Vidi, hajp je opravdan u smislu kompletnosti sprave. Neću da dramim preterano, jer ni to ne valja, ali mogu ti reći da istinski uživam družeći se sa XT-2. Jednostavno, potpuno je kompletan aparat i sve što radi, radi izvanredno. Jednostavno, došli smo do onog momenta kada DSLR u nižoj klasi postaje mnogo više subjektivna, nego objektivna kategorija sviđanja.
S druge strane, XT-2 nije za svakog. Oni koji su na MILC prešli kako bi imali kompakt alternativu velikim aparatima, ali sa ipak velikim senzorom, malo teže razumeju zašto je XT-2 ovoliki koliki je. On nije prevelik, ali je veoma daleko od toga da se može reći da je mali. Uostalom, znaš i sam. Ali sve to dobija totalno drugačiju konotaciju kada njime egzibicionistički isprobaš nešto što je do juče mogao samo DSLR, a onda ukapiraš da Fuji uspe sasvim lepo da sašije rafal i da je jako teško nabosti frejm koji nije pogodio fokus. E - to je to.
Ako moram da kažem šta mi lično smeta... smeta mi ono što mi ide na živce kod svakog Fuji aparata, a to je malo agresivno prčkanje po RAW-u. Većini to neće smetati, ali ja se u neku ruku osećam pomalo prevarenim, kada ne mogu da kontrolišem distorziju objektiva, kada ne mogu da vidim koliko je hromatskih aberacija, kakav je nativni mikrokontrast, pre napucavanja "details" sekcije.... sve su to stvari koje Fuji malo prži ne bi li laicima delovao dopadljivije, a mislim da za tim nema baš nikakve potrebe, jer je i bez te gimnastike njegov fajl više nego sjajan. Nije mi jasna ni potreba tolikog zanemarivanja ISO standardizacije po pitanju osetljivosti, ali to je već nešto što normalan čovek neće uzeti kao ozbiljan problem. Ja to primećujem zato što testiram, to izvesno donosi neadekvatnu prednost u komparacijama, ali u krajnjoj liniji - TO je taj aparat i TO je rezultat koji on pruža. Kome se sviđa i odgovara mu cenovni rang, nema razloga da čeka. Fuji je zaokružio ponudu, ustalio ritam i postigao neku konstantnost koja naprosto NIJE karakteristična za direktne MILC konkurente. Svi ostali nešto lutaju, izvode krive drine i tako to. A Fuji - prosto zna se šta je sledeće na meniju i koliko god to zvučalo dosadno, to je upravo ono što je dobro.
Canon se tek sad budi (mada konačno buđenje nije garantovano), Nikon je umro a da nije bio ni primećen, Pana drka samo video, Oly tera svoju priču dosta uspešno (i tako je i jedini pravi konkurent), a Sony i dalje pokušava da nađe Playstation formulu u fotografiji. Samsung je odavno geknuo, a Pentaxa vole samo ljubitelji gramofona.
Pozdrav
