TIMELINE“Ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži”... Ali šta raditi ako ne želiš da im se pridružiš, jer u tom slučaju prihvataš njihovu igru? Onda uradi nešto dovoljno slično, a opet dovoljno drugačije!
Ako izuzmemo daleku prošlost i nastanak fotografije kao pojma, nedavna istorija ove branše je imala nekoliko većih prekretnica. Sve su, naravno, vezane za digitalnu verziju omiljene nam discipline, profesije ili hobija (kako za koga), a odlikuju se izraženom segregacijom tržišta i iz korisničkog, ali i iz proizvođačkog ugla posmatranja. Prva velika prekretnica se desila u samom trenutku predstavljanja digitalnog ekvivalenta analognom filmu. Izostavićemo ovaj put priču o komičnim pretskazanjima vodećih ljudi industrije o tome kako je “digitalno samo prolazno, tek usputni trend koji će brzo biti zaboravljen” i tome slično, jer svi znamo kako se to završilo, mada su upravo takve tvrdnje i bile uvod u korenite promene koje je fotografski svet doživeo tih godina. Tada su neki jaki igrači uspeli da ugrabe svoje mesto i na vreme ga unovče, dok su neki drugi skoro u potpunosti ignorisali neizbežne promene. Neki od njih su odavno zaboravljeni i pominju se samo u enciklopedijama (i to digitalnim, da ironija bude kompletna), dok su neki drugi nastavili da “žive” u nekoj novoj odori, sa novom vlasničkom strukturom i principijelno drugačijim načinom poslovanja.
Niko nije ni slutio da će jednog dana započeti i treća tranzicija (sigurno se pitate gde je druga... čitajte dalje) – ona prema kojoj se svi (uključujući i autore ovog članka) gnušaju s naročito kiselim izrazom lica – masovan upliv “pametnih” telefona na teren gde su tradicionalni vladari oduvek bili fotoaparati, u najširem smislu te reči. Naravno, iluzija u potpunom preuzimanju primata ne bi trebalo biti. Međutim, situacija je daleko delikatnija po foto-industriju, nego što se to činilo do pre samo godinu-dve: poplava sve jeftinijih modela sa kvalitetnim* senzorima (*u okvirima koji prosečnom laiku ne dozvoljavaju da postavi pitanje kvaliteta) učinila je stagnaciju tržišta jeftinih kompakt aparata galopirajućom i zapretila da ih praktično u potpunosti istrebi. Srećom, tok stvari je takav da, sa strane gledano, sve to deluje nekako logično i kosmički balansirano – istovremeno kada se desi jedna velika stvar, neka druga velika stvar je već pripremila teren, pa u relativno bliskoj budućnosti možemo očekivati rast kvaliteta, jer tek bazična mogućnost fotografisanja odavno nije dovoljna. Prosečan kupac, ljubitelj fotografije, danas zahteva nešto više... nevažno da li mu je to i zaista neophodno. Najzad, potrošački mentalitet ne dopušta potpuno liberalne stavove po pitanju neophodnosti high-tech stvarčica – potrebno vam je sve ono što oni kažu da jeste.
Cela ova zbrka je u tradicionalnim ljubiteljima fotografije unela nekakvu zavist i pojačanu želju za većom mobilnošću. Svaki ljubitelj će vam reći da mu tegljenje punog ranca opreme ne predstavlja teret, jer je to hobi. Ipak, nakon nekog vremena se takav decidan stav umekšava, da bi prešao u opštu mrzovolju, zbog koje trpi upravo fotografija. Neko jednom mudro reče – “najbolji je onaj aparat koji je uvek uz tebe”. Od toga nema ničeg tačnijeg!
Poput neke pripovetke, ova priča ima i svoju sredinu (malopre namerno izostavljenu), koja nastoji da vešto balansira dve krajnosti – potrebu i za kvalitetnijim senzorom i kompaktnošću u istom pakovanju. Bez obzira što upućeniji znaju da mobilni telefoni još uvek nisu dosegli ni kvalitativni nivo najjeftinijih kompakt aparata, činjenica je da su mnogi spremni da žrtvuju takav dobitak zarad konfora nošenja samo jednog uređaja, govori da je za jednu veliku većinu bitka unapred izgubljena. Ciljna grupa novodefinisane kategorije su ljudi koji su na samo korak od toga da potpuno odustanu od preglomazne opreme, a tiho čeznu sa nečim dovoljno praktičnim, a kvalitativno superiornim u odnosu na sve dosadašnje kompakte (mobilne telefone da i ne pominjemo!).
Canon je ovde odlučio da sedi na dve stolice. Baš kao i Nikon, Canon je u kategoriju kompaktnih, bezogledalnih sistema sa izmenjivim objektivima (MILC; Mirrorless Interchangeable Lens Camera) ušao prilično stidljivo, sa proizvodom koji je praktično protumačen kao polufabrikat. Evidentno je da ni Canonov, a ni Nikonov adut u ovoj klasi nisu bili baš toliko loši (prodajni parametri svakako govore potpuno suprotno), ali jesu razočarali utoliko što je najveći broj njihovih poklonika očekivao odlučan napad maljem i redefinisanje tržišta, baš onako kako je nekad ustanovljen standard u DSLR kateogoriji. Umesto toga, oba proizvođača su u tom smeru krenula krajnje obazrivo, sa očiglednom željom da maksimalno prolongiraju trenutak kada bi njihov sopstveni MILC mogao ugroziti prodaju cele ulazne (entry-level) klase DSLR-ova. Priznaćete, motivacija za kreiranjem beskompromisnog MILC sistema i nije baš neka. Najzad, menjati formulu koja dobija, ne zvuči baš kao genijalna ideja. Kako bi zadovoljio rast potražnje za kompaktnim aparatima sa većim senzorom, osim EOS-a M, Canon je promovisao kompakt velikog senzora sa neizmenjivim objektivom (PowerShot G1X), a sada je tu i poslednji kec u rukavu u klasi DSLR-ova malih dimenzija. Možda je ispravnije reći – “minijaturnih”?
Bez obzira što razvoj jedne grupe proizvoda ne isključuje obavezno rad na drugoj, finansijski aspekt nastupa u konkurenciji u kojoj se iznova treba izboriti za kupce, sigurno ne deluje baš naročito primamljivo za proizvođača koji je navikao da suvereno dominira. Možda je upravo 100D recept koji pruža konačno rešenje za jedan broj neodlučnih? Japansko tržište se pokazalo kao veoma plodno tlo za tranziciju ka minijaturizaciji, pa je i cela MILC koncepcija tamo primljena veoma dobro. Potpuno je suprotna situacija na drugom kraju planete – u Severnoj Americi, gde se MILC baš i nije proslavio. Tradicionalnu nomenklaturu malih DSLR-ova Canon nije prekinuo do danas, pa se (u većem delu sveta poznat kao) EOS 100D, u Americi prodaje kao Rebel SL1, a u Japanu kao Kiss X7.
SPECIFIKACIJEDo zaključenja ovog testa nismo uspeli da dođemo do informacije da li je EOS 100D i zvaničan naslednik maksimalno degradiranog 1100D, ali čak i da nije, višestruko ga prevazilazi, u praktično svim aspektima. To samo po sebi i nije neki uspeh, budući da se 1100D nikad nije dokazao kao naročito uspešan proizvod. Imajući na umu negativne utiske nakon promocije EOS-a 1100D, očekivali smo da će naslednik biti još dodatno oslabljen. Smanjene dimenzije daju dodatni povod za takve sumnje, ali:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 100D u poređenju sa 1100DSrećom, sumnje se nisu obistinile, mada neke stavke jesu razočaravajuće, uslovno rečeno. “Uslovno”, jer se ne radi o lošim elementima u opštem smislu, već o nečemu što više deluje psihološki na zainteresovanu publiku, nego što zaista može da pokvari užitak. Tu prvenstveno mislimo na senzor, čiji broj uloga odavno ne možemo da izbrojimo, jer se malo ko seća kada je njegova primena počela, a čak i najveći proroci među nama nisu uspeli da odgonetnu kada će dotični biti zasluženo penzionisan. Ako izuzmemo ovu “sitnicu”, ostatak aparata nadilazi naša očekivanja, koja su (priznajemo) prvenstveno diktirana predsrasudama izazvanih veličinom. Tu je displej visoke rezolucije, osetljiv na dodir, video mod koji je daleko ozbiljniji od onog iz prethodne najniže kategorije (1100D), merenje koje deli sa najboljim aparatima iz Canon kuhinje, hibridni fokus... Sve deluje kao da se ipak ne radi o nasledniku, već o sasvim novoj klasi, iako se čini da bi još jedna podklasa „entry-level“ (ulaznih) aparata bila čisto preterivanje. Interesantno je da se iz spiska karakteristika sve može videti, osim onog najbitnijeg aduta ovog aparata. Zainteresovali smo vas? Čitajte dalje...
PAKOVANJEPakovanje je uobičajeno, kao i njegov sadržaj:
Canon EOS 100D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektivomSadržaj kit paketa, koji smo i mi imali na testu, osim samog tela i poklopca bajoneta, sadrži i sledeće: LP-E12 Li-Ion baterija, LC-E12 punjač (ili LC-E12E verzija sa kablom za napajanje iz mreže, koja je bila na testu), EW-EOS300D široki kaiš za rame, USB kabl, štampano uputstvo za aparat i uobičajene prateće diskove sa softverom i uputstvima u elektronskom obliku. Softver se sastoji od besplatne aplikacije za razvijanje RAW snimaka (Digital Photo Professional), upravljanje aparatom (EOS Utility), kreiranje kolornih stilova (Picture Styles Editor); izradu panoramskih snimaka (Photo Stitch) i katalogizaciju i pregled (Image Browser EX). Dodatak na osnovno pakovanje je novi kit objektiv – Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM.
Ostatak teksta →
Canon EOS 100D, TestPozdrav
