^Prelazak na FF je uvek dobra stvar. OSIM u situaciji gde to čini totalni laik, jer mu se ne sviđaju fotke koje kači na FB.
Pošto znamo da kod tebe slučaj nije takav, onda slobodno razmišljaj u tom pravcu, jer je senzor na D7000 dovoljno dobar da druge varijante neće doneti ne znam koliko mega-poboljšanje.
Istina, čak i prelazak na D7100 je priličan korak, baš u pogledu dinamičkog raspona, pa ni to nije loše rešenje, ukoliko imaš želju da nešto unaprediš, a tiče se samog tela.
U pogledu tematike kojom si započeo diskusiju, najbolje je eksponirati tačno. Znači, gledati da eksponiranost bude u granicama vizuelnog dojma posmatrača. Pogledaš scenu, okineš i ako je to blisko onome što vide oči, to bi bilo to. Ipak, ekran može da zavara, pa je dobro konsultovati histogram, koji se na većini aparata može dobiti izborom opcija u toku pregleda. Na D7000 se isti dobija pritiskanjem krstića na gore/dole. Što je histogram bolje balansiran ka sredini, to je bolje i snimak eksponiran.
Istina je da je mnogo teže spasiti pregorele partije od zapušenih. To je jednostavno priroda digitalnih senzora. Zbog toga smo svi više skloni ga podeksponiranju, umesto preeksponiranju.
Ako si u situaciji da nemaš kud, tj. da si udario u limit ISO vrednosti, onda primeni push. Ako nisi, onda gledaj da koristiš ISO koji je prikladan za situaciju. Namerno podeksponiranje da bi se poboljšala borba sa šumom nema logike, jer je to softverski dobijena ISO vrednost, dok aparat u rasponu bazne osetljivosti koriguje pojačanje na samom ADC-u, umesto softverski, pa samim tim garantuje i čistiji output.
E sad, ako se držiš PRAVIH ISO vrednosti, tj. okruglih osetljivosti po blendama (100, 200, 400, 800, 1600, 3200, 6400, 12800 itd), onda možeš biti siguran da je to "prava stvar". Ako koristiš trećine ili polovine blendi (125, 160, 250... 4000, 10000...), onda po svoj prilici koristiš softverski push/pull, jer te vrednosti NE POSTOJE u nativnom obliku. Da pojasnim: ako pucaš ISO 250, aparat to postiže tako što uradi push na ISO200 i onda ga dotera na ekvivalentnih 250. S druge strane, ako izabereš ISO320, to neće biti push sa ISO 200, već PULL sa ISO400. U tom slučaju se radi softversko podeksponiranje.
Moja deviza je - uvek by the book, a ukoliko ponestane ISO vrednosti iz baznog raspona, onda podeksponiraš za toliko, koliko ti brza ekspozicija treba, pa posle dosvetliš da ga doteraš u viknlu.
EDIT: Dokaz u prilog tvrdnji - svaki test aparata koji sam pisao. Otvoriš DR sekciju, pa uporediš nativni 1600 sa -4EV podeksponiranim ISO 100 snimkom. Videćeš da ISO 100 ima malo više problema nego ISO 1600. Manje po pitanju količine šuma, a mnogo više po pitanju njegovog karaktera i narušenog tonaliteta.
Pozdrav
