TIMELINEModerno doba kada vrlo malo epohalnih izuma ugleda svetlost dana, i kada se svaka novotarija plasira dozirano, radi zadovoljenja finansijskih apetita velikih korporacija, u nekim krugovima biva posmatrano i kao svojevrstan oblik usporavanja napretka. Postoji mišljenje da je danas znatno teže, uprkos tehnologijama koje su na raspolaganju. Teza se otprilike svodi na pitanje „da li je nauka danas u težem položaju, budući da mnogo toga već postoji, ili je u prošlosti izumiteljima bilo lakše, u svetu gladnom tehnoloških inovacija?“ Ako bismo ovu intrigantnu temu proširili na polje foto-tehnike, uvideli bismo da je, ako nikako drugačije, ono barem u teoriji, nekad bilo lakše napraviti konkurentan aparat. „Gužva u šesnaestercu“ je bila manja, finansijski momenat se nije merio milijardama dolara, a nije postojao ni (ovoliki) pritisak koji tržište generiše u odnosu na cenovnu politiku. Sažeto rečeno – ranije je bilo lakše učiniti proizvod jedinstvenim. Nije bilo senzora koji vam mogu zakuvati propast, ISO skala je bila problem proizvođača filmova, a krajnji kvalitet je najvećim delom zavisio od optike. Ulog je danas znatno veći i rizičniji za kompaniju, smene generacija učestalije, a protivnici daleko manje praštaju. Uostalom, u godinama (ili bolje reći – decenijama) za nama, imali smo prilike biti svedoci propasti mnogih poznatih kompanija, nekada jakih i ozbiljnih igrača. Žargonski rečeno „pojeo ih je mrak“, i to većinom iz jednog jedinog razloga – nisu se prilagodili vremenu u kojem su poslovali.
Nekada je, u klasi „entry-level“ aparata, postojao samo Digital Rebel. Kod nas, kao i u većem delu sveta, bio je poznat pod nazivom EOS 300D, a važio je za ulaznicu u svet ozbiljnih digitalnih SLR-ova – novoustanovljenu klasu, tada po prvi put dostupnu širokim narodnim masama. Nakon skoro pet godina postojanja i apsolutne dominacije u sferi prodaje, tržište je zapljusnuto čitavom plejadom minijaturnih, a moćnih aparata, čemu su pre svega kumovali udelom dotad marginalni proizvođači, koji su svoje modele ponudili sa konkurentnim performansama, po osetno nižoj ceni. Uvidevši pretnju, Canon se odlučio na radikalan korak. Kako klasa postojećih „trocifrenih“ (xxxD) Canona ne bi bila ugrožena, jer bi morala biti devalvirana i tehnološki i cenovno, ovaj proizvođač je odlučio da je udvoji, nudeći je u aromi jeftinijeg i skupljeg modela. Na taj način je zadovoljena potražnja, bez žrtvovanja zarade, a ni mukom stečene reputacije dotadašnjeg Rebela.
2008. godine nastao je EOS 1000D, Canon DSLR najnižeg ranga koji je u startu pobrao simpatije fotografske javnosti, nudeći tek nešto slabije specifikacije u odnosu na 450D, a po razumno nižoj ceni. Nije bilo teško pogoditi da će prodaja ići odlično, ali je bilo više nego nemoguće pretpostaviti da će se novi aparat, pogotovo kao začetnik nove klase, održati na tržištu gotovo tri godine! Posebno što je serija „trocifrenih“ odavno ustanovila životni vek od svega godinu dana. Pretpostavke, nagađanja i „proverene“ vesti, nizale su se mesec za mesecom i tako sastavili čak i godine, a od izlaska novog EOS-a 2000D, kako se pretpostavljalo ime, nije bilo ništa. I taman kada smo posumnjali da je koncept 1000D možda i napušten, Canon je odlučio da nas iznenadi novim jeftinim Canon DSLR-om, modelom EOS 1100D!
Teško je reći da li će uspeh prethodnika biti ponovljen – gledano iz perspektive onoga što je tada nuđeno na svetskoj pijaci, te poredeći to sa današnjim stanjem, rekli bismo da je zadatak ovaj put znatno teži. Ako ne i nemoguć za izvesti. Ipak, agresivna cenovna politika može biti moćnija od bilo kakvih ličnih ubeđenja potencijalnih vlasnika, a još ako aparat ponudi solidne performanse, onda se ni ponovljen uspeh ne čini toliko neverovatnim.
Ko se do sada nije zbunio (najblaže rečeno) konfuznom nomenklaturom dve najniže klase Canon DSLR-ova, zna da je specifičnom čini različit naziv u zavisnosti od tržišta na kome se prodaje. Tako je prefiks EOS (praćen brojem) dominantan naziv za najveći deo svetskog tržišta, dok se u Severnoj Americi eksploatiše naziv Rebel. Postoji i treći naziv, ograničen isključivo na tržište Japana – Kiss. Novi Canon EOS 1100D je tako poznat još pod dva naziva: Rebel T3 i Kiss X50. U funkcionalnom smislu, među njima nema apsolutno nikakvih razlika, pa je ova zbrka čisto u cilju zbunjivanja neobaveštenih, odnosno prilagođavanja lokalnim tržištima. Nas, s druge strane, mnogo više interesuje u kojoj je meri Canon 1100D sposoban da opravda novo ime...
SPECIFIKACIJEPrvi korak u sagledavanju novosti koje novi aparat nudi u poređenju sa prethodnom generacijom ili nekim konkurentskim modelom, obično je analiza tabele sa specifikacijama. Ona u slučaju 1100D otkriva da je bilo preoptimistično nadati se nekim poboljšanjima, a istovremeno podseća i da pojam „iznenađenja“ ne ukazuje uvek na nešto pozitivno. Deluje da se Canon baš i nije potrudio da impresionira:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 1100D u poređenju sa 1000D
...umesto toga, reklo bi se da je projektni tim vrlo ozbiljno shvatio „svetsku ekonomsku krizu“, pa su i unapređenja takva da ostavljaju relativno mlak prvi utisak. Senzor je nov, raspolaže većim ISO rasponom, tu je nova baterija, malo veće dimenzije, nešto napredniji AF u odnosu na prethodnika, video mod, a premijerno su predstavljena i dva nova kit objektiva. Čini se i da neke pojedinosti nisu sasvim logične i više deluju kao greške u specifikacijama. A da li su?
PAKOVANJECanon 1100D je ponuđen u tri različita pakovanja. Osim „klot“ varijante, koja podrazumeva samo telo (tzv. „body only“), ponuđeni su i kit paketi sa dva objektiva. Jedan od njih smo i mi imali na testu:
Canon EOS 1100D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f3.5-5.6 IS II objektivom
Sadržaj kutije, osim samog tela i objektiva, obuhvata LP-E10 bateriju sa poklopcem, pripadajući punjač LC-E10 (ili ovde prikazanu LC-E10E, verziju sa kablom), standardni EW-200D široki kaiš za rame, poklopac bajoneta, USB kabl za povezivanje sa računarom, kratko štampano uputstvo, garantni list i tri diska koji sadrže besplatan softver i uputstvo u elektronskoj formi. Softver se, kao i do sada, sastoji od verzije 3.10.0 Digital Photo Professional aplikacije za razvijanje RAW fajlova, EOS Utility alata za upravljanje aparatom, Picture Styles Editora za kreiranje kolornih stilova, Photo Stitch-a namenjenog spajanju snimaka u panoramu, a tu je i Zoom Browser EX, za organizaciju i pregled fotografija. Sve aplikacije su dostupne u verzijama za Windows i Mac OS.
Aparati ove klase se, kao što smo pomenuli, nude i u kit varijantama. Canon 1100D je premijerno doneo i dva nova kit objektiva: jeftiniji EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III je naslednik stare, jeftine, nestabilisane mark II verzije, dok drugi (i zanimljiviji) EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, važi za naslednika prve IS (stabilisane) verzije ovog kratkog zuma, ponuđene prvi put načelno sa EOS-om 450D. Kit varijante su obično povoljnije od zasebne nabavke tela i objektiva, pa se preporučuju svima koji prvi put kupuju DSLR. Posebno danas, kada njihova uloga više nije samo formalna, već i praktična.
Ostatak teksta →
Canon EOS 1100D TestPozdrav
Prikaži poruke
).
