TIMELINE“Prolećna kolekcija je spremna”... Poput nekakve reklame u modnoj industriji, marketinške kampanje u fotoindustriji sve više asociraju na odevne predmete, umesto na parče tehnike napravljene u svrhu bavljenja nekim konkretnim poslom ili hobijem. Čak i najambicioznije kompanije su uhvaćene u smeloj igri ponavljanja istih proizvoda sa tek kozmetičkim razlikama među generacijama, a kako profit ni na koji način ne ukazuje na greške u koracima, nije izgledno da će se u skorijoj budućnosti nešto promeniti u ovoj poslovnoj taktici.
Nikon D3300, aparat kojem posvećujemo ovaj članak, u nekim ključnim segmentima ipak nudi nešto više od kozmetike, ali na način koji zrači potrebom za predahom – žurno stremljenje ka najvišim rezolucijama koje današnja tehnologija može da izdrži bez preteranih kvalitativnih degradacija na drugim poljima, proizvelo je takav efekat, da sada više nije sasvim jasno gde ćemo se obreti već naredne godine, a kamoli u periodu od nekoliko godina. Tako smo došli u pomalo paradoksalnu situaciju da sada mnogo više aparata u ponudi deli jednu istu rezoluciju, nego što je to bio slučaj pre par godina, kada je Nikon sasvim opravdano bio kritikovan zbog tadašnjeg insistiranja na politici „12 MP za svakoga“, uglavnom zbog tehnološke ograničenosti. Sada srećom nije to u pitanju, ali jeste pomalo neobično da skoro cela Nikon gama (izuzev D800(E)) deli istu rezoluciju, te se neki od njih razlikuju samo po tome da li je senzor proizveden u Sony ili Toshiba pogonima. Do skoro je bilo moguće razlike u modelima/kategorijama videti i po pitanju prisustva AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filtera ispred senzora, a od sada više nije moguće ni to, pošto je i najjeftiniji i najskromniji DSLR u Nikon ponudi izgubio taj mali element. Nekada smo se pitali “kako bi fotografije izgledale da nema AA filtera na senzorima?”, a sada smo u poziciji da to i u praksi vidimo.
Odgovor je tu, pred nama. Nakon stidljive uvertire sa D800E, koji je u igru ušao tek kao alternativa osnovnom modelu, a u želji da se izbegne rizik zbog eventualnih tehničkih problema u realnoj eksploataciji (usled negativnih pojava kao posledica uklanjanja AA filtera sa Bayer-ovih senzora), Nikon je u svim kategorijama, bez previše premišljanja ukinuo postojanje AA filtera. Odmah nakon D800E, usledio je isti potez sa D7100, ali ovaj put bez igre “na sigurno” kroz predstavljanje dva paralelna modela, da bi niz bio nastavljen i sa D5300. Tako gledano, bilo je samo pitanje vremena kada će i najmanji Nikon DSLR, iz serije D3xxx izgubiti AA filter. Možda to nismo očekivali već sad, ali čini se da je Nikon rešen da sve karte baci na sto i tako dodatno ponizi direktnog konkurenta, koji se nije iskobeljao ni od prethodnih nekoliko udaraca koje je zadobio u direktnoj tehnološkoj (mada ne i tržišnoj) utakmici.
Za aparate u ovom, najnižem segmentu, odavno važi nepisano pravilo da se isplati investirati tek u svaku drugu generaciju, pa bi po toj nekoj logici ovo trebao biti idealan izbor za vlasnike D3100. Naravno, ovde ne računamo nove vlasnike DSLR-ova, kojima će ovo biti prvi aparat. Modeli ove kategorije su već nekoliko godina realizovani tako da je skoro pa nemoguće da laiku išta konkretno zafali ili ga u bilo kojem smislu osujeti u nameri fotografisanja. Vesnici proleća su odavno tu, a nama ostaje samo da u njima uživamo... sa novim modelom u novu sezonu!
PAR DETALJARutina u koju su nas velike kompanije jednostrano uvukle, svela se na čeprkanje za detaljima koji čine neku opipljivu razliku među modelima susednih generacija. Ako senzor, u čije ćemo se potencijale uveriti kasnije u testu, stavimo po strani, većina ključnih sistema je ostala nepromenjena. Tek po koja sitnica čini razliku, pa to savršeno oslikava tačnost one poslednje rečenice iz uvoda:
Tehničke karakteristike: Nikon D3300 u poređenju sa D3200
Ostatak teksta →
Na prvi pogled... Nikon D3300Pozdrav
