TIMELINENakon mnogo godina vapaja zainteresovanih vlasnika Nikon sistema, kompanija je potpuno neočekivano predstavila D800, model koji je u tom trenutku ne samo prevazišao dotadašnje rezolucijske lidere u klasi 35mm DSLR-ova, nego postavio lestvicu toliko visoko, da je većini to delovalo kao potpuno nepotreban potez. U mesecima iza, vlasnici Canon sistema su nestrpljivo iščekivali da njima omiljena kompanija odgovori na adekvatan način i ponovo izbije na lidersku poziciju, poziciju koju je tako dugo držala i koja je ugrožena nakon što je Nikon predstavio model D3x. Neki su to činili iz čisto navijačkih poriva, a neki iz praktičnih potreba.
No, bez obzira što su očekivanja vlasnika Canon sistema bila donekle opravdana, hladan tuš je usledio nakon što je kompanija predstavila 5D Mark III, novi aparat čija se koncepcija značajno razlikuje od svega što je serija 5 u Canon gami do tada predstavljala. A predstavljala je relativno skroman skup elektronskih podsistema, čiji je glavni adut bio i ostao – senzor, tj. njegova rezolucija i kvalitet izlaznog rezultata. Situacija se preko noći promenila jer je, pomalo paradoksalno, Canon nekako u pogrešno vreme uspeo da odgovori na neke prvobitne zahteve svoje korisničke baze, te izbacio aparat koji je obezbedio sve ono što je tištalo sve dotadašnje poklonike čuvene „petice“. Novi aparat je doneo bolju izradu i zaptivenost, povećao brzinu rada, uveo do tada neviđeni AF sistem, unapredio još sijaset drugih podsistema i učinio aparat kao celinu, u najmanju ruku vrednim respekta. Ali, u pogrešno vreme, onda kada su na takve zahteve svi već odavno zaboravili.
Ovakva hronologija događaja bi bila vredna čak i neke latinoameričke telenovele, da u pitanju nije realnost. I tako, u godinama za nama, Nikon je uspeo da potuče svog najvećeg rivala na gotovo svim poljima. Međutim, Canon je izdržao i uspeo da zadrži vernu bazu korisnika, čak i lakše nego što je iko mogao da pretpostavi. „Bolje ikad, nego nikad“, izreka je koja nije nastala bez razloga, možda i najbolje oslikava epilog blago stagnirajuće rezolucijske trke između (sada već) tri rivala. Canon je ove godine konačno uspeo da uhvati priključak i predstavi nekoliko zaista novih senzora. Ne bi bilo sasvim iskreno kada bismo rekli da je njihovo dostignuće slabo, mada se u mnogim aspektima ne nosi baš najbolje sa konkurentskim proizvodima. Ipak, reklo bi se da se u vazduhu oseća da je ceo niz tih promocija iznuđen više potrebom da se korisnička baza umiri, nego da se postigne nekakav ozbiljan tehnološki pomak.
Tako je nastao Canon EOS 5Ds, aparat koji je slika i prilika onoga što je, po ocenama mnogih, trebao da predstavlja 5D Mark III. Aparat višeg ranga, velike pouzdanosti, nevelike brzine i rezolucije od koje zastaje dah. Aparat koji se retko menja novim, jer je napravljen da bude eksploatisan dok god je ispravan. I možda najvažnije – aparat koji NIJE zamišljen kao naslednik EOS-a 5D Mark III, već kao paralelni model u postojećoj gami! Mnogi se opravdano pitaju čemu onda tako sugestivna oznaka, ali pravog odgovora nema – očigledno u Canonu ne žele da upotrebe još neki jednocifreni broj, u strahu da isti ne dovede kupce u zabludu oko toga kako je novi model pozicioniran. Kao da dodavanje slova već postojećim oznakama nije dovoljno zbunjujuće.
I, kao i u mnogim sferama tehnike, i u fototehnici su neki potezi forsirani bez preke potrebe, samo da se suparniku i javnosti pokaže da i od najboljeg može bolje. Takav trend često provocira i međusobno plagiranje upotrebljenih rešenja, pa nije ni čudo što često možemo uočiti suviše slične tehnologije kod različitih proizvođača. Nikon je, u paketu sa D800, predstavio i podverziju oznake D800E. Njena specifičnost je bila u tome što je, umesto potpuno uklonjenog AA filtera, ponudila posebnu verziju samoponištavajućeg, čime se postiže efekat sličan uklonjenom AA filteru, ali bez stvarnog uklanjanja. Tako je uz EOS 5Ds, istovremeno predstavljen i nešto skuplji 5Ds R, praktično identičan model aparata, uz tu jednu modifikaciju na filteru senzora. Odluka da se ovo uradi ukazuje na dve stvari – neodlučnost po pitanju potpunog uklanjanja AA filtera u svrhu postizanja još veće efektivne razlučivosti, ali i određen stepen bojazni da bi AA filter mogao vrlo lako da anulira moć koju mamutskih 50MP teoretski mogu da pruže. Zašto dve verzije – očigledno iz istih razloga iz kojih je i Nikon svojevremeno ponudio D800 i D800E – da omogući potencijalnim korisnicima da igraju na sigurno (5Ds) ili rizikuju sa moiré-om, ukoliko im oblast fotografisanja time ne trpi previše. Što bi se reklo – za svakoga po nešto.
Iako nam je u startu poznato da su međusobne razlike između 5Ds i 5Ds R, ako izuzmemo senzor, praktično nepostojeće, ipak ćemo to predstaviti i odgovarajućom tabelom, u cilju umirivanja onih koji se boje da bi ih odluka izbora nešto jeftinijeg 5Ds, lišila posedovanja nekih skrivenih mogućnosti:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 5Ds u poređenju sa 5Ds RRezolucija koju novi senzor nudi, daleko nadmašuje onu koju je doneo D800, a potvrdio D810. Pitanje je samo po koju cenu, jer je i D800 pred nas postavio neke probleme koji su kod prosečnih aparata gotovo nepoznati. Kao što se iz priloženog može videti, ništa osim filtera ne senzoru ne čini ova dva aparata različitim. Situacija je praktično identična razlikama koje je D800 odvajale od D800E, samo što je proizvođač drugi. Gledano u odnosu na ostale aparate, Canon EOS 5Ds ima šta da ponudi, pa je tu i nedavno predstavljeni moderni sistem merenja svetla, od ranije poznati, a ipak vrhunski autofokusni sistem, bolja zaptivenost, vrhunsko tražilo i tome slično, ali broj 1 na listi najmarkantnijih novina definitivno ide senzoru. 50 megapiksela čiste rezolucije je zaista mnogo. Za većinu definitivno previše. Baš zato će i biti zanimljivo utvrditi u kojoj su meri svi ti pikseli upotrebljivi, jer mantra „od viška glava ne boli“, nije baš jednostavno primenjiva na rezoluciju. Dok u jednom momentu može predstavljati blagoslov, u drugom može biti ništa drugo do nesavladiv teret. Ne kaže se džabe da treba težiti zlatnoj sredini. Kako se iz ISO raspona može naslutiti, izgleda da zlatna sredina ipak nije nešto što je blisko novom Canon FF DSLR-u. Raspetljavanje situacije sledi u nastavku...
PAKOVANJETipično Canon pakovanje je za potrebe novog aparata modifikovano. Hladno siva podloga ustupila je mesto šampanj-zlatnoj, a nismo sigurni da li je u pitanju potpuni redizajn ambalaže ili je u pitanju nešto što bi trebalo da 5Ds razlikuje u odnosu na ostale aparate iz ponude. Bilo kako bilo, pakovanje je identično koju god varijantu aparata odabrali, a dostupno je samo „body-only“ pakovanje:
Canon EOS 5Ds i 5Ds R, sadržaj pakovanjaU pakovanju se, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.0 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku i dva DVD-a od kojih jedan sadrži prateći softver, a drugi uputstva za aparat i aplikacije u elektronskom obliku. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.
Ostatak teksta →
Canon EOS 5Ds i 5Ds R, TestPozdrav
