Iskoristiću temu koju sam ranije otvorio da je dopunim sa nekim mojim kratkim iskustvima u trajanju od nekoliko dana koliko posedujem D800...
Prvo od čega ću krenuti je ono što mi se ne dopada. Srećom tu ima samo jedna stvar - ekran. Definitivno, ekran prikazuje fotografije sa pojačanim zelenkasto žućkastim tonovima. Razlika nije dramatično velika i ja je recimo nisam primetio u tom smilsu kada sam prvi put uzeo da fotkam sa aparatom jer su prvi snimci bili snapšotići onako u prirodi ali ništa strašno. Sa druge strane na portretima ti se tonovi na koži živa čoveka i uz to belca lakše uočavaju. Latio sam se moga druga Googleta i video da je to na D800 normalna pojava.
http://nikonrumors.com/2012/04/21/nikon-claims-that-the-greenish-d4d800-lcd-screen-is-more-accurate-than-the-d3sd700.aspx/Odmah da vam kažem da se ja sa gornjom konstatacijom ne slažem jer ja ne mogu da smatram da je nešto preciznije kada to ništa manje ne odstupa od originala od onoga pre samo što je to odstupanje sada u drugom smeru. Pa ako već mora da odstupa onda ga ne treba dirati jer su ljudi ako ništa navikli na jedan način prikaza... ali 'ajde da ne drvimo mnogo. U svakom slučaju ako budu smatrali da je ovo nedostatak oni će ga regulisati kroz prvi sledeći firmware, ukoliko ne onda nikom ništa.
Čisto da pojasnim malo... Ni jedan aparat nema 100% veran prikaz na ekanu. Razlika je u tome što su ekrani pre D800 (Nikon, Canon.. svejedno) uglavnom davali boje malo hladnije nego one u prirodi sa blagim magenta cast-om jer je takav prikaz više obećavao utisak prirodnijih boja kod posmatrača. Kod D800 filozofija je promenjena i ostaje da vidimo kako će ista biti prihvaćena od korisničkog auditorijuma. U svakom slučaju nije nikakva bitna stvar. Mnogo je bitnije kakve aparat daje boje na fotografijama, a tu je već sasvim drugačija situacija
ali o tom po tom.
Držanje i ergonomijaO ovome sam proteklih meseci od kad se D800 pojavio pročitao dosta toga pa hajde da kažem neko svoje mišljenje. Po meni D800 odlično leži u ruci. Rukohvat je deblji, ceo aparat masivniji je od mog bivšeg 5D mkII i meni to sasvim odgovara jer imam veliku šaku. Takođe, rukohvat je i viši u odnosu na mkII što mi je takođe super. Ono što bi po mom ukusu moglo biti još bolje je da razmak između rukohvata i objektiva bude malo veći ali to je već zakeranje. Naravno i dalje mi se ne sviđa logika da ISO taster bude na jednoj strani, a točkić za promenu istog na drugoj strani ali valjda to tako treba jer ne valja da baš sve bude perfekt. Mora nešto i da se kritikuje.
Ali mi se sa druge strane jako sviđa logika da sa desne strane između gripa i objektiva imam dva funkcijska programabilna tastera.
Kvalitet izrade neću posebno pominjati. Kada aparat uzmete u ruke jednostavno odiše kvalitetom i uliva poverenje. Od prekidača za paljenje aparata do vrata odeljka zakartice. Sve je utegnuto, čvrsto, kvalitetno tako da ne gubimo dalje vreme na ovo. Idemo dalje...
Dinamički rasponE ovo je jedna od stvari koja je mene jako zanimala i jedna od stvari koje su me pored rezolucije defitivno okrenule ka promeni sistema. Dinamički raspon je blago rečeno - fantastičan. Može da priča šta ko hoće, da meri i crta, da pretpostavlja i teoretiše. Razlika u DO u praksi je uočljiva instant. Kada prvi put budete fotografisali scenu sa velikim kontrastima sve će vam biti jasno. Taj lep osećaj produžiće se i kasnije kroz sam proces obrade i razvijanje RAW-a. Izvlačenje detalja iz svetlih i tamnih partija (posebno tamnih) nikad nije bilo lakše i bezbolnije po kvalitet fotografije.
Meni je sada žao što scenu koju sam fotografisao ispod nisam u mogućnosti da vam dočaram kako je to zaista izgledalo u prirodi, a izgledalo je tako da sam bio ubeđen da kompletna fotografija neće stati u histogram. Želeo sam da vidim koliko iz ovako teške situacije može izvući. Izvukao je sve.
Fotografisano u RAW, Standard, sve na Default-u, D-Lighting isključen, NR isključen.
Ispod je ista fotografija koju sam editovao u Lightroom-u 4.1 i gde su jedine korekcije izvršene na slajderima highlights i shadows. Sve ostalo ostalo je nedirnuto. Fotografije su konvertovane u jpeg u 100% kvalitetu i kasnije u PS smanjene i snimljene u 80% kvalitetu.
Po želji se mogu negde okačiti i RAW fajlovi pa ko želi može da se igra.
Balans belog, merenje svetla, boje i ti famozni tonovi kože...Pre svega želeo bih da kažem nešto na temu balansa belog. Za razliku od Canon sistema D800 po defaultu daje malo toplije boje. Kao što sam to pominjao ranije, ne smatram to ni dobrim ni lošim već je to više stvar na kakav smo mi output navikli tj. šta mi više preferiramo. kada fotkate u RAW-u takve stvari nemaju nekog značaja. Ukoliko fotografišete JPEG onda vam ostaje da fino podesite WB.
Ono što je jako bitno je da je reprodukcija boja i finih prelaza između tonova zaista sjajna. Uopšte celokupan combo koji čini balans belog, reprodukcija boja i merenje je najvišem nivou na kom sam do sada imao priliku da radim.
Evo primera sa mojim sinom koga sam namolio da se zaustavi nekako na sekund ne bi li ga fotografisao
Fotka je snimljena u kuhinji u prilično mračnom ambijentu. Sve na default. Fotografije snimljene kao RAW i u Lightroom-u 4.1 je odrađena samo konverzija. Nikakve naknadne izmene nisu primenjivane. Matrix meremnje, ISO640, f3, NROff, Standard, 1/100, 105VR macro, VRoff, iz ruke.
Druga fotografija snimljena je u dnevnoj sobi, takođe prilično mračan ambijent, iza su otvorena vrata od kuhinje u kojoj sam upalio svetlo.
ISO400, f3, 1/50, 105VR macro, VROff, iz ruke, sve na defaultu, matrix
Nadam se da je bilo od neke koristi. Kad uhvatim vremena planiram da odradim i neki studijski pregled sa primerima.
Pozdrav
