Noćna mora svakog makro fotografa oduvek se zvala mala dubinska oštrina. Zahvaljujući mogućnostima „focus stacking“ programa sada mogu mirno da spavaju Šta je prihvatljiva dubinska oštrina?Dubinska oštrina (DOF – Depth Of Field) podrazumeva polje prihvatljive oštrine u fotografiji i prostire se 1/3 ispred i 2/3 iza mesta fokusiranja. Ona zavisi od više faktora, ali kod makrofotografije na nju najviše utiče udaljenost objektiva (preciznije fokusne ravni senzora) od objekta snimanja i otvor blende. Što je otvor blende veći (manji „f“-broj) manja je i dubinska oštrina pa kada smanjujemo razdaljinu između senzora i objekta snimanja uvećanje postaje veće, a DOF manji.
Da bi ste shvatili koliki je problem mala dubinska oštrina treba znati da je, pri maksimalnom uvećanju (1:1) kod makro objektiva od 100mm i pri blendi od f/16, dubinska oštrina oko 3mm. Montiranjem međuprstenova između tela i objektiva uvećanje se dodatno povećava, a samim tim i DOF postaje još manji. Veća dubinska oštrina se može dobiti manjim otvorom blende, ali pored nedostatka svetlosti najveći neprijatelj toj ideji je difrakcija. Što je manji otvor blende svetlost će biti raspršenija, a fotografija mutnija.
Na kraju ostaje izbor – ili će samo jedan mali deo fotografije biti oštar, a sve ostalo mutno ili će cela fotografija biti manje oštra zbog difrakcije.
Povećavanje dubinska oštrineNa sreću svih onih koji vole ili bi voleli da se oprobaju u makrofotografiji, postoji nekoliko programa kojima je moguće povećati dubinsku oštrinu. Ti programi se zovu „focus stacking“ programi ili programi za slaganje fokusa. Oni rade tako što više snimaka iste scene, gde svaki snimak ima različitu tačku fokusa, spaja u jednu velike dubinske oštrine. Tako je moguće napraviti snimak koji je oštar celom dužinom kadra.
Kvalitet završne fotografije u velikoj meri zavisi od samog fotografa i njegove tehnike fotografisanja.
Postoje dva načina za dobijanje maksimalno kvalitetnih makro fotografija uz korišćenje fokus staking metoda.
Prvi način podrazumeva snimanje uz kontrolisano pomeranje opreme (odnosno senzora) ka objektu snimanja i to je finansijski skuplji način jer zahteva kupovinu „makro šina“ ili klizača. Na tržištu se mogu naći klizači različitih proizvođača kod kojih cenu diktira kvalitet (najkvalitetniji je Novoflex klizač i u zavisnosti od modela cena ide i do 600 eura). Svi ovi uređaji rade po istom principu: klizač se montira na glavu stativa, fotoaparat na klizač i okretanjem točkića na klizaču vrši se veoma precizno pomeranje opreme napred-nazad a kod nekih modela i levo-desno.
Drugi način ne zahteva makro šine jer se menjanje fokusne tačke vrši preciznim okretanjem prstena za fokusiranje, dok oprema miruje na stativu.
Veoma često za fotografisanje životinja u prirodi koristim monopod ili snimam iz ruke oslanjen na neku stabilnu površinu dok fotoaparat pomeram napred-nazad. Obično prvo fokusiram na oči insekta, zatim na telo, pa sve dalje. Najbolje rezultate postižem spajanjem pet fotografija. Tako odrađeni snimci nisu ujednačeni kao pri fotografisanju sa tripoda, ali taj problem veoma uspešno rešavaju fokus staking programi.
Fotoaparat treba podesiti na manuelni režim rada - bez ikakve automatike. Pošto fotografije koje snimamo imaju različite tačke fokuse isključivanje autofokusa se podrazumeva. Otvor blende zavisi od uvećanja i što je uvećanje veće blendu bi trebalo više zatvoriti kako bi i dubinska oštrina bila veća. Ovde treba napomenuti da je u makro fotografiji veoma izražena potreba za kompromisom između dubinske oštrine i kvaliteta fotografije jer postoje tri položaja blende: maksimalni, minimalni i optimalni. Optimalni otvor blende, koji daje maksimalnu oštrinu, obično je negde na sredini minimalnog i maksimalnog. Pri uvećanju 1:1 najčešće koristim blendu f/ 11 (kompromis kvaliteta fotografije i dubinske oštrine) mada neretko zatvorim blendu na f/13 (pa čak i na f/16 za uvećanja 3:1 i veća), ali je tada veoma primetan gubitak detalja na fotografiji. Upravo tu na scenu stupa tehnologija fokus staking fotografije jer se od serije fotografija maksimalnog kvaliteta i relativno male dubinske oštrine dobija jedna maksimalnog kvaliteta i maksimalne dubinske oštrine.
Rad sa focus stacking programimaFotografije koje želimo da spojimo u jednu moraju biti iste rezolucije i ne smeju se isecati pre ubacivanja jer ih program neće prepoznati.
Postoje veliki broj programa koji dobro rade ovaj posao: najpoznatiji besplatni programi su Picoley, Tufuse i CombineZ programi (Combine Z5, ZM i ZP), a od komercijalnih programa izdvojio bih: Helicon Focus, Tufuse Pro, Zerene Stacker (sa zgodnom opcijom za naknadno retuširanje) i naravno slaganje fokusa u Photoshop-u.
Moj favorit je besplatni program CombineZP kojim sam uspešno spajao čak i fotografije koje sam snimio iz ruke. Veoma je jednostavan za upotrebu, odlično radi i što je najvažnije besplatan je. Fotografije mogu biti u .jpg ili .tiff formatu.
Nakon pokretanja programa treba kliknuti na
New (sl. 1), posle čega se otvara polje za izbor fotografija (sl. 2). Sledeći korak jeste da izaberamo drugu stavku iz padajućeg menija:
Align and Balance Used Frames (Thorough) Macro (sl. 3) i
Go kako bi program poravnao fotografije. Sačekamo završetak te operacije i potom iz padajućeg menija izaberemo opciju
Do Stack (sl. 4) i
Go, nakon čega program spaja sve fotografije
u jednu sa velikom dubinskom oštrinom. Ostaje nam samo da sačuvamo fotografiju klikom na
Save (sl. 5)
1.
2.3.4.5.
Naknadna obradaFotografija spojena fokus staking programom (sl. 6) obično zahteva veoma malo dodatne obrade, ukoliko se ne pojave neki neželjeni efekti. Uglavnom su to ivice koje izgledaju kao odraz u ogledalu (sl. 7 i 8 ) i njih treba odbaciti isecanjem, a na pojedinim mestima je moguća pojava „halo“ efekta (sl .9 na 100% uvećanju ) koje je lako ukloniti jednostavnim kloniranjem.
Razlika u dubinskoj oštrini može se videti ako uporedimo isečke fotografije nastale jednim snimkom (sl. 10 gde je oštrina samo na oku) i nastale od 5 snimaka tehnikom slaganja fokusa (sl. 11 gde je oštrina i na oku i na telu insekta). Fokus stacking tehnologija se lako i veoma uspešno koristi u studiju (posebno za stock fotografiju) dok izlazak u prirodu i lov na insekte predstavlja pravi izazov. Mnogo je ometajućih faktora a svakako najveći problem predstavlja aktivnost insekata. Rešenje je jednostavno – treba samo primiriti insekta. Od fotografa se zahtevaju dve stvari – strpljenje i ustajanje u cik zore jer trik je uhvatiti insekte na „spavanju“, dok su u stanju mirovanja usled niskih jutarnjih temperatura.
6.
7.
8.
9.
10.11.Za makro fotografisanje uvek biram mesta blizu vode (obale reke, jezera ili najobičnije bare). Ta mesta su prepuna života, a izjutra ima dosta isparenja koja stvaraju kapljice po insektima. Jutarnje kapljice su korisne korisne jer onemogućavaju kretanje insekata, a predstavljaju lep i dekorativan detalj na makrofotografijama. Kada se zagreju i osuše, insekti postaju aktivni i tada je teško napraviti uspešnu seriju fotografija. Teško, ali ne i nemoguće. Ponekada se dogodi da se insekti jednostavno „smrznu“ pošto ih zabljesne blic i takvu priliku treba iskoristiti. Na primer ima vilinih konjica koji će dopustiti da ih dodirnete, pa se čak bez straha popnu i na ruku.
Fokus stacking je odlična tehnika za podizanje kvaliteta makro fotografije, a skoro neophodna za fotografisanje pri uvećanjima od 1:1 i većim. Potrebno je mnogo vežbe i strpljenja da bi se savladala, ali se sav trud isplati kada vidite konačni
proizvod. Naravno, ovu tehniku ne treba forsirati po svaku cenu već na nju treba gledati kao na još jednu fotografsku veštinu.
Čak i kada ste potpuno posvećeni fokus staking tehnici ne treba propustiti priliku da snimite i neku neuobičajenu fotografiju kao što je ova poslednja. Za nju bi mogli reći da je izvedena tehnikom selektivnog fokusa kojim je sva pažnja usmerena na senku vilenjaka na listu, istog onog koji je i na ostalim ilustracijama.
Moram da napomenem da ovaj primer fokus stackinga nije idealan jer je nastao tako što je fotoaparat bio na monopodu, a ja sam opremu pomerao napred-nazad praveći snimke (5 komada). Program CombineZP ih je veoma uspešno spojio u jednu iako su vidljive razlike među snimcima (da sam sve odradio sa stativa rezultati bi bili još bolji, odn. možda ne bi bilo potrebe za naknadnom korekcijom).
Ovde možete skinuti besplatni program CombineZP
http://www.hadleyweb.pwp.blueyonder.co.uk/CZP/files.htm