Želeo bih da podržim deVila, od koga su mnogi naučili puno korisnih stvari kada je reč o makrofotografiji, a ja sam jedan od njih. U početku, dugo sam koristio apreture priority mode, jer sam bio zaveden teorijom o plitkoj dubinskoj oštrini i opasnostima koje ona nosi. Zato sam išao na to da blenda bude na što većohj vrednosti, nikad manje od f8. Naravno, ako se postavi kao konstanta blenda od f11, onda ekspozicija padne dramatično, recimo 1/60, i uvek su u toj kombinaciji blenda-ekspozicija, snimljene fotografije bile zamućene, strešene, tako da ta famozna dubinska oštrina više i nije važna. Naprosto, ruka mora da zadrhti pri dužim ekspozicijama i to se odrazi na snimku. Danas sam usvojio filozoviju da nikada ne koristim brzinu zatvarača manju od žižne daljine objektiva. Kako snimam Sigmom 150 mm i Tamronom 90mm, ne silazim ispod 1/200 ili 1/100, respektivno. Tvrdo verujem da to generalno daje bolje rezultate od metode sa fiksnom i manjom blendom.
