Teme

1

Makro i close-up fotografija / 100/f2.8 makro + Close up

« poslato: Maj 18, 2010, 08:50:27 pre podne »

Mene makro fotografija ne zanima mnogo, a nemam ni živaca da se valjam po travi satima u iščekivanju još boljeg kadra.
Što ne znači da ponekad ne treba i to odraditi, pa je svakako važno malo vežbati da nas situacija ne zadesi nespremne.
Za ovu priliku, pozajmio sam Close-up predstaklo. Njegova funkcija je da i sa objektivima koji nisu makro mogu da se snime makro kadrovi.
Ja sam došao na ideju da ga isprobam na makro objektivu, čuvena canonova stotka.
U zbiru dobija se dosta dodatnog povećanja, mada verovatno ima i gubitka kvaliteta ali nije mi se dalo da to testiram i upoređujem.
Negativne strane su što se treba još više približiti objektu snimanja, pa to u slučaju nekih nervoznih insekata gotovo da je nemoguće.
Dalje, imam utisak da se insekti uglavnom drže podloge koja je slične boje kao što su oni sami, pa to umanjuje atraktivnost snimaka.
Primeri su takvi kakvi su, sve to može bolje, ali treba mnogo više živaca i strpljenja nego što sam ja imao.
Neke stvari su baš minijaturno malcke, kao ona prvi paukčić koji u stvarnosti nema više od 2mm.
Da, ima sumanutih kropova i svega ostalog što dopušta 5d.

2

Ostale teme / Da li je možda 16x9 pravi format?

« poslato: Maj 17, 2010, 12:13:13 pre podne »

Ima dosta diskusija o tome koji je format (odnos stranica) najprimereniji fotografiji.
Naravno da ne postoji jedan odgovor, formate nameću prilike koje su raznovrsne preko svake mere, ali vrlo često čujemo da je odnos 1:1.5 pravi (dslr i nekadašnji film lajka formata), a 1:1.33 (kompakti) manje upotrebljiv i u pojedinim krugovima gotovo sinonim za slabiji rezultat.
Da li je takvo mišljenje nastalo zbog približnosti odnosa 1:1.5 ultimativnom zlatnom preseku 1:1.618?
Ili je naprosto tradicija u pitanju?
Postoje analogni foto-aparati koji daju sinemaskop varijante; 60×24mm na lajka formatu i 17×6cm na širokom. Imao sam priliku da obrađujem i jedne i druge i zaista postoje fantastični kadrovi u toj proporciji, posebno kada su pejzaži u pitanju, ali i bilo kakva okupljanja, događaji.
I rešim ja malo da se poigram sa ovim stvarima; izabravši bioskopski format 16×9, provrteo sam gomilu svojih fotki kroz ovu proporciju. Rezultati uopšte nisu nezadovoljavajući; dakle, sem klasičnih portreta gde se zahteva cela glava i deo poprsja, u većini drugih slučajeva, fotke sasvim lepo funkcionišu.
I sad se ja pitam, koliko nam je taj format 1:1.5 nametnut zbog optike (kojoj doduše najviše prija kvadratna forma), a koliko je odraz zaista posebne estetike koju daje.
Voleo bih da imam fotoaparat koji daje mogućnost snimanja od 1:1 do 1:2 i da se naprosto svako opredeli za ono što smatra prigodnim.