Evo resenje !
Kako u stvari senzori funkcionišu? Senzori imaju zadatak da svetlost pretvore u elektronski signal, a nakon toga, kasnijom obradom, u sliku odnosno fotografiju. Određena količina svetlosti prolazi kroz objektiv fotoaparata i pada na površinu senzora, koja se sastoji od miliona svetlosno osetljivih fotodioda (piksela) i na kojoj se stvara električni napon. Takav napon u stvari je analogni signal koji se pomoću analogno-digitalnog konvertora digitalizuje i zatim šalje glavnom procesoru za slike (recimo, DIGIC II ili III procesor kod Canon aparata), u kojem nastaje konačan proizvod – digitalna fotografija. Ugrađeni čipovi su crno-beli senzori i kao takvi nisu u stanju da registruju boje, nego samo jačinu svetlosti koja pada na njih. Da bi senzor bio u stanju da „vidi” boje, na površinu svakog od njih postavlja se određeni optički RGB (Red, Green, Blue) filter odnosno Bajerova mreža ili mozaik (Bayer pattern), koja ima funkciju da rastavlja svetlost koja pada na čip na tri osnovne komponente (boje) – crvenu, zelenu i plavu – i zbog toga svaki pojedinačni piksel „vidi” samo jednu boju, dok se ostale (dve) komponente određuju softverski na osnovu jedne poznate koristeći određeni algoritam za rekonstrukciju (demozaik algoritam).
Najjednostavniji i najrasprostranjeniji način za rekonstrukciju svakako je interpolacija, koja na osnovu srednje vrednosti susednih piksela određuje boju koja nedostaje. Tehnika dobijanja fotografija sa CCD i CMOS senzorima u velikoj meri se razlikuje od one tehnike koju susrećemo kod konvencionalnih 35 mm filmova. Stari dobri film za dobijanje fotografije u boji koristi, umesto, grubo rečeno Bajerove mreže, tri sloja emulzije, po jedan za svaku osnovnu boju (crvena, zelena, plava).
Foveon X3 višeslojni filter
Senzor Foveon X3 za digitalnu fotografiju koristi princip rada koji više nalikuje tradicionalnoj fotografiji. Naime, ovde su tri senzora, sa tri filtera osnovnih boja, postavljeni jedan preko drugog, a različite su debljine zato što silicijum različito upija svetlosti određenih talasnih dužina.
Kod ove tehnologije svaki piksel je na svakom mestu osetljiv na jednu od tih boja, i tako se ne samo svetlost, već i boja direktno prihvata na pojedinačnom senzoru. To isključuje potrebu za interpolacijom, koja je neizbežna za CCD i CMOS senzore.ostatak na adresi
http://www.sk.co.yu/2008/03/sksc02.html
Google nas je odrzao , Google nam je dao ! 
