Ne znam koliko vas je ucilo estetiku na studijama, ili ste je proucavali za svoju dusu, ali primecujem da neke osnove iz literature nisu svima poznate. Ja sam na studijama morao da polazem nekoliko ispita iz estetike, sto istorije, sto same teorije. Ako nekog zanimaju knjige mogu da ih navedem. Slazem se sa onima koji tvrde da je tema trebala biti jasnije obelezena zbog onih kojima ovo bas smeta, i slazem se da su slike potpuno zurnalisticke u smislu da fotogrtaf nije vodio racuna o formalnim kategorijama. Sto se tice estetskih kategorija koje su vezane za sadrzaj, za sta je i dobio najvise kritika, mislim da vecina grese prilikom oduzimanja estetske vrednosti kategorijama kao sto su: ruzno, tragicno, itd. Lepo u estetici ima siru i uzu ulogu. U uzoj je samo lepo u smislu onog sto izaziva osecaj radosti, srece, spokoja, bez nekog drugog cilja (izazivanje straha, gadjenja, itd). Sto se tice lepog u sirem smislu ono obuhvata sve sto je umetnicki uspelo, dakle: uzviseno, tragicno, komicno, lepo, ruzno, itd. Za umetnicki uspelo delo su bitne i formalne i sadrzinske kategorije. Primer za umetnicki uspelo, ali ne i lepo u uzem smislu moze da se uzme Pikasova gernika. Moze da se postavi pitanje da li slike sa ove teme ispunjavaju uslove forme i sadrzaja, a odgovor ne treba traziti u subjektivnim sklonostima. Po meni sadrzaj ne smeta, ali smatram da je to moglo bolje da se prikaze. Naravno mogao je i da se simulira ceo proces kako bi zivotinja ostala ziva, ali to je vec druga stvar. Smatram da su slike striktno zurnalisticke, dokumetarne, a cilj takvim slikam je prenosenje poruke. Cesto gledamo kao lavovi prozdiru neku zivotinju, ili bogomoljku kako jede bubamaru. S neke eticke tacke ubijanje petla zbog hrane je na istom nivou. Cak je i ovaj vid brzog ubijanja dosta milosrdniji