Fuji X70

[Zoran Rodic]

Poslednjih godina smo svedoci sve većeg broja kompaktnih fotoaparata sa objektivom fiksne žižne daljine. Verujem da je potrebna određena hrabrost za izlazak na tržište sa takvim modelom, ali bi se reklo da je ona u određenoj meri potrebna i onima koji kupuju takve fotoaparate. Izlazni rezultat u tom slučaju nije ni najmanje upitan, i obično je tu fotograf najslabija karika, odnosno njegova sposobnost da se navikne na odsustvo promene žižne daljine, da li kroz zumiranje ili promenu objektiva. U analogno doba, najčešće se i koristio jedan objektiv, što ni najmanje nije umanjivalo čari beleženja bitnih trenutaka ili prelepih motiva. Danas smo svedoci pomalo konfuznih trendova, gde nikako da uhvatimo da li je smanjivanje dimenzija fotoaparata u ekspanziji ili nije. Tiha borba mirrorless fotoaparata sa stabilnom dSLR ponudom, kontinuirano traje… stavljajući kupce pred tešku odluku. Godinama su kompakti imali male senzore sa prilično patetičnim otvorima blende. Vremena se menjaju, pa APS-C ili full frame senzor nisu strano telo u kompaktnom fotoaparatu, a objektivi imaju sve veće otvore blende. Bilo je pitanje vremena kada će i fiksna žižna daljina  postati deo te priče. Setićemo se odličnog Sony RX1r kompakta sa full frame senzorom i 35mm f/2 objektivom koji ostavlja bez daha u svakom smislu. Lista aktuelnih modela postaje sve duža, pa će u ovoj priči svoje mesto pronaći Leica Q (28mm f/1.7), Fuji X100 t (23mm f/2), Ricoh GR II (18mm f/2,8) kao i fotoaparat koji će biti glavni junak ovog teksta – Fuji X70 sa 18mm f/2,8 objektivom. >>> nastavak na blogu