Gelender, skrajnut u svetli deo tamnog prostora vibrantno mistifikuje razudjeni galakticki arhipelag pahulja, cineci kompoziciju smelijom. Hiruski tacno definisan zlatni presek naprosto cepa siluete ravnog horizonta, cineci neuspesnim svaki napor da se ospori poruka koju salje sakriveno stablo smrznutog drveta. Asocijacija na zetvu, i vetrom lomljeno klasje zita, svakako predstavlja do sada najveci iskorak ka brutalnoj realnosti svakodnevnice. Tama je pocepana vestackim usmerenim svetlom, i ostavilja neukom posmatracu motiv za cudjenje, dok ce oni privilegovani uspeti da cuju fotografiju, i da osete zvuk zime reflektovan od temperamentne tarabe.
Struktura forme, donekle je narusena dominacijom plave stipljake, ali samo na tren ... taman toliko dok vas ne savlada postojani beskraj poluapstraktne umetnosti, kroz sve svoje bogatstvo boja, koji ona nosi.
Snaga i eksplozivnost ovog dela prevazilazi granice nasih tradicija, ostavljajuci smireni izraz za nekog drugog autora, i nekog drugog posmatraca.
Zato mislim da je ova fotografija sa punim pravom osvojila prvo mesto, i da je fotografska kritika kao disciplina naprosto podbacila, i da je njeni ograniceni horizonti samo sputavaju u ispravnom shvatanju ovog tipa vizuelne umetnosti.
