Kompozicija malo škripi na ovoj poslednjoj. Kada želiš da pojačaš dinamičnost relativno proste scene, možeš da pribegneš dijagonalnom kadriranju, ali iako deluje kao prosto "zavrtanje" aparata, i tu se treba obazirati na neka osnovna pravila. Recimo, ovakva iskošenost je "više od ničega, manje od potrebnog". Momak deluje kao da će svakog trenutka da ošmirgla asfalt nosom. Trebao si da zakreneš aparat na drugu stranu, ako baš insistiraš na ovom fazonu i da to učiniš pod nešto oštrijim uglom, kako bi bilo jasno šta si hteo da postigneš. Ostatak je ok. Fino izdvajanje subjekta od nebitnog, nema iritirajućih elemenata, a i obrada je sasvim u skladu sa prikazanim.
Toliko o likovnom aspektu. Sad o ovom lakšem, tehničkom. Gledaj da se držiš nekih pravila o dužini ekspozicije, kako bi izbegao stresanje (zamućenje usled podrhtavanja aparata). Magična forumula je
1/žižna daljina, s tim da se kod krop (APS-C) aparata, u koje spada i tvoj D3000, brzina mora povećati za krop faktor, a to je u ovom slučaju 1.5.
Konačna brzina kojoj treba težiti je onda:
1/(žiža * 1.5). Za 50mm bi to onda bilo 1/75, a kako ta dužina ekspozicije ne postoji, uzimamo prvu bržu, tj. 1/80. Znači, da bi dobio nestrešenu fotografiju sa 50mm objektivom, treba ti barem 1/80, OSIM ukoliko ne fotografišeš sa stativa i to mrtvu prirodu. Ako je u pitanju neki pokret ili relativno opuštena gestikulacija, potrebno je u proseku 1/125. Pošto je korišćen ISO 400, bilo je više nego dovoljno prostora da se poveća na 800 i dobije tih kritičnih 1/100. Znam, univerzalno opravdanje je "nisam imao vremena za planiranje", ali ovo ipak nije avion u brišućem letu. Ništa strašno, to se vežba mesecima, godinama, pa se opet desi da ne bude kako treba u nekim situacijama. Moje je, pak, da skrenem pažnju!
E sad, ako Ti kritika deluje oštro, to je za Tvoje dobro. Ja baš i ne volim kada se ovde zalećemo i mlatimo po ramenu, jer to početnicima samo donosi štetu i teži put do vladanja fotografskom disciplinom i u tehničkom i u umetničkom smislu.
Pozdrav