Prvo, Milose, hvala na vrlo interesantnim fotografijama sa lokacije koju mislim mozda niko sa foruma nije imao prilike da poseti
Sama lokacija je takva da budi interesovanje i paznju
Ja cu se usuditi da uputim korektivnu kritiku, pa cak i za ovu fotku izabranu od strane NG-a, iako mislim da fotka ima kvalitet i da je najbolja od postavljenih
Mislim da je dobro sto je Tviti okacio ovu vrhunsku fotku koja je ocigledno bolja od tvojih fotki i mislim da ces se sa tim sloziti (ne znam ko ne bi voleo da ume da napravi ovo, ukljucujuci mene)
Lakse mozemo da analiziramo sta "radi" kod ove fotke, sto kod tebe nije skroz uspelo.
Pre nego sto pocnem, veruj mi da sam svestan svih ogranicavajucih faktora koje mi mozda nismo i da verujem da bi dosta stvari ispravio da si mogao. To moze da zna samo onaj koji fotka, da li ima prostora da se pomeri, spusti, sta smeta u kadru i sto je jako tesko izbeci, da li je ogranicen vremenom i nema mogucnosti da saceka bolje svetlo itd. Najsmesnije mi je kad ljudi ocekuju da se covek negde pojavi, opali par fotki za 5 minuta i svaka ispadne vrhunska
Kad se uoci lokacija i nesto sto privuce paznju oku, obicno je vredi raditi oko lokacije, jer verovatno to sto je privuklo paznju oku ima nesto zasta se vredi potruditi. Bar je tako u mom slucaju. Ono sto zahteva veci rad, fotka ce biti bolja, jer ako bi se namestilo svaki put da postoji pristupacan vidikovac iz vidnog polja stojeceg coveka, onda bi svako napravio takvu fotku i pravi fotograf ne bi nikad dosao do izrazaja. Zato, opet izlizane fraze, lezanje, puzanje, pesacenje, rizikovanje nekad i bezbednosti, fizicki rad, strpljenje da bi se ostvarila ideja je po meni ono sto pravi najvecu razliku. Teorisko znanje je naravno takodje bitno, jer covek mora znati bar u teoriji neke osnove dobre kompozicije.
- Da opet ponovim, doba dana i svetlo. Jasno se vidi kad se uporede tvoje fotke sa fotkom dole sta pravi najvecu razliku
Mnogo je lakse to uociti kad se ovako da uporedni primer, ali ovde je to bas ocigledno. Mekano svetlo sa dugackim senkama koje daju dodatnu dimenziju, boje koje dolaze do izrazaja po takvom svetlu, lepi prelazi od highlight-a do senki koje nisu zapusene kao u nekim tvojim fotkama, sve to ima fotka koju je okacio Tviti. Cak i na fotkama gde je sve pokriveno oblacimo, te fotke izgledaju ravne i bez neke dimenzije (ja licno ne volim to svetlo, sem ako ne lezi nekoj sumornoj atmosferi, ako je to ideja fotke).
- Kadriranje. Vrlo cesto nisu ispostovana neka osnovna kompozicijska pravila, horiznot po sredini, previse distraktivnih elemenata, jaki kontrasti za koje ne vidim da doprinose kompoziciji (od jako svetlih oblaka i sunca do zapusenih senki). Hocu reci, mozda (napominjem da ne znam da li je to bilo moguce izbeci, ali komentarisemo ono sto vidimo), se moglo kadrirati tako da se izbegnu neke od tih stvari koji u stvari vise uzimaju od fotke nego sto doprinose. Kad pogledamo primer fotku, vidi se da ne postoji nijedan elemanat na fotki koji odvlaci paznju i ne doprinosi fotki. Siguran sam da je fotograf izabrao siri kadar, da bi mnogo stvari upalo koje nisu pozeljne. Verovatno je i obradom sklonio neke stvari ili umanjio znacaj bacajuci ih u jaku senku (leva gornja strana), a cak i ta senka jako lepo doprinosi izdvajanju elementa u kompoziciji, a to su ove terase. Kod tvojih fotki postoji drvece, lisce, bljestavo sunce koje je mozda elemenat koji je trebalo izbeci, jer je u samom kraju i privlaci paznju, a nije interesantno za gledati.
- Kompozicija. Ovo sledece je jako tesko objasniti, a ko razvije taj osecaj onda mu nikakva kompozicijska pravila nisu potrebna. U pitanju je balans fotografije i tezina odredjenih elemenata koje nose u odredjenoj fotografiji. Moze da postoji potpuna ravnoteza odredjenih elemenata, nesto sto u gledaocu razvija osecaj mira, a moze fotograf da potpuno izbaci fotografiju iz balansa da bi uneo nemir i nespokoj. Sve zavisi od same ideje fotografije. Licno bih bio veoma srecan da uspem da razvijem taj osecaj, radim na tome i dosta fotografija analiziram iz tog ugla. Ono sto je vazno da su ti elementi prepoznatljivi i da zajedno prenose ideju ili temu. Kod NEKIH tvojih fotografija, ti elementi nisu prepoznatljivi i upecatljivi. Oko svrlja po fotografiji i nema zasta da se "zakaci" i privuce paznju, iako ima mnogo potencijala, zbog lokacije, interesantnog pogleda itd... Dobar fotograf napravi i neku relaciju izmedju tih elemenata i onda oko prosto klizi, bez da skace sa jedne stvari na drugu bez nekog reda. To se postize kompozicijom, a vaznu ulogu u kompoziciji igra i obrada. Bas obrada treba dodatno da pomogne u kompoziciji i bas je to poenta obrade. Da uzmem opet primer fotografiju. Glavne terasice su najbolje osvetljenje, ne postoji nista centralno kadrirano, leading lines idu od ljudi, pa "vode" kroz frejm sve do druge terasice, pa onda opet leading lines do kuce, i nazad do ljudi. Svi ti elementi imaju tople boje, lepe kontraste, svetle partije... bas one stvari koje vuku oko da gleda.
Sad, zamisli da je umesto ljudi ovde bilo neko drvo sa istim senkama. Fotografija ne bi ni priblizno imala isti osecaj. Tu dolazimo do "tezine" koji odredjeni elementi imaju u fotografiji. Ljudi najvise, ali i druga ziva bica imaju veliku vaznost u fotografiji ako pricamo o balansu. Cesto vidimo fotke gde minijaturna figura coveka stoji ispred neke ogromne "mrtve" figure (velika stena, vodopadi, litice itd) i te fotografije su obicno mocne, bas zato sto za coveka da ne bi odneo prevagu i "otme" svu paznju sa fotke, potrebna je jako upecatljiva stvar da bi mu "parirala". Zato, da je ovo neki kamen ili drvo, fotka bi bila i dalje jako dobra, ali bi bila slabija od ove. Zato ne smeta ni sto su lica u senci, sto nemaju ni kolorit ni tako lep kontrast kao pozadina. Cak i pored svega toga, bas zato sto su ljudi i ziva bica, oni su subjekt fotografije.
- Obrada. Mnogo stvari si mogao da uklonis obicnim clone stampom, da kropujes da namestis horiznost da ne bude bas dead centar, da se poigras sa koloritom i dodas dodatnu dimenziju fotki, da ugusis malo presvetle delove itd.. Opet, za kraj da uzmem fotku za primer. Svesno je gornjoj desnoj strani dodat hladni, plavicasti kolorit, koji je ujedno komplementaran sa narandzasto-zutom koje su takodje potencirane u obradi. Doprinosi separaciji vaznih elemenata, smanjuje potrebu da oko ide tamo (zajedno sa cinjenicom da je tamno). Na sve to, imam utisak da je u gornjem delu dodat i blagi orton efekat koji doprinosi misticnosti mesta. Znaci, kompletna obrada je majstorski uradjena, sa jasnom idejom sta je cilj. Na tvojim fotkama, sem mozda tu gde postoji nebo (treca fotka), ne postoji nikakva kolorizacija. Samo mala modifikacija moze da napravi ogromnu razliku.
Nadam se da ovo niko nece shvatiti kao pametovanje, trudim se da prenesem neko svoje iskustvo i teorijsko znanje. Trudim se da ne prenosim neproverene informacije i za sve sto pisem, nalazio sam potvrdu kod drugih prinatih fotografa ili PS mastera, preko tutorijala i kritika.
