Raditi posao koji iskreno voliš, je oduvek bila privilegija a ponekad i srećna okolnost. Sa druge strane, hobi je stvar održavanja mentalnog zdravlja. A spojiti posao i hobi, je ne samo privilegija već i više od sreće. A šta reći o čoveku, koji ima iskrenu dilemu... da li više voli posao ili hobi? Zato i nije mogao napraviti razliku između fotografije i jazz muzike, već je to smatrao jednom celinom. A bio je jazz fotograf.
“…I can’t make a distinction between what I like better, the photography or the jazz. I think it’s all part of the same thing.” – Herman Leonard
Sličan utisak nose i druge njegove kolege, pa je recimo britanski fotograf David Redfern izjavio: “Muzika je zvuk, a fotografija je vizija koja ide uz taj zvuk”. Onaj ko sluša jazz, verujem da i jazz fotografiju smatra jednako jedinstvenom granom fotografije, kao što doživljava i tu vrstu muzike. Zadimljeni jazz ili blues klubovi, zaista nose neku atmosferu, jedinstvenu u meri koja u pamćenje ureže svaki stub duvanskog dima presečen svetlosnim zrakom reflektora. Specifičan je taj osećaj,
>>> nastavak na blogu