Prikaži poruke
1
Foto-Informator / Adriana Zaharijević „Zenica oka: nasilni kadrovi i kritička oduzetost“
« poslato: Maj 30, 2018, 02:30:33 posle podne »
Odlicno predavanje! https://www.youtube.com/watch?v=nIUsAvQmI2U
"Da li ratna fotografija, ono što nam ona donosi i na šta upozorava, može da utiče na odustajanje od rata kao načina na koji se razrešavaju nesporazumi među ljudskim zajednicama, ili makar na smirivanje ratnih vetrova? Iskustvo nam govori da ne može: istorija dvadesetovekovnih ratova, koji su obilno dokumentovani fotografijama, pokazuje da je fotografija u najvećoj meri nemoćna. Ipak, ratna fotografija nešto kazuje i nešto radi, u najgorem slučaju okreće nas nama samima, pokreće našu svest, naše afekte i našu savest. Koliko god to bilo nedovoljno, više je od ničeg.
Polazeći od slavnog teksta Virdžinije Vulf iz 1937. godine o fotografiji, te jednako slavnog teksta Suzan Zontag koji se osvrće na rad Virdžinije Vulf, Adriana Zaharijević ispituje moć fotografije u savremenom kontekstu, što znači, između ostalog, da ispituje učinke dejstva fotografije u doba kada fotografija, zahvaljujući internetu, može da postane viralna. Kome se ona i na koji način obraća? Šta nastoji da izazove: afekat, razumsku refleksiju, ili akciju? Ako fotografija oku daje sirovi materijal, šta čovek radi s tim materijalom i šta taj materijal proizvodi u pojedincu, a šta u zajednici? Upravo su to neka od pitanja s kojima nas suočava Adriana Zaharijević u gustoj, složenoj i uzbudljivoj filozofskoj refleksiji o ratnoj fotografiji."
"Da li ratna fotografija, ono što nam ona donosi i na šta upozorava, može da utiče na odustajanje od rata kao načina na koji se razrešavaju nesporazumi među ljudskim zajednicama, ili makar na smirivanje ratnih vetrova? Iskustvo nam govori da ne može: istorija dvadesetovekovnih ratova, koji su obilno dokumentovani fotografijama, pokazuje da je fotografija u najvećoj meri nemoćna. Ipak, ratna fotografija nešto kazuje i nešto radi, u najgorem slučaju okreće nas nama samima, pokreće našu svest, naše afekte i našu savest. Koliko god to bilo nedovoljno, više je od ničeg.
Polazeći od slavnog teksta Virdžinije Vulf iz 1937. godine o fotografiji, te jednako slavnog teksta Suzan Zontag koji se osvrće na rad Virdžinije Vulf, Adriana Zaharijević ispituje moć fotografije u savremenom kontekstu, što znači, između ostalog, da ispituje učinke dejstva fotografije u doba kada fotografija, zahvaljujući internetu, može da postane viralna. Kome se ona i na koji način obraća? Šta nastoji da izazove: afekat, razumsku refleksiju, ili akciju? Ako fotografija oku daje sirovi materijal, šta čovek radi s tim materijalom i šta taj materijal proizvodi u pojedincu, a šta u zajednici? Upravo su to neka od pitanja s kojima nas suočava Adriana Zaharijević u gustoj, složenoj i uzbudljivoj filozofskoj refleksiji o ratnoj fotografiji."
