Stevan Kragujević

[Zoran Rodic]

Čim sam počeo skupljanje građe za ovu temu, bilo je jasno da članak neće početi donekle stereotipnim uvodom, karakterističnim za ovakve tekstove. O Stevanu Kragujeviću sam znao tek nešto osnovno, odnosno da ga prepoznam na fotografiji i u jednoj rečenici opišem čime se bavio, gde je radio i po čemu ga najviše pamtim. Za reč više, konsultovao sam  vikipediju, gde odmah upada u oči hronološki sređena građa, što je samo jedan u nizu od korisnih linkova. Sledeći izvor je bio tekst u ’’Politici’’ koji je počinjao sledećom rečenicom: ’’Moj otac je na posao išao sa velikom radošću… ’’. Tada već postaje jasno da je ćerka Stevana Kragujevića, Tanja Kragujević zapravo najviše zaslužna za ovako očuvan trag o njemu. Tu saznajem da je u Muzeju istorije Jugoslavije, upravo njenom zaslugom formiran legat Stevana Kragujevića, koji sadrži vrednu arhivu u vidu velikog broja fotografija, knjiga i drugih predmeta. Ono što ovu priču meni čini značajno drugačijom od ostalih, jeste upravo taj odnos između ćerke i oca, odnosno ta želja da se neke stvari otrgnu od zaborava. Tanja Kragujević, nije pisala o svom ocu iz ličnog ugla, već je predano prikupila svaki mogući zapis ili trag o aktivnostima svoga oca, i grupisala ih na nekoliko bitnih tačaka. Zašto je meni ovo toliko upalo u oči i zašto baš na ovaj način započinjem tekst?

Pa eto, pre neku godinu jedan prijatelj je svratio do mene sa kesom prepunom fotografija većeg formata, ponekom knjigom i jednom nagradom. Vidno uzbuđen, prenosi mi informaciju da je to mali deo onoga što je izbačeno ispred zgrade, pored kontejnera, a da je on tu kesu otkupio na Zemunskoj pijaci. Naime, malo pre tog događaja preminuo je jedan od naših poznatih fotografa, a dalji sled događaja je rezultirao prodajom stana a time i izbacivanjem nepotrebnih stvari iz njega. Sve što je taj fotograf decenijama skupljao, rolne filma, fotografije malog i velikog formata, knjige, zapisi, nagrade… sve je to završilo na ulici, bez i malo mogućnosti da ikada ponovo bude skupljeno i grupisano na način, na koji je to Tanja Kragujević uradila sa zaostavštinom svoga oca. Takvi događaji vas potaknu da razmišljate o mnogo čemu, pa čak i da promenite neka verovanja koja ste imali. Ona se protežu od poimanja porodičnih vrednosti, pa do toga koliko je izgubila umetnost, što svakako nemam nameru šire da elaboriram ovom prilikom.

A eto, koju godinu kasnije… sušta suprotnost, saznanje da postoji slična priča ali sa drugačijim krajem. >>> nastavak na blogu 

[StORM48]

Lepa priča, baš!

Pozdrav

[neo]

.

[lecko]

Uživao sam čitajući tekst i hvala na trudu.

[gorozup]

Baš lepa priča Zorane ....

Kakve li slučajnosti, čitam o njemu pre 15-tak dana u firminim novima "EPS Energija" i ubrzo i ti donosiš lepu priču o njemu! Evo sken teksta, kao prilog liku i delu a može se videti i njegova čuvena fotogafija "Kubikaši s' Tise".