Canon EOS M3

[Zoran Rodic]

Napisati početnu rečenicu u tekstu koji se bavi trećom iteracijom Canon mirrorless fotoaparata, nije ni najmanje lako. Podosta podseća na situaciju kada u velikom klubu imate talentovanog sportistu, koji ima neambicioznog trenera. Canon je krajnje nevoljno istrčao na mirrorless teren, gde se igrači ostalih timova maksimalno trude da ostvare najveći mogući učinak. U doba kada je izašao prvi EOS M, mirrorless tržište je već poprimilo ozbiljnije obrise današnje situacije, a Canon je na teren isterao igrača koji nije prošao finalne kondicione pripreme, i koji se nevoljno kretao po terenu. Autofokusni sistem nije briljirao, i bio je daleko ispod onod onoga što je nudila konkurencija, a kasnije je celu stvar začinila nejasna odluka da se pojedini objektivi ili modeli ne prodaju na tlu Amerike ili Velike Britanije, odnosno Evrope. Bilo je jasno da razvojni tim ne ulaže maksimum u razvoj ovog sistema, baš kao ni prodajna mreža. Čak i takav, Canon EOS M postiže sjajne prodajne rezultate i nailazi na odličan prijem kod kupaca. Ruku na srce,  značajan udeo u tome ima inercija koju Canon kao brend poseduje, a sa druge strane Canon EOS M3 uopšte nije loš mirrorless fotoaparat. Ono što je  iz aviona vidljivo jeste da Canon ne izlazi na ovaj teren sa 100% snage. Teško da postoji neko ko će me ubediti da postojeći mirrorless proizvođači ne strepe od trenutka kada će se Canon ozbiljno zagledati u ovo tržište. Primera radi, Fuji i Canon su iste godine krenuli u mirrorless priču, a razlike su u neku ruku paradoksalne. Fuji je do danas izbacio više odličnih fotoaparata i preko 20 vrhunskih objektiva, na kojima im mogu pozavideti mnogi, a Canon tek četiri  modela (EOS M 1, 2, 3 i M10) sa tek nekoliko objektiva. Paradoks je u tome, što uopšte nisam ubeđen da je Fuji prešao po prodaji Canon... mada nemam neke jasne statističke izvore, osim onih u Japanu  koji upravo to i sugerišu. Ovde shvatate na šta mislim, kada spomenem – inerciju. >>> nastavak na blogu