Ima aparata kod kojih je svejedno koja je tačka izabrana, ali kod početnih (entry-level) DSLR-ova, po pravilu je samo centralna krstasta, tj. jednako osetljiva nezavisno od orjentacije aparata i uopšte dosta osetljivija od običnih tačaka. Zato je na njima najsigurnije držati se centralne tačke, pa prekadrirati.
Ovo ne važi kada se radi sa baš velikim blendama (npr. f/2.8 i veće), a na bliskim radnim distancama (što portreti i jesu po definiciji), jer je onda mudrije izbegavati prekadriranje, jer će u fokusu skoro uvek biti nešto drugo, umesto ono što treba da bude (a to su oči).
Kod portreta je od svega toga mnogo bitnije svetlo. Ako je ono dobro, sve ostalo se da nadomestiti masovnošću, tj klasičnom redudantnošću (pucaš dok ne ispadne dobro
).
Pozdrav