Da li su dimenzije fotoaparata zapravo, najbitnije?

[Zoran Rodic]

Prepoznati šansu za novi početak u svetu foto industrije, jeste prava vrednost. To je onaj momenat kada veliki igrači u inerciji cede i poslednju kap iz aktuelnih tehnologija, dok ovi drugi pokušavaju da budu korak ispred u nadi da će ovaj pogoditi smer kojim će se dalje ići. Sa druge strane, veliki igrači moraju opreznije ulaziti u nove koloseke jer kada se njihova mašinerija pokrene, teško ju je zaustaviti. Tokom poslednjih dvadesetak i više godina, imali smo prilike da vidimo dosta kompanija koje se nisu snašle u nadolazećim vremenima, i koje su ostajale zatečene novim tehnologijama. Pojava digitalnog senzora, jeste u pravom smislu te reči – revolucija, a njih nemamo baš tako često. Ma koliko je ona bila velika i očigledna, neki se ipak u njoj nisu snašli već su ostajali ukopani u mestu, čekajući da ona propadne i da se rolna filma vrati na velika vrata. Drugi opet nisu imali dovoljno hrabrosti (čitaj, novca) da investiraju u budućnost, pa smo vrlo brzo dobili prilično čist teren kojim su dominirali Canon i Nikon.

Minolta je mrtva, živeo Sony!

Minolta je upravo jedna od onih koji se nisu snašli u novim vremenima. Sony je procenio da će preuzimanje jedne takve kompanije, omogućiti brži start nego da su krenuli od apsolutne nule. Emocijama nije bilo mesta, pa su nastupile nužne promene za koju Minolta nije imala snage, pa čak ni dovoljno resursa. Ta odluka se pokazala ispravnom, pa smo za manje od decenije dobili značajnog igrača na ovom polju, koji dominira kako proizvodnjom senzora tako i milc fotoaparatima. U najkraćem, dobili smo brend koji ozbiljno diktira nove standarde. Na početku to ne beše tako, jer je od aduta imao A mount u zaostavštini (od Minolte) i jaku želju da postane ozbiljan dSLR igrač. I ko zna kako bi cela ta priča ispala, da se neko nije dosetio da ozbiljnije progura priču sa izbacivanjem ogledala.
 
Izbacivanje ogledala nije revolucija, ali će na kraju ispasti kao jedan od važnijih događaja u svetu foto  industrije. Gledajući tako, reklo bi se da je Olympus spasio Sony od sigurne propasti. Vođen logikom svog opstanka, Olympus je nehotično spasio niz drugih kompanija. Kao većina drugih, nije imao nikakvih ozbiljnijih šansi u ’’atletskoj’’ disciplini u kojoj su učestvovali Canon i Nikon. Ostajući u atletici,  oni odlučuju da promene disciplinu, u kojoj će biti dominantni. Bazirano na rešenju iz 2004. i Epsonovim modelom R-D1, Olympus je iskristalisao novi-stari koncept u digitalnoj formi. Izbacili su ogledalo, optičko tražilo, smanjili registar distancu, promenili bajonet i krenuli put razvoja onog sto danas zovemo MILC (Mirrorless interchangeable lens camera).>>> nastavak na blogu

Nekome sine ideja, a nekome samo sijalica

[Tyler Durden]

https://en.wikipedia.org/wiki/Betteridge%27s_law_of_headlines 

Prepravi i link na kraju posto ne vodi do teksta u blogu.
Dobar tekst, ali ja licno smatram da je ogledalo/bez ogledala vise marketinski momenat nego bilo sta drugo, i da se o tome moze diskutovati nasiroko, ne samo iz perspektive fotografije. ali sto se tice neke diskusije o velicini i prakticnim prednostima mislim da su to potpuno naduvane price i argumentacije, ali i to smo prezvakali 100x vec ovdje.

[Zoran Rodic]

Prepravio link

Pa dobro, ovo je neka vrsta analize sta je kome donelo izbacivanje ogledala, i kako se ko snasao sa tom novom pojavom. Naslov je pomalo dvosmislen, jer se bavi i time koliko je za neke brendove opasna ideja o napustanju tog koncepta (male dimenzije). Jer, kad napravis milc u gabaritima 5dmkIV ili d610 ... prica se menja.

A to, da li tebi odgovara veci fotoaparat a meni manji (ili obratno)... valjda smo naucili da shvatamo bez trzavica.

[dalibort82]

Koliko sam ja citao o tome, nije samo rec o gabaritima, vec kad se izbacuje ogledalo to utice dosta i na objektive, tj manje elementa je potrebno u objektivu zato sto je manja razaljina izmedju senzora i   senzora. Nesto sam citao o  tome mada nisam bas najbolje zasao u tu tematiku. Mada po meni je EVF najbolje od svega

[Emilijen]

Vrlo dobar tekst. Bas sam razmisljao o ovome skoro. Mislim da je dimenzija aparata, gabarit, vrlo bitna stavka. Poceo sam da se osecam sputanim, sa kompletnom opremom i aparatom xxxxx puta do sada i propustio dosta dobrih trenutaka-fotografija. Mislim da covek moze da bude mnogo kreativniji sa manjim i kompaktnih telom..... Super tekst Zorane!!! ;-)