Kad zrelo razmislim, ja sam dosta drzak kao fotograf na ulici, a ishodi su svakojaki, od svađe do prijatnog druženja, pa čak je jednom pozvana interventna da mi uzme film.
Bilo kako bilo, imam dosta interesantnih i dobrih fotki nepoznatih ljudi s kojima nemam šta da radim, sem da ponekad ponegde pokažem.
Evo slučaj od pre neki mesec, na Gardošu, devojka pozira nekome i ja krenem da je fotkam; na petoj slici u kolažu ona shvati da i ja postojim i posle nekoliko trenutaka premišljanja, okreće se meni i aktivno učestvuje. Od prve do poslednje fotke proteklo je nekoliko desetina sekundi.
S druge strane, neki pravi portretista bi odmerio i napravio jednu savršenu fotku, ali ja volim ovako, u seriji pa šta ispadne.
