TIMELINE„Pazite šta želite, može vam se ostvariti“, glasi stara mudrost nepoznatog autora, a mogla je biti skoro savršeno prikladan savet onima koji su maštali o dugo očekivanom nasledniku Canonovog EOS-a 5D Mark II, nesumnjivog bestselera u klasi i šire, a svakako najprodavanijeg 35mm DSLR-a do danas. Ljudi su kao bića skloni tome da i najveće zadovoljstvo učine vrednim prezira. Svi mi nešto žarko želimo, nezavisno od prirode te želje, a retko kad razmišljamo o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“, jer nam se čini da bi ta želja u nekom trenutku rešila sve naše probleme ili ispunila sva naša očekivanja. Ili barem većinu njih. A da li bi?
Kada je fotografija u pitanju i fotografi kao osobe oko kojih se „vrti“ cela ta priča, udovoljavanje budućim kupcima bi, da je ikad i bilo aktuelno, odavno bilo napušteno kao loša ideja. Kao i u svim ostalim sferama života, ono što zadovolji vas, ne mora zadovoljiti i nekog drugog. Stvar ukusa. Da, ali i stvar potreba. Kako smo došli do ovih životnih filozofija u jednoj prostoj priči o fotografskom alatu? Pa, vrlo jednostavno. 5D Mark III je, iako očekivan toliko godina, došao kao grom iz vedra neba. Nekima kao jako prijatno iznenađenje, a nekima poput onog pravog groma, meteorološkog problema zbog kojeg zaista nije pametno kriti se ispod krošnje drveta ili stajati sam nasred livade. Oni koji su očekivali „više dugmića, šarenila, funkcija i opcija“ – dobili su ih. Bezrezervno. I bez kompromisa po pitanju prodajne cene, svakako. Tu je potpuno novi, „state of the art“ autofokusni sistem, tehnički najnapredniji na tržištu, veća brzina, bolja zaptivenost, mnogo više korisnih funcija i odlične ISO performanse.... ali za puno više novca nego što je prethodnik koštao.
S druge strane, oni koji su očekivali nastavak tradicije 5D – moćnog, relativno jeftinog aparata izuzetnog senzora najviše rezolucije i relativno skromnih atletskih performansi, ostali su nemi pred onim što nisu tražili, iako u nekom trenutku zasigurno jesu gunđali u vezi neadekvatnog autofokusa na obe prethodne generacije, na manjak nekih karakteristika koje konkurencija već neko vreme nudi, i to gotovo u svim klasama. Istovremeno, na scenu je stupio i konkurentski D800 – rasna visokorezolucijska mašina, izuzetnog senzora i više nego ozbiljnih brzinskih performansi (pogotovo za takav senzor), na šta je najglasnija grupacija tradicionalnih korisnika 5D (Mark II) reagovala prilično burno. Neki transferom u suparnički tabor, a neki nonšalantnim ignorisanjem onoga što se nudi.
Kada bujica razočaranja ustupi mesto racionalnosti, od EOS-a 5D Mark III se zaista ima šta videti. Mi ćemo u ovom testu pokušati da ga podelimo na činioce i utvrdimo koliko je opravdana još jedna u nizu gimnastičkih bravura Canona, kada je u pitanju redefinicija klasa aparata i njihove pozicije na tržištu.
SPECIFIKACIJESada bolje nego ikad, tabela pruža najveći deo odgovora na prosto pitanje „šta 5D Mark III nudi u odnosu na prethodnu generaciju?“:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 5D Mark III u poređenju sa prethodnikomAko stavimo po strani iracionalni stav proistekao iz čistog inata, 5D Mark III zaista ima šta da ponudi, ali definitivno NE u svim segmentima. Stock fotografi, moglo bi se reći, žive od rezolucije. Svakako da ona sama po sebi ne obezbeđuje dobre fotografije (prodaju ni toliko!), ali obezbeđuje duži život, tj. tehničku konkurentnost fotografije u dužem nastupajućem periodu. Otud dosta čudno deluje odluka da novi aparat ponese senzor tek neznatno veće rezolucije od one koju poseduje 5D Mark II. Zlobnici kažu da je to samo revizija istog senzora, a da li je stvarno tako, videćemo u testu. Međutim, rezolucija koja je za svega 1.1 megapiksel veća nego na prethodniku, nekako sugeriše da je senzor ovaj put stavljen po strani kao marketinški zamajac. Verovatno jer su u projektnom timu mislili da će se zadovoljstvo korišćenja senzora 5D Mark II po automatizmu preneti i na novi model. Kao što smo ranije već pomenuli, ova odluka se ispostavila gotovo fatalnom, barem u inicijalnom periodu nakon premijernog predstavljanja. No, o tome ćemo malo kasnije. Što se ostatka tiče, on je ništa manje od izuzetnog: zaptivenost, mnogo bolja ergonomija, raspored i količina direktnih komandi, brzina i memorijski bafer koji je prati... zatim su tu dva memorijska slota, još bolji displej, unapređeni video i najnapredniji autofokusni sistem koji je trenutno dostupan na tržištu, a tu je i tražilo sa dinamičkom projekcijom AF tačaka, koje smo već imali prilike da vidimo kod nekih drugih modela. Jeftinija verzija EOS-1D x? Moglo bi se i tako reći.
PAKOVANJEKit pakovanje, koje smo i mi imali na testu, u rukama deluje kao kakav olovni akumulator za auto. Prilično teška kutija deluje pomalo zastrašujuće za svakoga ko njen sadržaj planira da vuklja po vrletima, jezerima i vidikovcima širom planete:
Canon EOS 5D Mark III, sadržaj kit pakovanja sa EF 24-105mm f/4L IS USM objektivomSadržaj kutije, osim samog tela i objektiva sa zonericom, obuhvata LP-E6 bateriju sa poklopcem, pripadajući punjač LC-E6 (ili ovde prikazanu LC-E6E, verziju sa kablom), standardni široki kaiš za rame sa poklopcem za tražilo, poklopac bajoneta, USB kabl za povezivanje sa računarom, A/V kabl, štampano detaljno i kratko uputsvo za korišćenje aparata, posebno upustvo za EF 24-105mm f/4L IS USM kit objektiv, garantni list i dva diska koji sadrže besplatan softver i uputstvo u elektronskoj formi. Softver se, kao i do sada, sastoji od Digital Photo Professional aplikacije, za razvijanje RAW fajlova, EOS Utility alata za upravljanje aparatom, Picture Styles Editora za kreiranje kolornih stilova, Photo Stich-a namenjenog spajanju snimaka u panoramu, a tu je i Zoom Browser EX, za organizaciju i pregled fotografija. Sve aplikacije su dostupne u verzijama za Windows i Mac OS.
Ostatak teksta →
Canon EOS 5D Mark III, TestPozdrav
