Palatul Administrativ, Craiova, Romania

[Argon]

pazite, po ovom ispade da jedino ako stojite pod tačnih 90° u odnosu na objekat, treba da ispravite fotografiju da ne curi.
Sa druge strane ako se desi da stojite u odnosu na objekat ma za 1 stepen manje/više, onda je to nepotrebno jer ste već u nekoj perspektivi u odnosu na objekat pa je sasvim normalno da curi..?
Jesam li dobro shvatio poentu?

Proizilazi dalje da je ispravljanje fotografije posve neobavezna stavka, jer je idealnih 90° prava retkost.

Voleo bi da neko objasni ovo ko je siguran u svoje znanje... bilo da je profesionalan, poluprofesionalan...
O flejmu nema ni govora, ali pitanje je fotografsko pa zaslužuje tačan odgovor inače će se sa vremena na vreme opet pojavljivati..

[dalibort82]

Sve je ok, ulica i zgrada idu nanize pa se stvara opticka iluzija da curi

[Emocija]

Pošto ne umem da crtam te crvene linije kao vi, probaću da objasnim kako ja to vidim. Razumem šta je Desha želeo da kaže sa perspektivom, samo mi ipak nije jasno na ovom primeru.

Iz njegovog  crteža se vidi da je fotografisano malo levo od ulaza, u liniji zastave. Da se stoji znatno bliže objektu vertikalne linije tornja bi se vidnije negde u visini presecale u jednoj tački, a sa onog mesta gde se stoji bi išla jedina vertikala. Znači da bi ta vertikala bila kod zastave i sve ostale bi bile nakrivljene prema njoj. Kako se onda ovde dešava da desne vertikale padaju na desno(to se vidi iz Argonovog crteža)? Sredina tornja je nakrivljena na desno, a trebalo bi, ako se već primetno nakrivljuje, da to bude na levo. Ostale vertikale kod tornja ne spominjem, jer nisu tako jasno definisane kao sredina.

[Emocija]

Našla sam neku ilustraciju, da se može bolje razumeti šta želim da pitam.

[cronnin]

Zato što je slika kriva 0.8 stepeni Argon je lepo izvukao horizontale.

Dešino objašnjenje načelno stoji, a ti si dala ekstreman primer. Ako stojiš tačno na sredini i iz pravca A slikaš, obe vertikale (1 i 2) će ti biti na istoj visini. Kako se pomeraš u levo, surotna vertikala (2) pada i deluje kao da postoji nagib. Po tome se i vidi da postoji greška, jer ako je slikao sa leve strane, kao što jeste, vertikala koja ide sredinom vrata i sata bi morala biti desno u odnosu na vertikalu tornja, jer se toranj nalazi iza te ravni.

[dalibort82]

Svidja mi se kako lepo pricate kao da ste bili na licu mesta :-D

[cronnin]

Tebe su zenuli rumunski drumski radnici koji su ove ploče ispred aparata postavili krivo

[arhi]

kriv je fuji, da je lepo imao mk3 imao bi lepo vestacki horizont i sigurno mu nista ne bi procurilo al teo decko da mu modeli budu opusteniji, da se ne plase velikog aparata i eto sad mu cure fotke

[dalibort82]

Haha..pa Fuji ima ima i horizantolano i vertikalno nivelisanje ;-)

[arhi]

e jbg propala mi fora

[Desha]

Cronnin je apsolvirao, a drug Argon na popravni.

[Argon]

˝ako koza laže rog ne laže˝   
           Narodna umotvorina   

[StORM48]

Oh brate... al' ste ga zakomplikovali...

Pošto sam po struci mašinac, te su mi izometrije, perspektive i ostale geometrijske predstavke ispirale mozak godinama, dozvoliću sebi da iznesem kakva su pravila kada je postavka scene u pitanju. I u mašinstvu važe IDENTIČNA pravila kao i u arhitekturi, pa ako dozvoljavate...

Da bi bilo utvrđeno da li fotka curi ili ne, nekada NIJE dovoljno upotrebiti vizuelni osećaj. Verziranost tog tipa pomaže, ali nije nužno savršen preduslov. Osnovna stvar je da li je scena simetrična. Iako na prvi pogled deluje da jeste, ona to ipak nije. Simetričnost se obično ravna prema težištu fotografije, a posebno ukoliko je kompozicija centralnog tipa. Zapravo, poravnanje je uvek potrebno raditi na taj način, ali se u nekim slučajevima ovo pravilo može pogaziti, u cilju postizanja nekog drugog vizuelnog efekta (dijagonale i tako to). Ovde bi to trebala da bude ova zgrada, tako da se središnja vertikalna osa prostire duž krovne antene. Što zbog nemogućnosti da se takve finese odrede u tražilu dovoljno precizno, što zbog (verovatno) nedostatka vremena, Dalibor nije uspeo da tu antenu postavi u središte scene, a očigledno je da je imao nameru. Elem, kada se fotografija podeli vertikalnom osom po sredini snimka, videćete da ta centralna osa ne seče snimak duž dotične antene, već malo udesno. E upravo ta osa, GDE GOD SE NALAZILA, mora biti referenca u pogledu poravnanja, nevezano za temelje, iskrivljenost ulice, mesečeve mene ili fontanu u prednjem planu.

Fotka zaista curi, ali mnogo manje nego što se čini na prvi pogled. Curi za 0.44° u desno, a čak i kada se ispravi za tu vrednost, opet deluje kao da curi. E to dodatno curenje je rezultat optičke varke, usled asimetričnosti postavke.

Toliko.

Pozdrav

[Argon]

pa to...može fotka da deluje da curi zbog nagiba tla , ali sama zgrada nikako ne bi trebalo da ˝curi˝.

ili gresim?

[StORM48]

Tako je.

Na žalost, ovo je nekad veoma teško rešiti u toku rada, jer NIJEDAN do sada viđeni oblik elektronske libele nije bezgrešan. Čak naprotiv - u uputstvima se uvek navodi i koliki je stepen tolerancije. A čim ima tolerancije, greške su neminovne. Dešavalo mi se čak da i vizuelno uočim grešku, a aparat tvrdi da je sve potaman (nezavisno od brenda).

Pozdrav

[Emocija]

Oh brate... al' ste ga zakomplikovali...

Pošto sam po struci mašinac, te su mi izometrije, perspektive i ostale geometrijske predstavke ispirale mozak godinama, dozvoliću sebi da iznesem kakva su pravila kada je postavka scene u pitanju. I u mašinstvu važe IDENTIČNA pravila kao i u arhitekturi, pa ako dozvoljavate...

Da bi bilo utvrđeno da li fotka curi ili ne, nekada NIJE dovoljno upotrebiti vizuelni osećaj. Verziranost tog tipa pomaže, ali nije nužno savršen preduslov. Osnovna stvar je da li je scena simetrična. Iako na prvi pogled deluje da jeste, ona to ipak nije. Simetričnost se obično ravna prema težištu fotografije, a posebno ukoliko je kompozicija centralnog tipa. Zapravo, poravnanje je uvek potrebno raditi na taj način, ali se u nekim slučajevima ovo pravilo može pogaziti, u cilju postizanja nekog drugog vizuelnog efekta (dijagonale i tako to). Ovde bi to trebala da bude ova zgrada, tako da se središnja vertikalna osa prostire duž krovne antene. Što zbog nemogućnosti da se takve finese odrede u tražilu dovoljno precizno, što zbog (verovatno) nedostatka vremena, Dalibor nije uspeo da tu antenu postavi u središte scene, a očigledno je da je imao nameru. Elem, kada se fotografija podeli vertikalnom osom po sredini snimka, videćete da ta centralna osa ne seče snimak duž dotične antene, već malo udesno. E upravo ta osa, GDE GOD SE NALAZILA, mora biti referenca u pogledu poravnanja, nevezano za temelje, iskrivljenost ulice, mesečeve mene ili fontanu u prednjem planu.

Fotka zaista curi, ali mnogo manje nego što se čini na prvi pogled. Curi za 0.44° u desno, a čak i kada se ispravi za tu vrednost, opet deluje kao da curi. E to dodatno curenje je rezultat optičke varke, usled asimetričnosti postavke.

Toliko.

Pozdrav

Fotografija može biti i kropovana, tako da mislim da sredina fotografije ne znači obavezno da je tu i vertikalna osa snimka. Po krovu tornja se vidi da je to ovde ipak bilo malo sa leve strane od krovne antene.

Moguće je da grešim, samo mi treba dodatno objašnjenje da bih to uvidela.

[Zoran Rodic]

Nauk za ubuduce! Uvek pronaci dve centralne tacke i poravnati ih, pa onda skljocnuti.

[StORM48]

@Emocija
Može biti kropovana... zato ja i kažem da je krop đavolja rabota. Što se bolje čovek uvežba bez kropa, to manje glavobolja ima kasnije. A i postoji neki gušt u tome da se fotografija ne kasapi naknadno, osim ako to baš nije moranje.

E sad, nakon što usled kropovanja dobijemo praktično novu kompoziciju, to podrazumeva da naknadno ispravimo i sve nedostatke koji su usled te akcije nastali, pa je potrebno i uravniti snimak, tako da opet središnji deo bude poravnat. Ova ideja se često ne može realizovati, usled izobličenja koja optika unosi u snimak, što nas ponovo vraća na inicijalnu ideju - kompozicija je osnov svega, rame uz rame sa svetlom.

Pozdrav

[Argon]

hehe....stigla sva konjica napokon 

[cronnin]

Kropovo, ne kropovo, meni se čini da si u škripcu.
Ti bodeš sredinu zgrade (tačka 1), ali ti nisu podjednako udaljene ivice zgrade i zato svejedno padaju horiznntalne ose (linija 2). Posebna priča je što ni ugao nije isti pa se pojavljuje različit barrell distortion i sve postaje tehnički vrlo zahtevno za ispravljanje.