PS moze sto-sta, ali to nije poenta fotografije. Neke stvari treba, po mogucstvu, resavati u hodu, tj. na licu mesta. Oko i trazilo treba da ti budu veci prijatelji u pronalasku dopadljivog kadra nego PS. Isto vazi i za noge, korak-dva na jednu ili drugu stranu, a ako treba i koji kilometar. Vazan deo je i samokritika, sto naravno ne znaci da ne treba razmatrati (kao sto je ovde slucaj) sa ostalim zaljubljenicima,
sta bi moglo bolje. Ipak, prvi "filter", prepusten je samom autoru. Ne mora svaka setnja da se zavrsi sa "remek delom".