Poruke

21

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 03, 2018, 09:59:23 posle podne »

@Bare
Onda ne znaš dovoljno dobro.
Pronađi... znam da umeš.

Thin disks of silicon called “wafers” are used as the raw material of semiconductor manufacturing. Depending upon its composition, (for example, high-resistivity silicon wafers have much greater electrical field depth -- and broader spectral response -- than low-resistivity wafers) an 8" diameter wafer could cost as much as $450 to $500, $1,000 or even $5,000. After several hundred process steps, perhaps between 400 and 600 (including, for example, thin film deposition, lithography, photoresist coating and alignment, exposure, developing, etching and cleaning), one has a wafer covered with sensors. If the sensors are APS-C size, there are about 200 of them on the wafer, depending on layout and the design of the periphery of each sensor. For APS-H, there are about 46 or so. Full-frame sensors? Just 20.

Što nas dovodi do proste matematike (primenjene na priloženi Canon CMOS whitepaper iz 2006. godine - znači sa bitno krupnijim litografskim procesom, koji je ujedno i skuplji) da uz yield of 95%, može se računati na 190 komada APS-C, tj. minimum 15 komada u slučaju najgoreg yield-a za FF wafer (75%). Kad maksimalno napucanu cenu ($5000 po waferu), podelimo sa 15, dobijamo koliko = $333. Cena koju sam prethodno naveo je važila za najskuplju varijantu. S obzirom da Sony proizvodi prilično veliku količinu senzora, možeš sam da pretpostaviš do čega veća serija dovodi.

Ne radi se ovde samo o cenama gotovih proizvoda, već i o cenama već ustaljenih klasa i njihovih generacija. Na polju cene se ništa ne pomera, jer sadašnja cenovna politika prolazi. Stvarno veruješ u to da dobar deo bezumne cene od preko 3000 dolara čine proizvodni troškovi? Za dvostruko više novca se kupuju automobili. Celi. Novi. Razmisli.

Uostalom, evo neka Arhi nešto doda, ako ga ne mrzi, jer je među nama najpozvaniji da priča o SMD elementima.

Pozdrav

22

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 03, 2018, 04:41:44 posle podne »

Veoma ozbiljan. Da, senzor jeste najskuplja stavka, ali je u MILC-u bukvalno i jedina koja nešto košta, pored memorijskog kontrolera i procesora. A i to "najskuplja" je u komparativnom smislu. Pa naravno da u aparatu koji se svodi na nešto metala, parče pertinaksa, ekrančić-dva i gomila plastičnih tastera sa mikroprekidačima, ne postoji ništa što je skuplje. Ostalo su displeji, plastika i nešto metala. A DSLR? Mehanizam ogledala (sam po sebi izuzetno kompleksan za napraviti, a da traje), AF senzor, svetlomer, prizma, TFT film. Sve to MILC nema.

BTW, struktura troškova je pre 10 godina (2008. godine, da budemo precizni) bila sledeća: $43 m43, $91 APS-C i $650 FF. Danas su veće serije i yield je (po rečima proizvođača) poboljšan, tako da bi cene morale biti BAREM iste, ako ne i niže. Pa ti sad to uporedi sa aktuelnim cenama FF MILC-eva i DSLR-ova. Ja bih voleo da mi neko objasni strukturu troškova za D850 vs A7R III... kako su došli do toga? Naravno da će po ekonomskim zakonima, cena biti upravo onolika, koliku je tržište spremno da plati, ali veći pritisak MILC-eva bez ozbiljnog pada krajnje cene, neće se desiti. Prosto. I DSLR je počeo da agresivno upada u svaku porodicu, kada je Canon započeo priču sa EOS-om 300D. Pre toga je DSLR bio prava egzotika. MILC-evi imaju slične ponude danas, ali za primerke koji su obična smejurija u odnosu na ono što je u svoje vreme predstavljao entry-level DSLR u odnosu na sve ostalo.

@arhi
Da. Bajonet je novi, ali je koncipiran tako da EF nastavlja da živi dok god je potrebno. Koliko je korak mudar, pokazaće vreme, ali ja mislim da drugog rešenja (a da je svrsishodno) nije ni bilo.

Pozdrav

23

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 03, 2018, 03:07:07 posle podne »

Uspešnost ove priče će zavisiti pre svega od toga da li je Canon stvarno sam sa sobom rasčistio oko toga šta planira... ili nije. Ako nije, ovo će imati sudbinu kao i EOS M - sistem koji se dobro prodaje (jer je solidan i jer je Canon), ali koji suštinski ne prati trendove i večito kaska nekoliko koraka iza društvanceta sa naočarama u boji.

S obzirom da će ovaj aparat navodno imati bateriju koju imaju i svi Canon FF DSLR-ovi (izuzev serije 1), biće kristalno jasno koliki je jaz u autonomiji između dva koncepta. I pored svih dobrobiti koje je MILC doneo, suština ipak ne dobacuje dalje od bolje prilagođenosti za video i sve što uz to ide. Fotografi većinom i tako gledaju da pronađu gde je čačkalica kojom je rafal ostao zaglavljen, pa ih isti ne impresionira skoro nikad... osim ako se ne bave akcionom fotografijom. Hoću da kažem da brz rafal ne čini aparat. Druge stvari ga čine. Canon je (možda) rešio da uvođenjem novog bajoneta i zadržavanjem najviše kompatibilnosti sa starom optikom, stavi tačku na EF i da polako izvrši tranziciju na MILC, gde će većina narednih modela biti bez ogledala, čak i onda kada telo bude gabarita klasičnog DSLR-a. Ja i dan-danas nisam naleteo na MILC čiji me EVF impresionira... tako da ne vidim kako to može biti naprečac rešeno. Nekome EVF odgovara, ali meni ne. Mogu da ga trpim, ali to onda ipak ne bi bilo uživanje, nego ozbiljan kompromis. AF gotovo da više i nije problem. Poslednjih par MILC-eva koje sam probao, uverili su me u to. Znači, može biti samo bolje. Gore ne može. Što je super. Cene moraju dole, jer je sad ovo berba ušiju na konto tržišne popularnosti. MILC u proizvodnji mora da košta najviše polovinu cene pristojnog DSLR-a, ako ne i manje, da bi se reklo da smo na istome, jer je to u elektro-mehaničkom smislu tek malo komplikovanije od telefona. Hiperbola ili ne, ako malo razmislite - to je to. Svaki kompakt je komplikovaniji, jer poseduje i objektiv. MILC ima senzor i procesor. Sve što ima i telefon, s tim da je senzor veći, a procesor (verovatno) sporiji.

Nikon je (po meni) konačno napravio rez koji im je odavno trebao. Čak, oni su u mnogo većem problemu nego Canon. Canon je sa svojim relikvijama raskrstio davne '87., dok Nikon mulja sa "hiljadugodišnjim bajonetom" već skoro celi vek. To toliko nema smisla, da samo onaj ko ne želi, ne vidi. Poslednjih par revizija F optike (AF-P i E sufiks) upravo pokazuje koliko mehanika ne može da nadomesti elektroniku, jer vertikalna kompatibilnost ostaje samo na papiru. Većina najnovijih Nikon objektiva prosto ne funkcioniše na starim telima. Kakva je to "kompatibilnost"? Nikonu očito treba i dobar tumač stranih reči i izraza, jer ne kapiraju šta ta reč znači. Ja drugačije ne mogu da objasnim toliki stepen autističnosti. S druge strane Z je dobar korak u pravcu zadržavanja korisničke baze, jer je već skoro godinu i po dana poznato da se komplet kompanija održava na prodajnim rezultatima D850 i pre njega D810 (!), što je blago rečeno - neverovatno. Obično top modeli služe za pokazivanje mišića i kupovinu pro korisničke baze, koja dalje reklamira brend. Međutim, oni su došli do toga da im profit donosi jedan model, što je suluda poslovna praksa. Zato im i treba Z i dobro je što su krenuli tim putem.

Pozdrav

24

DSLR fotoaparati / PREMEŠTENA: Canon EOS R

« poslato: Septembar 03, 2018, 02:54:12 posle podne »

Tema je premeštena u MILC fotoaparati.

http://forum.pcfoto.biz/index.php?topic=9103.0

25

DSLR fotoaparati / Odg: Nikon D7500, Test

« poslato: Jul 19, 2018, 09:53:07 pre podne »

E pa fala vi velika!

26

DSLR fotoaparati / Nikon D7500, Test

« poslato: Jul 18, 2018, 09:26:36 posle podne »

TIMELINE

Godinama u ulozi tzv. „flagship-a“ Nikonove APS-C klase, serija D7x00 je vremenom napredovala, bila pionir inovacija, kreator trendova, predmet čežnje vlasnika fotoaparata nižih klasa i po mnogo čemu etalon industrije, na koji se konkurencija ugledala. Oreol „najboljeg iz APS-C klase u Nikon aromi“, ovaj model je nosio od prve generacije, modela D7000, pa do trenutka kada je, nastojeći da povrati renome koji je svojevremeno nosio D300(s), Nikon predstavio model D500. Budući da D500 u mnogim aspektima daleko prevazilazi ono što je D7x00 klasa nudila, bilo je za očekivati da će koncept, koji je ranije trasiran, biti zadržan, te da će naslednik modela D7200 samo nastaviti ono što je ranije definisano.

Epilog svega je novi model, koji, iako u suštini veoma blizak očekivanom, ipak nije u potpunosti ispratio duh prethodnih iteracija. Što zbog uštede, što zbog bojazni da svojim specifikacijama ne ugrozi prodaju top modela APS-C kategorije (D500), Nikon je svom APS-C-u (sada) srednje klase ukinuo neke elemente, a neke degradirao. I sve to ne bi bilo toliko neobično, da se na drugom frontu, tamo gde odavno vladaju MILC-evi, ne vodi bitka za opstanak, u kojoj su najugroženiji upravo ortodoksni negovatelji DSLR tradicije u svim klasama. Nastojeći da istraje u svom uverenju da DSLR i dalje ima budućnost, Nikon možda i najtvrdoglavije brani ovo uporište. Canon je u međuvremenu ipak štošta uradio na polju MILC sistema, ali je to i dalje unutrašnja bitka da se pruži tek toliko koliko mora, kako bi bilo izbegnuto ugrožavanje DSLR game proizvoda.

Kao i uvek kada taktiziranje i strateško planiranje postane samo sebi svrha, tako je i na polju poslovnih rezultata dveju liderskih kompanija u foto branši, odavno jasno da se nešto mora menjati. Svima, osim izgleda njima. Canon u tom smislu još uvek ima dovoljno rezerve za neometan tržišni nastup, dok u Nikon korporaciji ruže odavno ne cvetaju. Tome u prilog govore i izveštaji, koji u prvi plan stavljaju prodaju pojedinačnih modela, kao što je D810, kao da celokupan godišnji bilans zavisi od samo jednog proizvoda.

„Upornost se isplati“, izreka je koju u Nikonu verovatno bezrezervno neguju… čini nam se – na svoju štetu. Jer, oporavak DSLR koncepta, a pogotovo u meri da bi na kraju ostao dominantan kao što je nekad bio, jednostavno je nemoguć. Ne zbog toga što tehnička ograničenja nije moguće prevazići. Dakako da je moguće. Ali, po koju cenu? Ako trošak poduhvata, koji bi podrazumevao dvostruki AF sistem, hibridno tražilo i mnoge druge kompromise, prevazilazi razumne okvire, postavlja se pitanje poente. Pogotovo u svetlu trenda koji nastoji da ukupan broj elemenata svede na najmanju moguću meru, te se kompletan sistem praktično oslanja na glavni senzor, procesor i jedan ili dva displeja, u zavisnosti od toga da li isti poseduje EVF ili ne. Ako ni zbog čega drugog, DSLR će kao koncept naposletku izgubiti bitku iz čisto ekonomskih razloga, jer čak i uhodana proizvodnja, u kojoj repromaterijal i komponente zbog masovnosti koštaju minimalno, ipak prevazilazi svedenost na kojoj počiva prosečan MILC. Sem toga, ta će se svedenost u budućnosti samo još i produbljivati (sledeća na listi za odstrel će verovatno biti eliminisana mehanička zavesica, kao posledica senzora sa global-shutter-om). A modeli poput Nikon D7500 ili Canon-ovog EOS-a 80D su ipak samo prosečni DSLR-ovi u hijerarhiji svojih kreatora, te bi kao takvi, odavno trebali biti zamenjeni nečim prikladnijim za današnje okolnosti.

Ipak, proizvođač uvek ima poslednju reč. Čak i onda kada evidentno i objektivno nije u pravu. Tako još jednom prisustvujemo rađanju još jednog vrhunskog aparata, čiji tržišni uspeh ponajviše zavisi od konzervativnih korisnika, koji nisu skloni menjanju navika. Ili brendova. A dokle će takvo stanje da potraje, nismo sigurni, jer nam se čini da smo odavno u periodu produžetaka, barem kada su modeli vam top klase u pitanju, gde DSLR-ovi i dalje imaju jasan primat. Čak ako i ne u tehnološkom smislu, ono barem u smislu tržišnog udela i vrhunske servisne podrške. Retoričko pitanje koje se, imajući to u vidu, postavlja je – šta je to što bi nam moglo držati pogled u pravcu jednog Nikona D7500? Probaćemo da odgonetnemo u još jednom deja-vu testu, koji nastavlja monotoniju u srednjoj i nižoj klasi DSLR segmenta.
 

SPECIFIKACIJE

Specifikacije su obično prvi kontakt sa novim fotoaparatom i smatramo ih dobrom uvertirom u podrobniju analizu:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D7500 u poređenju sa D7200

Nije prvi put da Nikon preskače redosled brojeva u već ustaljenoj nomenklaturi. Iako bi po nekoj logici to trebalo da ukazuje na nekakav tehnološki skok, u praksi je situacija takva da novi aparat, izuzev senzora, novog procesora i boljeg video moda, ipak ne nudi toliko noviteta, koliko sugeriše izostavljanje D7300 i D7400 modela iz redosleda. Štaviše, neki elementi su čak i degradirani! Druga je stvar što sam senzor razliku čini dovoljno upečatljivom, budući da preuzet od top modela kakav je Nikon D500, te nudi samu esenciju onoga što možemo nazvati najboljim APS-C senzorom današnjice. Koliko je sve to dobro upakovano u telo skromnijih mogućnosti, kakvo je D7500, ostaje da vidimo u nastavku testa. Bez obzira na sve, Nikon D7500 zasad zaista deluje kao nekakva mini verzija Nikona D500, uprkos očiglednim nastojanjima da se njegovo mesto u gami malo koriguje u smeru skromnijih modela.


PAKOVANJE

Nikon D7500 se nudi u tri varijante. Jedna podrazumeva kit sa AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR objektivom, druga sa AF-S DX Nikkor 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II, a treća samo telo, bez dodatnih objektiva. Kutija je Nikonski prepoznatljiva:
 

Nikon D7500, sadržaj osnovnog pakovanja

Sadržaj kutije u „body only“ varijanti, kakvu smo i mi imali na testu, podrazumeva telo sa pripadajućim poklopcem bajoneta, EN-EL15a Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže; AN-DC1 BK široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; DK-5 poklopac tražila. Nekada uobičajeni prateći disk sa ViewNX aplikacijom za pregled i osnovnu konverziju RAW snimaka, kao i uputstvom na CD-u, od nedavno nije na spisku, pa se za te elemente morate snaći na oficijelnom web sajtu.


Ostatak teksta → Nikon D7500, Test


Pozdrav

27

MILC fotoaparati / Fuji X-H1, Test

« poslato: Jun 09, 2018, 12:12:26 pre podne »

 

TIMELINE

“Ne obara se svako drvo prvim udarcem”,  kaže kineska poslovica. Proračunato i strpljivo, Fuji je svoj sistem od samog početka formirao tako da postupno rešava sve probleme i ne dozvoljava da ga stihija nosi napred. Ovaj recept je vremenom izrodio možda i najmudrije formiran sistem, koji je za kratko vreme pobrao simpatije, sada vernih korisnika. Najpre je ponuđena klasa ekskluzivnih modela fotoaparata i objektiva, da bi se vremenom širila kako u pravcu univerzalnosti ponude, tako i u pravcu pokrivanja svih cenovnih klasa. Jedina niša koja je ostala nekako „neobrađena“ u sistematično osmišljenom Fuji ekosistemu, ostao je video. Fuji se, čini se skoro namerno, godinama diskretno otimao trendovima koji su video segment smestili u epicentar dešavanja, možda i preko svake mere. Takva politika je u početku prolazila, ali se vremenom javljalo i negodovanje, što je neke potencijalne kupce oteralo u pravcu konkurentskih rešenja.

I kako to obično biva, kritike uvek imaju neki epilog… čak i kada ga nemaju! Fuji se tokom godina pokazao kao kompanija koja veoma pažljivo osluškuje želje svojih korisnika i u skladu sa tim koriguje projektovane specifikacije nekih budućih modela. I ne samo to, nego je u velikom broju slučajeva sklona desetkovanju prodaje sopstvenih modela, izbacivanjem novih verzija firmware-a, koje starim modelima produžavaju život, često na uštrb prodaje novih.

Ovakva poslovna politika, iako na trenutke deluje apsurdno, u praksi učvršćuje korisničku bazu i čini je stabilnim temeljem za neke buduće inovacije. Nakon što je sistem formirao do nivoa kada mu se, u smislu širine optičke podrške, prosto nema šta zameriti, Fuji je najpre poradio na tome da ponuda obuhvati i niži cenovni rang, a sada je „udario“ i na poslednji segment koji je nekako ostao u zapećku i deo potencijalnih kupaca odvraćao od čitave ideje. Za to vreme, Sony se trudi da svoje modele učini što je moguće univerzalnijima, dok Panasonic forsira video kao težište svog sistema. MILC ekosistem je nedavno pojačan i malo ozbiljnijim pristupom od strane Canona, ali i dalje ne u meri koja bi trebala da zabrine već etablirane MILC igrače.

Fuji X-H1 sledi nekonzistentnu nomenklaturu iz koje se, bez uvida u specifikacije, teško može i naslutiti o kakvom se modelu radi, pa ovako „s nogu“, možemo reći da je u pitanju još jedan u nizu top-modela, koji se u mnogo čemu preklapa sa ostala dva modela ove kategorije – X-T2 i X-Pro 2, s tim da je težište više okrenuto video režimu, što bi ujedno trebala biti i tačka na pitanje Fuji-jevog nastupa u video segmentu.

 

SPECIFIKACIJE

I pored toga što X-H1 ne predstavlja sukcesora modela X-T2, tabela u nastavku bi trebala da dočara nevelike razlike u pogledu upotrebljenih podsistema i naglasi akcenat na video modu:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-H1 u poređenju sa X-T2

X-H1 nudi identičan senzor kakav smo pre skoro godinu dana videli na X-T2. To ne znači ništa loše (naprotiv!), već samo treba da razveje sumnje kod vlasnika starijeg modela da bi im neki eventualni upgrade doneo bilo kakav kvalitativni pomak. Makar u smislu fotografisanja. Osim fizičkih karakteristika senzora, iste su i prateće specifikacije, kao što je ISO raspon, a isto važi i za hibridni fokus, merenje svetla i tome slično. Bez obzira što fizičke dimenzije novog fotoaparata sugerišu akcionu prirodu, brzina rafala i širina memorijskog bafera nisu unapređeni. Čak, moglo bi se reći da na polju bafera postoji i blaga stagnacija. Isto važi i za trajanje baterije u fotografskom modu. Da li video režim opravdava eventualnu investiciju? Pa, zavisi da li se pronalazite u tome. Krenimo u detalje…


PAKOVANJE

Pakovanje, klasično za Fuji MILC aparate, nije previše upadljivo i prilično se razlikuje od ustaljenog trenda drugih proizvođača. Diskretna, crna kutija, nosi samo oznaku modela i logotip proizvođača. Dolazi u svega dve varijante – jednoj koja sadrži samo telo, EF-X8 minijaturni blic i prateće sitnice i drugoj koja u nesvakidašnjem kit paketu nudi baterijski buster grip!

Fuji X-H1, sadržaj kit pakovanja sa Fuji VPB-XH1 baterijskim gripom i EF-X8 eksternim blicem

Sadržaj kit pakovanja, koje smo mi imali na testu, definitivno odstupa od uobičajenog: telo sa poklopcem bajoneta je ono neizostavno, dok kao prateća oprema stiže BC-W126 punjač sa pripadajućim kablom, čak tri primerka NP-W126S baterije, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama i alatom za njihovu montažu, kožne navlake za alke kaiša, zaštita papučice blica, minijaturni Fuji EF-X8 eksterni blic, VPB-XH1 baterijski buster grip, AC-9VS punjač za grip i naponski kabl za isti, štampano uputstvo i prateći disk sa softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Alat za montažu alki je i dalje element koji Fuji smatra dobrim rešenjem, iako se ono u praksi nije pokazalo baš naročito praktičnim, pogotovo ako imate potrebu da s vremena na vreme uklonite rameni kaiš i upotrebite nešto drugo. I dalje smatramo da je Nikonovo rešenje sa alkama daleko bolje, ali u Fujiju očigledno ne misle tako.


Ostatak teksta → Fuji X-H1, Test

28

DSLR fotoaparati / Odg: Canon par hiljada

« poslato: Februar 26, 2018, 10:24:42 pre podne »

Ovo je stvarno teško za razumeti.

Pored sada već pristojnih MILC-eva koje imaju u više kategorija, prosto ne vidim razlog za guranje ovoga. Oni koji znaju/žele DSLR, svakako će gledati da pazare najbolje iz klase za određenu svotu novca. A oni koji ne znaju, njima je i tako zanimljiviji telefon, nego li fotoaparat, pa još i DSLR. Ako bi se neko od njih već cimao da nosi aparat, to bi onda pre bio MILC, koji je filozofijom daleko bliži telefonu, nego DSLR-u. Da me neko ne shvati pogrešno, ne mislim u pežorativnom smislu, nego u upotrebnom - MILC najniže kategorije je daleko jednostavniji za upotrebu od DSLR-a, jer je blizak kompaktima, a to je za ciljnu grupu nedvosmislena prednost. Ne kažem da prosečni MILC ne pati od iste problematike, ali je percepcija ipak drugačija, jer MILC pravi odlične fotke, a pritom je manjih gabarita. DSLR, s druge strane, očigledno izgleda kao "veliki crni aparat" i od njega su očekivanja daleko veća. Neosnovano, ali je tako. Zato i mislim da to više ne može imati prođu kod laika.

Ova kategorija DSLR-ova je trebala da nestane još pre 5-6 godina... sve nakon toga je obično ceđenje, koje ne vodi ničemu.

Primera radi, znam barem nekoliko slučajeva u kojima su laici krenuli u prodavnicu, ne bi li kupili DSLR, a izašli razočarani, jer njihov (neki) kompakt, ima veći zum (od kit objektiva koji se u tom trenutku nalazio na entry-level DSLR-u). Ovo je uobičajena situacija i totalni deal-breaker za većinu laika. Oni očekuju ozbiljan crni aparat, kojim mogu "da slikaju kratere na mesecu, jer nema logike da je toliko skup i veliki, a da je lošiji od kompakta".

Gledajući na stvari iz tog ugla, ovo je bezuman potez. Red je da se penzioniše ono što nema smisla. Srednja i high-end klasa i dalje ima smisla i tako će ostati još neko vreme. Entry-level... to je odavno zrelo za istoriju.

A tek senzor... što neko reče, a i ja sam jednom to pomenuo ovde - oni su očigledno precenili potrebe, pa su u nekom trenutku naštancovali jedno 10 miliona tih 18MP senzora. Sad ne znaju šta da rade s njima, pa ih trpaju u šta god stignu, da koliko-toliko kompenzuju trošak proizvodnje. To što takva logika šteti renomeu, ko te pita... kao da su u samoupravnom socijalizmu - ne gledaju širu sliku, nego samo trenutni ćar. Volovi.

Pozdrav

29

DSLR fotoaparati / Canon EOS 6D Mark II, Test

« poslato: Januar 24, 2018, 12:03:17 pre podne »

 

TIMELINE

Efikasno prestrojavanje u hodu, nekada može biti delotvornije od građenja dugoročne poslovne politike. Dokaza za ovo ima u svim sferama industrije, a primer koji sam Canon nudi, tiče se upravo prethodne generacije aparata kojeg ćemo ovaj put testirati.

Kada je sa EOS-om 5D Mark III, Canon izveo redefiniciju klasa i zainteresovanim kupcima pružio ono što nisu imali u prethodnoj iteraciji čuvene „petice“, nastao je jaz koji je nekako trebalo zakrpiti. Slučajno ili zbog glasina koje su kružile u pogledu planova najljućeg rivala (Nikon; prim.aut.), Canon je kao zamenu za tržišni nastup popularnog FF tela imao nešto dovoljno slično, praktično, ali ne i suviše napredno, kako cenovni rang ne bi premašio nekakve skromne okvire. Tako je nastao EOS 6D, aparat čija je inicijalna namena bila upravo nasleđivanje koncepta koji je započeo stari EOS 5D.

I premda je aparat naišao na (mahom) opravdane kritike u pogledu nekih tehničkih rešenja, evidentno je da je ono najočiglednije, a to je tržišni udeo, vinuo Canon na još više grane. Svakako da motiv za nastanak EOS-a 6D nije bio samo u nasleđivanju starijeg modela, već je tome kumovala i sve agresivnija poslovna politika direktnog konkurenta, koji je svojim modelom D600, nastojao da preuzme primat u nižem rangu 35mm DSLR-ova.

Proteklih nekoliko godina se u više navrata moglo čuti da Canon planira naslednika EOS-a 6D, ali bez ikakvih opipljivih dokaza, pa je to ostalo u domenu glasina. Danas, celih pet godina kasnije, EOS 6D Mark II je pred nama. Na tržištu se štošta promenilo u odnosu na prilike kakve su vladale 2012. godine, pa je i uspeh sve, samo ne zagarantovan. Konceptualno, EOS 6D Mark II nije previše odmakao od svog prethodnika. I dalje se radi o najjeftinijem DSLR-u iz 35mm ponude ovog proizvođača, s tim da su specifikacije taman takve, da njegova početna cena nije primamljiva u meri u kojoj je to bila vrednost prethodnika. Najpre iz razloga što je danas na raspolaganju više raznih modela koji svojom jednostavnošću, cenom, pa i dizajnom, mogu da konkurišu novom Canonu. Međutim, iskreno govoreći, ni ono što ovaj aparat nudi, više nije na niskom nivou, kao što je bio slučaj sa starom verzijom. Sve je unapređeno na viši nivo, pa je 6D Mark II, iako generalno predstavljen kao FF verzija EOS-a 80D, ipak po mnogo čemu iznad popularnog APS-C tela.

No, treba biti realan. Canonov najjači adut, optička podrška, koja je veoma jaka u svim segmentima, a posebno sveprisutna u formi polovne robe, ovom proizvođaču osigurava još neki period u kojem može da relativno bezbrižno planira budućnost, iako deluje da su svi vozovi odavno prošli. Da li je 6D Mark II dovoljno primamljiv da dočeka promociju nekog EOS-a 6D Mark III, dok DSLR u nižim kategorijama ne bude penzionisan u korist MILC koncepcije? Ne bismo znali. Deluje da 6D Mark II zaista nema šta naročito da ponudi u tehnološkom smislu, a da ga to ističe iznad konkurencije. S druge strane, iza fotografa na kraju ostaju samo fotografije, pa je to možda i ideja od koje sve počinje.

 

SPECIFIKACIJE

U kategoriji najbolje rangiranih modela, obrazovanje spiska karakteristika je za proizvođača relativno jednostavno – dovoljno je u aparat „natrpati“ sve što trenutne mogućnosti dozvoljavaju, te imati proizvod čije su šanse protiv konkurencije najveće moguće. Kreirati model koji se nalazi na nižoj lestvici, znatno je teže. Najpre, treba pobediti sebe, odupreti se pritisku javnosti, izvesti konkurentnu cenu, a opet pružiti dovoljno da konkurencija ima dovoljno komplikovan zadatak da to isprati. EOS 6D Mark II u tehnološkom smislu ne nudi nešto kapitalno drugačije u odnosu na sve ono što smo iz Canon kuhinje do sada videli, pa ipak, u gotovo svim segmentima manje ili više unapređuje ono što je osnovni model svojevremeno nudio. Zlobnici bi mogli reći da prethodnu „ponudu“ i nije preterano komplikovano prevazići, ali je činjenica da je prethodnik tržišno veoma dobro primljen, te da brojke pobijaju sve druge argumente. Pogledajmo kako to sada izgleda:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 6D Mark II u poređenju sa 6D

Ono što je većina zamerala prošli put, bila je rezolucija. Ona je sada veća i iznosi 26MP, ali je od broja piksela daleko važniji način na koji senzor očitava informacije, a tu dolazimo do ključne razlike između dva modela – EOS 6D Mark II poseduje Dual-Pixel CMOS, kao veliku potporu video modu, a tu je i ADC integrisan u sam senzor. Tako je Canon eliminisao jednu od glavnih tehničkih prepreka ka postizanju boljih performansi. Naravno, tehnologija je samo preduslov, a ne i de facto rešenje, pa se konkretan napredak ipak mora proveriti u praksi.

Procesor je par generacija noviji, AF sistem nemerljivo napredniji, unapređeno je merenje svetla, bafer, brzina rafala, ekran je osetljiv na dodir, a rađeno je i na energetskoj optimizaciji. Od onoga što je izostalo, zameramo nepostojanje 100% tražila, 4K video zapisa (timelapse ne računamo) i ekrana više rezolucije, iako je ovaj put implementiran obrtni tip. Ovako s nogu, unapređenja deluju više nego pristojno. Pa, pređimo na konkretnije informacije.



PAKOVANJE

Tipično Canon pakovanje, dostupno je u dve zvanične verzije. Kit paket dolazi sa novim EF 24-105mm f/4L IS II USM, koji već dugo očekujemo, a moguće je kupiti i varijantu tela bez objektiva. Izgled je prepoznatljiv:
 

Canon EOS 6D Mark II, sadržaj osnovnog („body only“) pakovanja

U osnovnom pakovanju, koje podrazumeva samo telo, a koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se sada isporučuje samo u on-line obliku i moguće ga je skinuti za zvaničnog sajta. Dolazi u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično, kao i prenos snimaka na računar. Tu je i Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka. Na spisku nije ni USB kabl, kojim se aparat povezuje sa računarom, što se do sada nije često dešavalo u slučaju Canon DSLR-ova. Ovaj gest štednje smo imali prilike da vidimo sa EOS-om 80D, ali nismo baš očekivali da će se sa tom praksom nastaviti. Veoma čudan i nadasve nepotreban način štednje.

Ukoliko se odlučite za kit varijantu, gore navedeni komplet će biti proširen novim EF 24-105mm f/4L IS II USM objektivom, pratećim poklopcima, zonericom i mekanom torbicom.



Ostatak teksta → Canon EOS 6D Mark II, Test


Pozdrav

30

MILC fotoaparati / Fuji GFX 50s, Test

« poslato: Novembar 10, 2017, 05:44:58 posle podne »

 

TIMELINE

U vreme hiperprodukcije, a posebno u situaciji gde realno ne predstavljate neki naročit faktor u smislu tržišnog udela, da biste postigli zapažen uspeh, morate imati nešto veliko. Impozantan aparat može nastati kao rezultat vrhunskog inženjeringa, može biti dizajnerski unikat, a može biti i doslovno – veliki.

Fuji GFX 50s je aparat koji kombinuje najmanje dve od tri poželjne osobine. Iako možda nije svetionik dopadljivog dizajna, svakako nije ni ružan, mada je mnogo bitnije to što u tehničkom smislu predstavlja nešto dovoljno blisko prosečnom korisniku, a opet dovoljno izuzetno, da izazove ljubopitljive poglede i salve pitanja zainteresovanih prolaznika.

Fuji je još od zatvaranja DSLR priče sebe lišio laktanja sa vodećima u branši. Suptilna evolucija, strpljivo i pažljivo formiranje sistema, kupili su ovoj kompaniji dosta vremena i manevarskog prostora za sigurno osvajanje tržišta i zauzimanja stabilnog udela u njemu.

Fujijeva odluka da se ne prikloni masovnom usvajanju FF formata kao nečega veoma bitnog, mnoge je razočarala, ali se u praksi (reklo bi se) ipak pokazala mudrom, jer je na terenu koji je odavno rasparčan između Canona i Nikona, sa neverovatno agresivnim nastupom Sony-ja, Fujiju preostalo da se za mrvice bori sa Pentax-om.

Umesto toga, Fuji je prigrlio ideju koju je upravo Pentax prvi doveo do realizacije – predstavljanje srednjeformatnog aparata koji će cenom biti u rangu onoga što zovemo „ponudom koja se ne odbija“, a opet u dovoljnoj meri atraktivnog i unikatnog, da izbegne direktan sukob sa jakom i nemilosrdnom konkurencijom.


Pojam srednjeg formata nije mlad. Zapravo, u pitanju je format koji je hronološki stariji od danas uobičajenih formata, a svoju prvu renesansu je doživeo veoma davno, u doba filma. U ne tako dalekoj prošlosti, srednjim formatom su se bavili samo odabrani pojedinci, najpre iz finansijskih razloga. Srećom, vremena se menjaju, pa je srednji format, pre svega zahvaljujući pionirima omasovljenja, poput Pentax-a i (sada) Fujija, sve češće dostupan i onima koji nisu spremni da za aparat sa objektivom izbroje petocifrenu svotu novca.

Koncept bezogledalnih (MILC) sistema je od starta usmeren pre svega ka pružanju više zadovoljstva u manjem pakovanju, ali je upravo koncept srednjeformatnog MILC-a pokazao da budućnost istog ne mora biti samo u smeru svedenog ili retro dizajna, oličenog u što manjoj zapremini, već to može biti i svojevrstan proboj u oblasti u kojoj su gabariti bili i realno daleko veća glavobolja, nego što to važi za FF ili APS-C formate. Srednjeformatni (Medium format; u daljem tekstu MF) aparati iz DSLR kategorije, većinom spadaju u veoma nezgrapne sprave, koje osim cene, imaju i teret veoma sporog rada, kao i raznih drugih tehničkih ograničenja, zbog kojih nikad nisu uspeli da se nametnu kao nešto uobičajeno i sveprisutno.

Fuji GFX 50s je tu upravo s idejom da sve navedene nedostatke svede na minimum i konačno vrati MF na mesto koje mu pripada. Da li je uspeo? Pošteno rečeno, rano je reći, ali obrisi budućnosti postaju sve jasniji.
 

SPECIFIKACIJE

Novi model fotoaparata obično ima svog prethodnika, sa kojim se tabelarno može uporediti. Ovde to nije slučaj, jer je GFX 50s potpuno novi aparat u Fuji ponudi. S toga nam ostaje da skup informacija jednostavno klasifikujemo na uobičajen način, ali bez komparacije sa nekim drugim modelima:
 

Tehničke karakteristike: Fuji GFX 50s

Ako izuzmemo činjenicu da GFX 50s odlučno gazi po opšteprihvaćenom konceptu MILC-a, kao gabaritno skromnog sistema, senzor je definitivno najinteresantnija stavka celog sklopa. Ni svi drugi podsistemi, poput AF sistema, vrhunskog elektronskog tražila i mnogih drugih stvari, ne mogu da se mere sa ekskluzivnošću koju nudi digitalni senzor srednjeg formata.


PAKOVANJE

Pakovanje je svedeno, za Fuji neuobičajeno bele boje i sadrži neke standardne, ali i neke specifične elemente:

Fuji GFX 50s, sadržaj osnovnog, „body only“ pakovanja sa priloženim EVF-GFX1 tražilom

Telo je, naravno, najvažniji element, a osim njega, u kutiji su još i odvojivo elektronsko tražilo EVF-GFX1; BC-T125 punjač sa pripadajućom viljuškom; NP-T125 Li-Ion baterija; široki kaiš za rame sa posebnim alkama za montažu na telo; zaštitni nosač kablova;  kao i uputstvo u štampanom obliku.



Ostatak teksta → Fuji GFX 50s, Test

31

Ulična i urbana fotografija / Odg: Hamburg

« poslato: Oktobar 18, 2017, 10:25:11 posle podne »

@Stalker
Nein. Nije bilo vremena. I za ovo je imao celodnevni crash-course. Skoro da mi ga je bilo žao.

@Bole
E pa svaka čast! Uspeo si da maltene u rafalu ispališ ovoliko sjajnih. To je ipak više do oka, nego do vodiča

Pozdrav

32

Predlozi i pitanja / Re: Nikon d5300 ili canon 700d ili canon 750d

« poslato: Septembar 12, 2017, 03:58:06 posle podne »

Zašto nova tema pored postojeće, pa još na pogrešnom mestu? 
Ovaj podforum služi za pitanja i predloge oko funkcionisanja foruma.

http://forum.pcfoto.biz/index.php?topic=8530.0

33

DSLR fotoaparati / Re: 5dmk3 posle svakog reseta prebaci default snimanje na CF

« poslato: Septembar 08, 2017, 12:55:01 pre podne »

Kartica koju poslednju čačkaš (vadiš/stavljaš u slot), aparat proglašava za default. Ako aparat pališ bez jedne kartice, opet ona preostala postaje default. I tako...

To je "normalno", iako je istovremeno i iritantno.

Pozdrav

34

DSLR fotoaparati / Re: Nikon d5300 ili canon 700d ili canon750d za pocetnika

« poslato: Avgust 29, 2017, 10:26:33 pre podne »

Ako u auto star 10 godina ugradiš parking senzore, da li to auto čini novijim?

Ne bih rekao. Da, u pravu si da nije 100%-exact senzor... u pitanju je revizija koja uključuje par faznih ćelija koje se tiču AF-a i ničeg više. Tehnologija, način očitavanja, arhitektura i sve ostalo je potpuno identično i nema govora o bilo kakvom kvalitativnom unapređenju. I kao takvo, staro je 9 godina. Uradio sam set semplova tim aparatom, konstatovao da su promenili FW i oznaku, vratio ga u kutiju i napisao preview, koji se još uvek može naći na sajtu. Ja razumem što si kupio taj aparat i naravno da nije trebalo da kupuješ stariji, kada već kupuješ, ali teško da 700D nudi bilo šta bolje od prve generacije tog senzora. To nije suđenje po broju MP, nego po faktima, a oni su takvi kakvi su. Čak, ubacivanje faznih ćelija je donelo i mrvicu slabije ISO performanse... verovatno usled interferencije koje te ćelije izazivaju u vodovima na senzoru. Ne znam tačan razlog, ali znam da se u nekim momentima oseća i zaostatak u odnosu na prvobitni 18MP CMOS iz 7D.

AF 760D vs 700D? Mora da se šališ... to je bukvalno dupe i oko. I klasičan i LV dual-pixel. Totalno drugi univerzum. Mora se koristiti aparat i to sa više objektiva i u više situacija, da bi se stekao validan utisak. Veruj mi da su razlike po pitanju AF-a baš drastične.

Što se boja tiče... naravno da korekcije ne podrazumevaju samo WB (naprotiv), ali nije istina da se u obradi "sve može srediti". Može samo donekle. Na ovim stranicama smo imali x žučnih rasprava na tu temu, a epilog je da su i najvatreniji pobornici te logike na kraju legli na rudu i priznali da se sa bojama može beskonačno igrati, ali da verodostojni kolorit nije moguće izvući, ako profil određenog aparata u startu ima drugačiji pristup. Preširoka tema za ovu priliku.

Pozdrav

35

DSLR fotoaparati / Re: Nikon d5300 ili canon 700d ili canon750d za pocetnika

« poslato: Avgust 29, 2017, 12:26:34 pre podne »

Ja ukratko mogu da ti kažem da, ma kako percipirao boju kože (i bilo koji drugi tip boja), ona je na Canonima prosto realnija nego na ostalim brendovima (a pogotovo u odnosu na Nikon) i tu možemo samo tačku da stavimo. Reč "neprirodno" se može nadenuti za svačiji kolorit, pre nego što se dođe do Canonovog.

Problem ove trileme je što Canoni imaju slabije senzore i manji dinamički raspon, zbog čega nije teško zaključiti da bi Nikon imao pristojnu startnu prednost. Dalje, Nikon ne poseduje AA filter na senzoru, što mu donosi i jasnu prednost po pitanju detalja. Drugo, ako se vraćaš svetu fotografije, zašto ti je bitan bolji video na Canonima? Ako nije za pro upotrebu, video na Nikonima će raditi dovoljno dobro za neke amaterske potrebe, uz tu i tamo poneku smicalicu.

U ovoj trilemi, kao (uslovna) prednost Canona se može uzeti pristupačnost sistema kao celine, u kojoj bi ovi aparati bili samo jedan njegov segment, jer su polovni (a moderni) objektivi zaista jeftiniji i više ih ima u opticaju. Druga prednost bi bio kolorit. Međutim, sve to pada u vodu, ako znamo da 700D ima senzor koji je ove godine napunio 9 godina(!), dok 750D ima moderniji, ali i dalje ne u rangu onog koji nudi Nikon D5300.

Racionalno gledano, teško da ćeš tek tako primetiti tu prednost Nikona... testovi generalno i služe da do detalja prikažu razlike među proizvodima, ali se u praksi češće dešava da je nemoguće utvrditi koja je fotka nastala čime, jer su zaista u pitanju nijanse.

U konkretnoj trilemi, ja glasam za Nikon D5300, jer više prašta greške, nudi moderniju tehnologiju senzora i prosto zaslužuje pažnju u odnosu na prepakovane stare proizvode, kakvi su dotični Canoni.

Pozdrav

36

DSLR fotoaparati / Canon EOS 77D, Test

« poslato: Avgust 20, 2017, 12:08:47 posle podne »

 

TIMELINE

U želji da sa novom generacijom izbegne konfuziju koja je zavladala nakon istovremenog predstavljanja dva tako slična, a istovremeno i veoma različita aparata, kakvi su EOS-i 750D i 760D bili, Canon je odlučio da koriguje nomenklaturu i nasledniku EOS-a 760D nadene novu, prepoznatljivu oznaku. I baš kao što vešt kulinar nekada pretera u pokušajima da prevaziđe samog sebe, te na kraju kreira gotovo nejestiv obrok, tako je i Canon u nastojanju da jasnije razgraniči klase, napravio totalnu zbrku, veoma nalik onoj koja već decenijama vlada kod glavnog rivala – Nikona.

Tako sada imamo 760D, njegovog (skoro) direktnog naslednika, 77D, iznad kojeg je 80D, ali i 70D, koncepcijski, naravno. Deluje zbunjujuće? A kako bi drugačije i moglo biti, kada se u moru modela više ne može jasno utvrditi klasifikacija i rangiranje po ekskluzivnosti? Čak ni drugo ime, koje se za isti aparat primenjuje na nekim tržištima (EOS 9000D) ne nudi bolju ideju o poziciji u gami.

EOS 77D je sada „usamljen“ u svojoj podklasi, dok je 750D dobio naslednika uobičajenog imena, EOS 800D, baš kako smo i navikli tokom godina. Koja je tačno svrha EOS-a 77D… teško da će utvrditi čak i istoričari… za krajnjeg korisnika je bitno samo ono što je ispod haube, tj. ono što model nudi u praktičnom smislu. Ne bismo mogli reći da je u pitanju nekakav revolucionaran iskorak. Čak ni evolutivni pomak. Više se može govoriti o inkrementalnom unapređenju, tek za par nijansi uočljivijem, nego što bi jedan novi firmware mogao doneti postojećem EOS-u 760D. Dakle, još jedan „restajling“, u duhu autoindustrije.

I dalje možemo govoriti o sve većoj gužvi na tržištu i sve oštrijoj borbi za svaki segment. Čovek bi očekivao da se klasifikacija vremenom ukrupni, te da gama jednog proizvođača bude svedena na svega par modela, imajući u vidu njihove sve minornije međusobne razlike. Ipak, realnost govori da ponuda dostiže gotovo nezamislive razmere i preti da svojim zasićenjem ugrozi čak i industriju mobilne telefonije. Ponuda nikad nije bila veća… istinu govoreći – ni bolja, ali opet, sve to na tržištu koje odavno stagnira i odavno je željno nečega fundamentalno drugačijeg, deluje preko svake mere isforsirano… ili nepotrebno, ako baš hoćete. Zato i ne čudi sporadično pokazivanje mišića u segmentu srednjeformatnih aparata (Pentax i odnedavno Fuji), uprkos ekonomskim pokazateljima koji veoma egzaktno ukazuju na promašenu investiciju. I dok veći deo industije pokušava da na sve načine animira prosečnu osobu da shvati prednosti namenske opreme u odnosu na tipičan mobilni telefon, dovijajući joj se na sve moguće i nemoguće načine, malim, ali efektnim inovacijama i dizajnom, Canon i Nikon gaje princip sinhronog ignorisanja situacije i ceđenja još malo profita iz davno utvrđenih receptura, koje su verovatno nasledili od bake, poput nekog kulinarskog umeća s početka priče.


 

SPECIFIKACIJE

Canon EOS 77D je predstavljen tačno dve godine nakon EOS-a 760D. Razlike među njima nisu potpuno kozmetičke, ali realno, nisu ni epske, kao što se iz tabele može i videti:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 77D u poređenju sa Canon EOS 760D

Senzor jeste potpuno nov, uprkos identičnoj rezoluciji, nov je i AF sistem, poboljšan je bafer u značajnoj meri, a isto važi i za autonomiju, premda je zadržana stara baterija. Dovoljno za početak, barem kada je reč o međusobnom poređenju generacija. Da li je dovoljno i za ozbiljan tržišni nastup, to ćemo već videti. U međuvremenu…



PAKOVANJE

Za razliku od prethodnika, novi aparat se nudi samo u dve kit varijante. Jedna uključuje već poznati EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, a drugi je zamena za stari početni kit i nosi oznaku EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM. Dizajn kutije je prepoznatljiv:
 

Canon EOS 77D, sadržaj osnovnog, „body only“ pakovanja

U osnovnom pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E17 Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E17 punjač baterije (odnosno LC-E17E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se ovaj put isporučuje isključivo putem oficijelnog sajta, u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.



Ostatak teksta → Canon EOS 77D, Test


Pozdrav

37

DSLR fotoaparati / Re: Nikon D500, Test

« poslato: Avgust 10, 2017, 06:07:58 posle podne »

To nije "platika" u bukvalnom smislu. To su laminati materijala različitih fizičkih svojstava. Tzv. "kompoziti". Svoja izuzetna svojstva postižu upravo kombinovanjem pojedinačnih svojstava svakog od slojeva. U praksi su izuzetnih karakteristika, ali za paprenu cenu i uz odgovarajuću debljinu. S današnjom tehnologijom, kada bi se takvi materijali upotrebili za konstrukciju DSLR-a/MILC-a, aparati bi koštali cca 100.000+ (ne dinara)

Mislim da je magnezijum bitno povoljniji i čvršći po jedinici monete.

Pozdrav

38

DSLR fotoaparati / Re: Nikon D500, Test

« poslato: Avgust 10, 2017, 02:23:34 posle podne »

Prihvatam zamerku. Nije da se pravdam, ali mnogo informacija u poslednje vreme postaje dostupno tek naknadno... čak ni u zvaničnom press materijalu nije bilo navedeno ništa drugo osim "magnesium/polymer body", što je isto ono kako je svojevremeno opisivan D750 (recimo).

Ipak, s obzirom da dobro poznajem problematiku industrijskih materijala, nisam saglasan sa time da je ovo bolje/čvršće rešenje nego magnezijum. Jeftinije jeste, lakše takođe, ali čvršće ne može biti u toj debljini. Kompoziti (kako se ta vrsta konstrukcije kolokvijalno zove) jesu najčvršći materijali, ali kada su napravljeni u određenoj debljini i kada se tačno navede sastav laminata. Ovako, Nikonov najsvežiji materijal na temu izrade D500 više deluje kao marketinška patka, baš kao i u slučaju materijala svih ostalih brendova.

Sličan fazon je i sa zaptivenošću - faktički nijedan brend nema mooda (da prostiš) da navede zaptivenost po IP skali. Pokušavao sam svojevremeno da iznudim informaciju o tome i od Canona i od Nikona, ali osim spirala magli u konverzaciji sa PR službom, ništa pametno nisam dobio kao odgovor. Otud moj pasus posvećen tome, koji kritički navodi da obeležavanja na IP skali nema.

Zato njihove hvalospeve o izradi treba uzimati s velikom dozom rezerve, jer bez preciznih podataka o sastavu i izdržljivosti na pritisak i meteo uslove, sve to može samo mački o rep.

Običan kineski sat od 500 dinara suštinski može da izdrži više nego nadprosečan aparat. Toliko o zaptivenosti. U tom smislu, rekao bih da je plastika (pa makar i space-grade) umesto magnezijuma, ipak samo slan marketing.

@dario084
Nikon D500 je možda malo nesrećna kombinacija za priču o pouzdanosti Sigmi. Njegov AF je toliko superioran, da ga je moguće isprovocirati na grešku samo ako ga ugasiš u toku fokusiranja. Procenat promašaja je (uz D5) nešto što se lako uklapa u statističku grešku. Apsolutno sam fasciniran AF modulom. Da nije tako, verovatno bih kao zamerku naveo i broj navedenih AF tačaka koje su pasivnog tipa (nemoguće je ih izabrati), ali kako ceo sistem funkcioniše "svemirski", takva zamerka bi bila deplasirana.

D500 je apsolutni best-buy u klasi APS-C-a. Jednostavno, trenutno nema boljeg.

A Sigme ko Sigme (dok su Art)... prosto su skoro pa savršene. Kažem "skoro", jer i dalje većinom ne mogu da progutam njihov nesrazmeran fizički balast koji čine u kombinaciji sa bilo kojim telom (pa čak i D5/D500), jer non-stop teže da fotografa prevrnu na nos. Kada se to zanemari, optika je prosto izvrsna.

Mislim, ja nisam neko ko kuka na masu i gabarite, ali sve dotle dok to ne postane baš problem. A Sigma 85 Art stvarno ume da napravi praktičan problem. Primera radi, kad telo sa tim objektivom stavim u ranac poput Lowepro Flipside 400 AW, moram da povadim skoro sve iz njega. Toliko razgrne sve pregrade, da nošenje bilo čega prosto postaje besmisleno. Primera radi, 85L staje u isti ranac u paketu sa još 6-7 objektiva, bez da išta bude tesno.

Ali jbg, ako se gleda optika, to je to. Oprez je potreban samo sa Sigmom 35mm 1.4 Art, zbog sklonosti ka promašivanju fokusa u nekim situacijama.

Pozdrav

39

MILC fotoaparati / Nikon 'currently developing' new mirrorless cameras, Official statement

« poslato: Jul 13, 2017, 10:22:39 pre podne »

https://www.dpreview.com/news/9148147105/of...rorless-cameras

Pa... videćemo.

Pozdrav

40

Predlozi i pitanja / Re: Problem sa forumom

« poslato: Jun 29, 2017, 12:47:32 pre podne »

U toku su neki radovi, tako da ostaje da se strpimo dok se to završi.


Pozdrav