Za 2713H važi isto što i za U2711, s tim da "ne treba" i "nije neophodna" nisu isti termini, mada deluju isto.
Ja sa 2713H još nisam radio (mada planiram jedan za sebe, kako bih zamenio još jedan monitor koji je van vinkle), pa ne mogu da kažem koliko je odstupanje, ali ako je verovati ozbiljnim testovima i komparaciji sa 2711, situacija je prilično slična. Ipak, meni sami testovi nisu bili dovoljan reper, pa sam kalibraciju svejedno radio. Kako se ispostavilo da za uobičajene fotografske potrebe ne donosi ništa opipljivo, ICC sam isključio dok ne budem imao vremena da se s tim podrobnije zabavim. Empirijsko poređenje sa mnogo drugih monitora mi je dokazalo da moj U2711 daje verniji prikaz sa fabričkom kalibracijom, nego 90% monitora koji su nižeg ranga, a kalibrisani su.
Što se tiče hardverske kalibracije, pozdravi "čoveka sa X-Rite i1Display Pro kalibratorom" i reci mu da promeni zanat.
Veću baljezgariju nisam čuo skoro. "Patka proizvođača"? HAHAHAHAHAHAH, pa bre... softverska kalibracija je izmišljena pre nekoliko godina... kad su kalibratori i sišli u masu. Dotad su postojali ISKLJUČIVO u HW verziji, a high-end modeli i dalje idu u paketu sa njima. ICC je softverski način varanja očiju. Njegova poenta je da "iskrivi" pogrešan prikaz koji panel monitora daje i dovede ga na referentne vrednosti koje kalibrator vidi. Kada se radi HW kalibracija, onda se te vrednosti rade direktnom kontrolom parametara panela, pa pošto nema potrebe za "deformaciju" prikaza i uravnanje sa referentnim vrednostima (jer su one postignute na nivou elektronike), onda nema potrebe ni za ICC profilom.
DRUGA je priča dedicated ICC koji služi za print output i koji bukvalno NIKAKVE veze sa ovom pričom nema. Za to i dalje mora postojati ICC, jer se aditivni i substraktivni model dobijanja boja fundamentalno razlikuju, pri čemu digitalna tehnika funkcioniše kao i priroda (RGB), dok štampa funkcioniše u CMYK prostoru, koji je simuliran i značajno ograničen. Ipak, pošto tehnički nije moguće napraviti štampu koja bi kolorni prostor definisala kroz RGB, onda se to i dalje radi kroz CMYK, a samim tim postoji potreba i za ICC-om.
Ko radi obradu na svom monitoru i kasnije materijal distribuira "nepoznatom konzumentu" kao sRGB (a drugačije ne može, ako iole mozga ima), onda mu ICC na HW kalibrisanom monitoru ne treba.
Što se ovog sa obradom tiče, tačno je da AdobeRGB pruža veću slobodu u obradi, ali ako se distribucija ne radi u njemu, onda rezona za njim nema, jer sRGB potire sve ono što AdobeRGB pruža, a pritom ta gimnastika sa konverzijom uvek boje čini deformisanim na kraju. Ako u svakom trenutku vladaš situacijom i znaš šta si učitao, a šta snimio, kao i šta se dešava ukoliko poželiš nešto naknadno da čačneš, onda pozdravljam volju da se akaš s tim. U svim ostalim slučajevima, od toga samo glavobolja. NAPOMINJEM, ovo važi za fotografe generalno. Ne za sve i ne za svaku situaciju. Ne kažem da se od toga ne može profitirati, ali tvrdim da prosečan korisnik samo može da pošašavi od toga.
Pozdrav
