Ako se dobro sećam, od dva zla, izabrano je manje. Pošto su fotke rađene namenski, bila je potrebna "kompaktovska dubinska oštrina", a na DSLR-u je to moguće izvesti samo na jedan način - ubadanjem hiperfokalne distance, odnosno distance fokusiranja od koje sve počinje da bude oštro, odnosno, najveći deo kadra je zahvaćen DOF-om.
E sad, specifičnost kod ove dve fotke je što pucanje na većoj blendi dovodi do nedovoljne oštrine prednjeg plana ukoliko se gađa hiperfokalna, a ukoliko gađam prednji plan, pozadina je jednostavno neoštra. Na većem formatu se to lakše vidi, a izbor je bio između ovoga i stackinga. A stacking sam radio 2 puta u životu, pa nisam mogao da se oslanjam na tu tehniku. Rekao bih da sam mogao da održim blendu na f/14-f/16, al' sad je kasno, a na obe lokacije sam bio dovoljno kratko da nisam imao vremena za eksperimentisanje, nego sam išao na siguricu, bez obzira na uticaj difrakcije.
Pozdrav
