Još jedna u nizu vesti iz segmenta japanske elektronske industrije:
Panasonik izgubio 6,7 mlrd. dolara
Izvor: Tanjug
Tokio -- Japanska kompanija Panasonik izgubila je oko 6,77 milijardi dolara u devet meseci zaključno sa decembrom.
Ova kompanija je na putu je da, na nivou celokupne fiskalne godine, izgubi čak 8,3 milijarde dolara.
Posrnuli gigant iz oblasti elektronike je u datom periodu zabeležio neto gubitak od 6,77 milijardi dolara, gotovo dvostruko više u odnosu na gubitak iz istog perioda 2011, prenela je agencija AFP.
Prihodi kompanije su istovremeno pali za 8,8 odsto na 59,06 milijardi dolara, zbog slabe prodaje televizora sa ravnim ekranima.Panasonik je, medjutim, ostvario profit iz poslovanja od 1,32 milijarde dolara, zahvaljujući, pre svega, fiksnim troškovima smanjenja i usmeravanja materijalnih troškova, navodi firma.
Panasonik, kao i njegovi rivali Soni (Sony) i Šarp (Sharp), beleži pad prodaje zbog globalnog privrednog usporavanja, a takodje je imao visoke troškove restrukture. Šarp je takodje danas saopštio da je u devet meseci zaključno sa decembrom neto gubitak udvostručen na 4,6 milijardi dolara.
Bonitetna agencija Fič (Fitć) je u novembru po prvi put snizila kreitni rejting Panasonika i Sonija na neinvesticioni nivo, zbog, kako navodi, slabog bilansa stanja i pogoršanja pozicije u globalnom sektoru elektronike. Japanski sektor elektronike pretrpeo je niz problema, uključujući snažan jen, manju tražnju na ključnim izvoznim tržištima, snažnu inostranu konkurenciju i strateške greške koje su uništile finansije brojnih kompanija.
IZVORSad mi je mnogo jasnije zbog čega je (takođe nedavno posrnuli) Olympus napravio otklon od svog najjačeg partnera u micro-fourthirds priči, Panasonica, i senzore za svoj top model MILC serije, OM-D EM-5 uzeo od Sony-ja (
LINK). Naravno, razlozi nisu samo sigurnost, već i kvalitet senzora, a svi znamo kakav je šou Sony napravio u tom domenu poslednjih par godina.
E sad, najluđa priča je što se sve preliva od gubitaša do gubitaša, jer znamo da i Sony-ju ne cvetaju ruže već duže vreme. Aj ove druge nekako da i razumem, ali ne mogu da shvatim kako kompanija tog tipa, koja je svojim kvalitetom mnoge druge vezala za sebe i sada skoro da ima apsolutni monopol nad super-kvalitetnim senzorima, uspe da sebe dovede u poziciju da moli za milost i da bukvalno samo odlaže trenutak kada će proglasiti bankrot?
Misterija...
Pozdrav
