Eklektikos – birati najbolje. I zaista, kada se malo više udubite u sve ono što značajnije definiše ovaj aparat, videćete da je on zapravo spoj rešenja koja su se pokazala veoma dobrim. Setimo se priče oko modela Panasonic LX 100 i re-brandinga kao pojave. Naime, saradnja kompanija Panasonic i Leica je dovela do toga da pojedini modeli imaju svoje klonove pod drugim imenom. Tako je LX 100 dobio svog klona pod imenom Leica D-Lux, a model o kojem sada govorim, Panasonic FZ 1000 u paralelnom svetu nosi ime Leica V-Lux (Typ 114). Ukratko, kao i slučaju sa LX 100, re-branding nam je doneo sitne kozmetičke razlike… a kada govorim o paralelnim svetovima, onda zapravo mislim na ‘’krucijalne razlike’’ između ova dva modela. Leica ima dužu garanciju, daje licencu za Adobe Lightroom, ima crvenu tačku i naravno… skuplji je za 400 dolara. Ali, nije to sad ni toliko bitno, koliko činjenica da je ova saradnja sa Lajkom, donela jedan zaista prefinjen dizajn aparata (na kraju krajeva i jedno otmeno pakovanje) i što je najvažnije, objektiv koji krasi ovaj aparat jeste Leica DC Vario-Elmarit f/2.8-4.0 ASPH. I ako se vratimo na sam početak ovog teksta, reč eklektikos dobija na smislu kada spoznamo da FZ 1000 poseduje Sonijev 13.2 x 8.8 mm tzv. 1’’ senzor, koji smo videli u Sony RX 100 III modelu. Nekako se čini da je saradnja između brendova, nikad učestalija i konstruktivnija.
>>>nastavak na blogu
