Kada govorimo o Olympusu, nužna je određena doza poštovanja iz više razloga. Najpre, jedan je od najzaslužnijih za današnju popularnost mirrorless fotoaparata, a nije beznačajna ni istrajnost ka retro dizajnu koji značajno utiče na pojam ergonomije i vizuelnog identiteta. Oba detalja su značajno uticala na naše osnovno poimanje mirrorless porodice, i na neki način polaznu tačku sa koje percipiramo sve ostale modele. Svima koji makar i nešto minimalno znaju o analognoj fotografiji, Pen i OM-D će značiti dosta, baš kao i Olympusu koji i posle toliko decenija ume da ceni rad svog najboljeg dizajnera, oca tadašnjeg i današnjeg vizuelnog identiteta a koji nosi ime Yoshihisa Maitani. Da stvar bude zanimljivija, Olympus je oduvek negovao i čudne formate, čudnih naziva, pa smo u staro analogno doba imali prilike da upoznamo half-frame format, gde se na običnu rolnu filma od 36 snimaka smeštalo 72. Danas umesto rolne filma imamo senzor, koji je opet sličnom odnosu prema 35mm senzoru punog formata, i nosi naziv ’’micro four thirds’’.
Setićemo se afera i finansijskih skandala koje su ne tako davno potresale ovu kompaniju. Naravno, afere i lažirani finansijski izveštaji nisu razlog mojih simpatija, već istrajnost kompanije da prevaziđe te probleme i da sačuva Olympus od propadanja, što opet donekle ima veze sa japanskim mentalitetom i odsustvom želje za predajom. Upravo u tome baš i leži snaga Olympusa, i zato je u samom vrhu brendova čije se ime izgovara sa pijetetom. Danas, Olympus ima solidno razgranate modele po klasama i više nego solidnu paletu odličnih objektiva. Olympus OM-D E-M1 je bio sam vrh ponude ove kompanije, a na njegovu zamenu se čekalo pune tri godine. >>>nastavak na blogu (http://pcfoto.biz/blog-446362-olympus-om-d-e-m1-mark-ii)
(http://pcfoto.biz/Files/24307/001-Olympus_OM-D-E-M1-Mark-II.jpg)