Canon EOS 750D & 760D, Test

[StORM48]

 

TIMELINE

Kroz istoriju, za mnoge su se kompanije vezivali vizionarski mitovi. Bilo bi krajnje drsko negirati da je takvih u prošlosti i bilo, ali nekako se entuzijazam vizionarstva neretko preko noći povlači i ustupa mesto učmalosti i nespremnosti na promene. Osim slučajeva gde je takva metamorfoza odraz nesposobnosti konglomerata da u trenutku prepozna odgovarajući trenutak za akciju, češći oblik prelaska u pasivu je izazvan osećajem nedodirljivosti. Baš kao i sportista, koji dominira u svom sportu i vremenom stiče osećaj apsolutne nepobedivosti, tako i kompanije moraju doživeti trežnjenje, kako bi prihvatile da nisu same na sceni.

Proteklih godina smo imali prilike da pratimo trku Canona sa samim sobom, pa zatim nemogućnost da se odupre glavnom rivalu, a bilo je i ignorisanja želja postojećih i budućih vlasnika Canon sistema, da bi smo sada došli do situacije gde se sve pomera s mrtve tačke. Za razliku od pređašnjih sličnih reakcija, ovaj put Canon svoje najnovije poteze samo delimično vuče kako bi odgovorio na agresivnost glavnog rivala (Nikona, prim.aut.), pri čemu se kao glavni problem nadvila svojevrsna Šekspirovska dilema – odupreti se najezdi bezogledalaca (tzv. MILC-eva) ili im se konačno pridružiti u punom sjaju?

Kao i uvek, velika kompanija bira kompromis, iz njenog ugla najjeftiniji vid kompenzovanja unapred izgubljene bitke, ali takav da postojećoj bazi korisnika uputi poruku da DSLR priča još nije ispričana.

Čemu ovakav uvod? Pa… do nedavno smo sve kritike u pravcu entry-level DSLR-ova iznosili kroz prizmu života na staroj slavi. Danas je pak situacija malo drugačija. Danas Canonu glavni problem u entry-level domenu nije Nikon. Ne zato što je dotični loš rival (naprotiv), već zato što obe kompanije protiv sebe imaju čitavu armadu profita gladnih i tehnološki ambicioznih kompanija, čiji je zajednički imenilac neupadljivi akronim pod nazivom – MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera).

S obzirom da je u DSLR kategoriji odavno (skoro) sve već ispričano, prostora za neka revolucionarna rešenja gotovo da nema. Tamo gde ima (na polju senzora), jednako je primenjivo i na ostale vidove fototehnike, pa samim tim i MILC. Kako bi tehničke razlike između MILC i DSLR aparata niže kategorije bile jasnije, Canon je odlučio da entry-level klasu DSLR-ova podigne za nivo iznad dosadašnjeg i time sebi kupi dodatno vreme dok se ozbiljnije ne pozabavi sopstvenim MILC rešenjem, sistemom EOS M. Time je napravljen i svojevrstan problem sa sledećom generacijom DSLR-ova srednje klase, jer je ovde testirani model, EOS 760D, praktično u celosti preuzeo poziciju koju je 70D držao. A gde se tu nalazi brat blizanac, EOS 750D, koji je predstavljen u paketu sa 760D? E to bismo i mi voleli da znamo… Zasad možemo biti jedino sigurni da je politika kriptičnih oznaka za američko tržište i dalje aktuelna, pa se tako 750D diči oznakom T6i, dok je 760D poznat još i kao T6s. Živela konfuzija!

 

SPECIFIKACIJE

Canon EOS 700D je pre nešto manje od dve godine, kada je promovisan, izazvao popriličnu lavinu kritika, zbog činjenice da se od svog prethodnika (EOS 650D) razlikuje praktično isključivo po firmware-u i logotipu sa oznakom modela. To je itekako imalo odjeka u javnosti, pa je rezultovalo definitivnim usporavanjem tempa i produženjem ciklusa smene generacija sa godinu na dve. Da li je vredelo čekati? Prosudite sami:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 760D i 750D u poređenju sa 700D

Nebitno koji od dva nova modela posmatramo, najuočljivija i bez dileme najintrigantnija razlika je u senzoru. Posle višegodišnje suše sa inovacijama na ovom polju i tek stidljivog pokušaja u vidu 20 MP APS-C-a koji je krasio modele 70D i 7D Mark II, Canon se konačno odvažio da tržištu pokaže nešto zaista novo. Koliko je to novo u tehnološkom smislu, još je rano oceniti, ali je dobro da smo konačno odmakli od tih čuvenih 18 MP. Ne zbog toga što je 18 MP malo (jer za većinu potreba nije), već iz razloga što to nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da projektni tim nije sedeo skrštenih ruku. Da li je entuzijazam opravdan – videćemo.

Novina ima još… poboljšan je bafer, AF je nov, isto važi i za merenje svetla, prisustvo modula za bežičnu komunikaciju, a tu su i neke pikanterije koje međusobno razdvajaju dve varijante aparata. Krenimo redom…



PAKOVANJE

U zavisnosti od toga da li se odlučite za slabiji 750D ili napredniji 760D, razlikuje se i ponuda kit objektiva. Ipak, ne radi se ni o kakvim drastičnim razlikama, jer je čak tri od ukupno četiri objektiva na raspolaganju sa oba modela. Osnovni kit je, kao i uvek u ovoj klasi, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, a prate ga EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM i telezum oznake EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS STM. Četvrti objektiv, stari zum velikog raspona, EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS, dostupan je samo uz 760D. Više bismo voleli da su u kit komplete uvršteni objektivi poput novog EF-S 10-18mm f/4-5.6 ili kratkih, a veoma ozbiljnih tzv. „palačinka“ prajmova EF-S 24mm f/2.8 STM ili EF 40mm f/2.8 STM. Nedostatak dalekovidosti na delu.
 

Canon EOS 760D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektivom

U osnovnom kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektiv sa svoja dva poklopca, LP-E17 Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E17 punjač baterije (odnosno LC-E17E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB kabl i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Od tržišta do tržišta zavisi i prisustvo dva DVD-a od kojih jedan sadrži prateći softver, a drugi elektronske verzije uputstava za aparat i prateće aplikacije. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka. Sav softver je dostupan i na sajtu proizvođača.



Ostatak teksta → Canon EOS 750D & 760D, Test


Pozdrav

[smarko]

Hvala Storm za test, citam ih i kad me aparati uopste ne zanimaju. Svojevrsna hronologija tehnoloskog razvoja, ali i poslovne logike razlicitih proizvodjaca.

Ono nasta bih se osvrnuo nije vezano za ovaj aparat, a pitanje je koje mislim da dosta korisnika nikad sebi ne postavi, vec samo gleda brojke i meri ciji je veci, bez da razmislja o upotrebnoj vrednosti i vrstom fotografije kojom se bavi. To je uticaj ISO vrednosti na dinamicki raspon. Upozoravam da su rani jutarnji sati i da mi mozda koncentracija nije na nivou, tako da bih se unapred izvinio na mogucu konfuznost.

Okacio sam jedan print screen sa sajta za koji ne znam koliko je relevantan, ali ovo nije prvi put da sam gledao ovu krivu i rezultati su uvek slicni prikazanom. Drugi print screen je sa mog poslednjeg putovanja i intenzivnijeg fotkanja, za koje mislim da je prilicno relevantno, jer sam imao stativ uz sebe sve vreme i mogao sam da biram da spustan ISO do granice koje mi ne smetaju u kreativnom smislu. Mislim da je vec poznato da zanr fotografije kojom se ja bavim narocito pogadja dinamicki raspon, narocito stil koji preferiram (moze se reci neka vrsta hdr-a, a ja bih rekao da ciljam DR raspon normalan za ljudsko oko). Nisam ni malo manje zainteresovan i za boje, mikrokontrast, ostrinu itd.. sto ce reci da je senzor samo jedna bitna stavka u celom sistemu, u zanru gde DR ima specificnu tezinu. Uzeo sam namerno ova poredjenja, jer su ovo najnoviji senzori koji ovi proizvodjaci imaju.

Pitanje je koliki je procenat fotki na ISO 100 u generalnoj populaciji, pored vec postavljanog pitanja scena gde je toliki DR neophodan, jer je ocigledan drastican pad u razlikama izmedju aparata razlictih proizvodjaca nakon ISO 100, a u jednom trenutku se ovaj parametar izjednaci. Po ovoj grafici, ako je tacna, na ISO 100 razlika je nesto manja od 2 blende, na ISO 200 pada na 2/3-3/4 blende, a na ISO 400 se u potpunosti izjednacuju. To je svakako relevantan podatak, za svakog koga ovo interesuje. Nekako imam utisak, posto su ljudi navikli da dva takmaca uvek za dlaku presisaju ovog drugog i uvek sporadicno, a ne sukcesivno, godinama, da se zbog ocigledne prednosti Nikon senzora u ovom segmentu potencira taj DR na ISO 100 mnogo vise nego sto je realna ta razlika u svakodnednom fotografisanju, najvise zbog tog rivaliteta i navike da se na svim poljima vodi zesca borba.

Storm, mozda ideja, a mozda nije uopste relevantno. Da se DR izmeri recimo na 3 ISO vrednosti prilikom testova.

[StORM48]

Odlična poenta!

Ja se, na žalost, još uvek premišljam da li da revidiram neke delove testa, ali ako bih nešto novo uvodio, nešto staro bih morao da skratim, jer obimnost odavno postaje teret, kako za samo izradu, tako i za one koji to trebaju da čitaju.

Grafik koji si gore postaio je istinit. Problem sa njim je što nije baš praktičan, u smislu navođenja čitaoca da je "DR lošiji samo na ISO100-200 i to je sve". To u zaista jeste tako. Međutim, problem je što najveći broj fotografa zaista ne pokušava neko žestoko natezanje na višim ISO vrednostima, osim kada se radi ISO push. Tu je, kao što se i vidi iz naših testova, Canon zaista u samom vrhu. ALI, realno, ljudi za natezanjem ipak više posežu na ISO100, stvarajući pseudo-HDR ili kada prosto hoće da malo doteraju jako kontrastnu scenu.

Kada uporediš DR set snimaka 760D (zip fajl) i isti takav set sa D5500, mnogo toga bude jasnije. Svakako, ja sam prvi koji će reći "ako eksponiraš kako treba, DR će biti dobro pokriven svakim današnjim iole većim senzorom". Ali, nije u tome stvar. Jednostavno, dešava se da nekad sve ne bude idealno, pa se ljudi oslone na izvlačenje senki. E onda DR može biti itekako bitan!

5Ds je ovde napravio određen skok, koji se u teorijskim merenjima slabije vidi, ali vidi se u praksi. Jednostavno, posvetljavanje tamnijih partija proizvodi bitno bolji rezultat nego na recimo 5D Mark II ili III. To i dalje nije na nivou D810, ali je dobar korak napred. 750D i 760D nisu doneli taj napredak, jer je fokus očigledno bio na povećanju rezolucije i štednji resursa za neke druge akcije. Ili ih prosto boli uvo. Zapravo mislim da je ovo drugo verovatnije, jer da nije tako, već bi promenili litografski proces i uradili ono što se mora.

Pozdrav

[smarko]

Sve je jasno. Poenta je da ljudi razmisle koliko je ta razlika zaista upotrebna vrednost u realnom radu.
Namerno sam stavio sebe za primer, jer:
- Zanr fotografije kao i stil obrade moze da bude jako zahtevan
- Prava sam "ISO kurva" sto se kaze. Ne volim shum ni u kakvom obliku, sto se vidi po podatku da ISO 800 prelazim samo ako mi se slucajno okrene tockic na auto mod
- Imao sam stativ 100% vremena uza se

To znaci da ako imam priliku, uvek cu da idem na sto manji ISO, narocito ako mislim da ce kasnija obrada da zahteva neko natezanje. Da analiziramo dalje.
Od tih 45%, barem 50% sam spustio na ISO 100, jer sam prosto mogao. Sto ce reci, nisu u pitanju izrazito kontrastne scene pa sam specijalno imao to u vidu. Identicno bih se ponasao sa Nikon senzorom, jer je jasno da svaki senzor daje najbolje rezultate na ISO 100. Dodao bih jos 20% gde nisam bio siguran da mi je trebalo, ali me opet nije mrzelo da rasklapam stativ, za svaki slucaj. Dodao bih jos 10% za scene koje bi bile prevelik zalogaj i za Nikon senzor i gde ne moze da se dobije ultimativni kvalitet iz jednog snimka.
Rezultat je manje od 10% fotografija gde bih uopste osetio prednost tog DR-a. Opet napominjem da sam ja u neku ruku ekstreman primer i da je ovaj procenat u velikom broju fotografa jos manji. Kad bi ljudi samo znali koliko je lako ukljuciti braketing i ispucati 3 snimka, pa cak i iz ruke, a jos lakse prefarbati masku u PS-u u delovima koji su dalje od idealne eksponiranosti, onda bi shvatili da je ta potreba jos manja.

Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.

Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve

[Goti]

Sa uživanjem pročitan još jedan odličan test, hvala. 

Što se tiče obima testova iz mog ugla pored toga što sam imao prilike da se detaljno upoznam sa aparatima koje sam razmatrao za kupovinu i čitam o njima i na maternjem jeziku, mnogo toga sam i naučio uopšte o tom ozbiljnijem foto svetu, baš zahvaljujući tom obimu i Tvom osvrtanju na mnoge druge modele kako istog tako i drugih proizvođača, kao i detaljna pojašnjenja šta čemu služi i kako radi. Tako da još jedno veliko HVALA !

[StORM48]

Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.

Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve

Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?

Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.

@Goti
Hvala najlepše!

Pozdrav

[neo]

Konačno se pojavio novi rebel koji donosi pravu evoluciju.760d je  mini 7d  sa novim senzorom Odlična stvar je implementacija statusnog displeja.AF sistem je od ovog mališe napravio i pristojan akcioni aparat, tako da je ovo mašina koja može odgovoriti većini potreba prosečnog ili naprednijeg amatera 
Osvrnuo bi se i na kit objektive 18-55 i 55-250.Bio sam ubeđen da su ta stakla napredovala samo u smislu STM motora, a pojma nisam imao da im  prednji element više ne rotira 
Smatram da uz pametnu cenovnu politiku ova klasa aparat nije rekla poslednju reč
Test je, kao i svi prethodni, sjajan!Fenomenalna je stvar da na ovom jezičkom područiju imamo ovako kvalitetne prikaze i da sami autori mogu zainteresovanima dati informacije iz prve ruke.

[smarko]

Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?

Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.

E tu lezi umece, naci balans i biti suptilan
Vrlo je tanka granica gde se pretera i ode u nakaradu, zanemarujuci pravila kako svetlo funkcionise. Ja zato i ne volim preterano mesanje vestackog i prirodnog svetla, kad je sunce iza ledja pa se blicom dosvetli previse. Izgleda kao jadni kompozit.
Tacno sam napisao jednu stvar u prvom postu, ali sam obrisao jer sam mislio da cu previce otici u off... da bi abnormalan DR na aparatu doveo do vrlo "zanimljivih" HDR resenja, koristeci genericki softver i time prakticno nekim ljudima koji ne bi znali da ga iskoriste kako treba ucinio medvedju uslugu i doveo do losijih fotografija kod pocetnika.
Slazem se i da oko ima ogranicenja prilikom raspona, ali mislim da je to bas ona granica dokle se treba ici, a da ne izgleda vestacki. Problem je sto su se ljudi jako navikli na fotografije sa malim DR-om, od kompakta i mobilnih telefona. PRosto su navikli da fotografija treba tako da izgleda. S toga sam uradio jedan eksperiment i rekao prijatelju koji nije u fotografiji da stane i pogleda jednu scenu i zapamti, sta vidi, kolicinu detalja, boje i sl. Onda sam uzeo aparat i okinuo tu scenu i pokazao mu LCD ekran. Onda je ukapirao da fotoshop ne znaci neminovno nerealnost prikaza. Ljudi su navikli na ogranicen DR u fotografiji i zato ono sto je u stvari realniji prikaz im deluje kao nerealan.