Druga fotografija je nastala na putu od baze UN do aerodroma, inače prvi kontakt sa Kinšasom je bio na tom potezu i bio sam, blago je reći u šoku, bulevar sa po tri trake u oba smera, ulicu prelazi kako ko hoće i gde hoće, automobili i kombi vozila skreću i okreću bez ikakvih signala (migavaca) a sa strana prizor , ako se ko seća buvljaka sa starim stvarima preko puta novobeogradskog buvljaka (Ispod nadvožnjaka),e pa još nekoliko puta gore, to vri od ljudi, blata, peska, sada sam već navikao potpuno ali taj prvi šok je bio nezaboravan. Inače ima u Kinšasi i lepih ulica, recimo centralni bulevar ali čim pređeš u neku poprečnu ulicu počinju rupe i blato pa mi je sada jasno zašto je najčešće prevozno sredstvo džip. Inače, ko se jednom prošeta glavnim bulevarom pomislio bi da je u Japanu, ne zbog kosookih nego zbog količine japanskih vozila, mislim da ovde ima više tojota nego u Srbiji stanovnika, od evropskih vozila samo poneki retki mercedes, ostalo samo tojote, nisani i mazde. Po nezvaničnim informacijama u Kinšasi ima preko 12 miliona stanovnika a grad je jedan od najskupljih na svetu. Prosečna plata onih malobrojnih što rade je oko 50 dolara, gužva na ulici je stalna, jedino nedeljom kada idu u crkvu možeš brzo da stigneš iz jednog dela grada u drugi.Pošto većina na forumu voli pivo, čisto informativno, pivo u limenci u marketu je oko dolar i po a u kafiću od 5 dolara pa naviše, zavisno od ekskluzivnosti, dnevna karta za bazen je 20 dolara a pica u običnoj piceriji je od 12 dolara pa na više.Komaraca ima, ne toliko kao u Srbiji ali su potencijalni prenosioci malarije i uopšte ih ne čuješ da zuje.Službeno sam leteo i u Pretoriju (Južnoafrička republika) i razlika je nebo i zemlja između Kinšase i Pretorije a mogu reći i između Pretorije i Srbije. Iako nikada nisam bio u USA imao sam osećaj kao da sam tamo (široke ulice, sređene, bez rupa jednom rečju lepo), jedino što voze levom stranom pa mi je bilo nešto čudno.
Evo i jedne fotke iz Pretorije gde smo Nelson i ja zajedno!