У совјетској Русији, чувеном математичару дође пријатељ и каже му да ће сутра тајна служба да га ухапси и осуди. Сад, стрељање или Сибир - још се не зна. Пита он шта да ради... Пријатељ му каже да побегне што дубље у унутрашњост, да се пријави у неки колхоз као неписмени радник, да оре и копа једно две године, па да се пријави у вечерњу школу - то комунисти воле. На крају ће завршити као наставник у некој школи и нико га неће приметити. Он тако и уради.
После две године, дођу да питају ко хоће у вечерњу школу. Он дигне своју жуљевиту руку и позову га. Ко буде добар у школи - може и у партију да уђе!!! Крене он у школу. Прво вуку косе црте два часа, па усправне два часа... Све он то преживи али дође математика. Први час бројеви од један до десет. Једно пети час, наставница напише на табли, после објашњења од пола сата о сабирању: 1+1=? и пита ко ће ово да реши. Он побесни и јави се.
Крене са интегралима, диференцијалима, лимесима... па редови, вектори, векторска поља... На крају добије резултат 1+1=3! Запањен стане и пита наглас:
"Где сам, бре, погрешио?"
Из задњег реда се стидљиво дигне рука једног дрвосече који каже:
"Код Кошијевог критеријума конвергенције низова!"
