Bavarska, malo mesto sa par prelepih kuća
stigli smo popodne po očajnom vremenu, veje sneg sa kišom i prilično hladno
prvo što smo uradili je da odemo da kupimo ulaznice
ali zbog malo preostaolag vremena nismo otišli u muzej
malo se promuvali ispod starog zamka Hohenscwangau
čekali autobus ali nam je saopšteno da zbog snega i poledice autobusi i konjske zaprege ne idu više, nego put pod noge pa nekih (po prospektu 40) 30 minuta u planine, doduše po putu. Vreme toliko loše da iz podnjožja ništa nismo videli da bi se pred kraj pentranja ukazao
zamak Neuschwanstein
što nam je i bio cilj, zamak koji je gradio Ludvig II
i u njega utukao sve pare što je imao i nemao
i pored užasnog vremena gužva je bila prilična, organizovano je tako da na samoj ulaznici stoji upisano kojoj se grupi pripada i vreme ulaska u zamak.
Svaka grupa ima svog vodiča, slikanje je strogo zabranjeno i to su napominjali više puta u toku obilaska, a što se vidi iz priloženog
ovo je u stvari na izlasku i tu su se svi raspištoljili pa uslikali maketu samog zamka. Srećom, barem se magla podigla pa smo imali još malo vremena da uživamo
i pogled sa autobuske stanice
a onda polako nazad
Ludvig nije dočekao da se zamak završi, sala za koncerte je završena neposredno posle njegove smrti, a umro je relativno mlad, sa 42 godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Naime, njegov lekar ga je posetio i trebalo je da se Ludvig proglasi neuračunljivim (a i kakav će biti kad zida kuću), pa su zajedno krenuli u šetnju i Ludvig je nekim čudom upao u reku i nestao.
Bar nije izneo pare u inostranstvo kao neki, nego je ostavio iza sebe zdanje koje je postalo najpoznatiji zamak u svetu, zahvaljujući Dizniju koji je u njemu našao inspiraciju za par svojih crtaća,
A mi skroz mokri u auto pa dalje na put.
