Teme

41

DSLR fotoaparati / Nikon D810, Test

« poslato: Oktobar 31, 2014, 12:33:18 pre podne »

TIMELINE

„Najsjajniji plamen rađa najdublju senku“... (George R.R. Martin, A Clash of Kings).

Kad napravite izuzetan proizvod (namerno ili greškom, manje je bitno), njegovoj narednoj iteraciji bez izuzetka preti senka slavnog prethodnika. Osim ukoliko ne uspete da prevaziđete sami sebe. Ukoliko je starom modelu štošta zakinuto kako bi se ostavilo prostora za buduća unapređenja, spisak problema za proizvođača biva kraći. Međutim, šta se dešava kada je postojeći proizvod već dovoljno ispoliran, u mnogim segmentima izuzetan i bez očigledne mane? Postoji dva rešenja. Jedno je među korisnicima krajnje nepopularno, a to je prolongiranje izlaska sledeće generacije, dok god aktuelna pokazuje i najmanje znake vitalnosti u pogledu prodaje. Drugo rešenje je oblikovanje nove generacije proizvoda, još blistavije i ubedljivije od prethodne. Ili barem iluzija o tome. Kako god, epilog može figurirati između nezadovoljstva korisnika, ravnodušnosti ili opšteg delirijuma.

Nikon D810 je došao nekako iznenada, bez previše pompe i gotovo neočekivano, jer je prošlo tek nešto preko dve godine od izlaska starijeg predstavnika klase. Pošto je prethodnika (ili je pravilnije reći „prethodnike“?) pratila pomalo čudna odluka da bude ponuđen u dve verzije, jednu sa konvencionalnim AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filterom, poznatom kao D800 i drugu sa filterom čiji jedan sloj ima efekat poništavanja zamućenja, koju znamo kao D800E, Nikon je ovaj put rešio da pojednostavi stvari i pred korisnike stavi bitno prostiju dilemu: kupiti ili ne kupiti. „Prostija dilema“ ne predstavlja jednostavan izbor sam po sebi – ako ste vlasnik starog modela, bez obzira bio on D800E ili „obična“ D800 verzija, razloga „za“ će sigurno biti. Možda ne u meri da vas animira da zamenu izvršite bez ikakvog kritičkog stava, ali dovoljno da novi aparat zaista možemo nazvati novim. S druge strane, ukoliko ste D800(E) svojevremeno preskočili iz ma kog razloga, ovo je prilika da ugrabite još bolju verziju, sa mnogo zgodnih poboljšanja, a po istoj ceni kao što je nekada koštao i sam D800. Kako se ni jedna nedoumica ne svodi na tako jednostavno rešenje, tako ni izbor D810 više nije jedini logičan izbor, barem kada je rezolucija senzora u pitanju. Ako na trenutak zanemarimo činjenicu da je to jedini takav DSLR aparat, 36MP čistih fotona nudi i Sony A7R. Istina, u klasi bezogledalnih aparata, ali sa izuzetno respektabilnim kvalitetom izlaza i dinamičkim rasponom koji je sasvim konkurentan vrhunskom doživljaju koji je svojevremeno Nikon D800 prvi ponudio.

„Zašto je na ključnim podsistemima urađeno malo“, pitanje je koje će mučiti jedan broj simpatizera D800(E). Odgovor se može temeljiti na više realnih razloga. Prvi je što je i stari D800(E) posedovao rezoluciju koja je u svoje vreme bila apsolutno nezamisliva u dotičnoj kategoriji, a drugi to što najdirektniji konkurent, Canon, i dan-danas nije ništa značajno uradio na polju povećanja rezolucije u svom dvorištu. Koji god razlog favorizujete, potpuno je opravdan. Razvoj diktiraju i potrebe korisnika, ali i animiranje od strane konkurencije. Kada konkurencija spava ili poentira na drugom polju, motivi ostalih proizvođača sigurno neće biti „napredak po svaku cenu“, jer bi to bilo čisto traćenje resursa. Kako razvojnih, tako i finansijskih.

U iščekivanju konačnog i dostojnog odgovora konkurencije u klasi DSLR-ova (i uz nadu da se to ne zaliči na „Čekajući Godoa“), pogledajmo šta nam to novo nudi Nikon D810.

 

SPECIFIKACIJE

Zbog senzora koji nosi istu rezoluciju, mnogi novi aparat doživljavaju samo kao blago osveženi D800. Da to nije sasvim istinito, najlakše je utvrditi uvidom u tabelu specifikacija:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D810 u poređenju sa modelima D800/D800E

Iz nje se vidi da je više podsistema unapređeno u nekom obimu, te da je ključna podela na klasični D800 i D800E ovaj put izostala, pa se D810 nudi samo u varijanti sa senzorom bez AA filtera, što je novost najpre uvedena načelno sa modelom D7100. Glavni problem modela D800E je bio moiré efekat, a kako novi aparat praktikuje još izazovnije rešenje, nestrpljivi smo da vidimo kako se bori protiv ove negativne pojave.

Mnogima će znatno prošireni ISO raspon (i to posebno u donjem delu istog) biti daleko veća senzacija od izopštenog AA filtera, posebno jer se ovako male vrednosti, van klase maloformatnih aparata, nisu mogle videti. Sistem autofokusa nije promenjen, uprkos nekim glasinama, a za još jedan korak je poboljšan video zapis, bafer i opšta brzina rada. Ako dodamo još pregršt sitnica koje su dodate ili popravljene, dobijamo aparat koji potpuno opravdano nosi novu oznaku. Svaka paralela na relaciji D600 – D610 je apsolutno deplasirana!


PAKOVANJE

Priču o aparatu, kao i uvek, počinjemo pakovanjem. To je ono sa čime se svaki ponosni vlasnik prvo susretne, a u slučaju D810 se od većine drugih razlikuje tek po tome što nije ponuđen ni u jednoj kit varijanti. Očekuje se, s pravom, da će D810 koristiti mahom oni koji već imaju formiran nekakav sistem, te im ni razni prateći elementi nisu neophodni. S druge strane, možda bi kompleti koji nude određene finansijske povoljnosti u pogledu nabavke kvalitetnijih objektiva bili dobrodošli, ali to je već priča za neku drugu priliku.
 

Nikon D810, sadržaj pakovanja

Sadržaj kutije je manje ili više jednak u celom svetu, sa tek sporadičnim sitnicama u zavisnosti od tržišta. Osim tela, koje dolazi u paketu sa BF-1B poklopcem bajoneta, kutija sadrži sledeće elemente: EN-EL15 Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže; AN-DC12 široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; BM-12 zaštitni poklopac displeja; štampano uputstvo, uobičajeni prateći disk sa ViewNX aplikacijom za pregled i osnovnu konverziju RAW snimaka, kao i uputstvo na CD-u. Da se primetiti da prisustvo pojedinih sitnica varira bez nekog reda, pa ovaj put na spisku nema dobro poznatog zaštitnog poklopca papučice blica, ali je uvršten zaštitni poklopac displeja. Novinu predstavljaju dva namenska nosača kablova, čija je namena osiguravanje konektora od ispadanja prilikom rada u video modu, kada se koriste eksterni HDMI ili USB uređaji. Bez obzira koliko trivijalno bilo, ovo upućuje na činjenicu da Nikon planira bitno veće angažovanje na video polju.



Ostatak teksta → Nikon D810, Test


Pozdrav

42

DSLR fotoaparati / Canon EOS 1200D, Test

« poslato: Jun 20, 2014, 02:01:55 posle podne »

TIMELINE

Sumnja koju smo izrazili prilikom predstavljanja najmanjeg DSLR-a ikada, Canon-ovog EOS-a 100D, a u pogledu toga da će klasa 1x00D možda prestati da egzistira, pokazala se netačnom. Zapravo, netačnom se pokazalo gašenje te klase, a da imamo neki suštinski novi aparat, baš i nemamo. Kao i mnogo puta do sada, ispostavilo se da su velikim korporacijama skoro potpuno nebitne analize koje su odraz javnog mnjenja. Razlozi su prostiji nego što se na prvi pogled može učiniti – „javno mnjenje“ je sazdano pre svega od stručne javnosti, profesionalnih mislilaca i zainteresovanih amatera koji, ma koliko sebi pridavali na značaju, ipak ne obrazuju većinu u skupini potencijalnih kupaca ili pratilaca dešavanja na fotografskoj sceni. Nepobitna istina, koje smo svi svesni, svoju n-tu potvrdu po redu, dobija upravo u predstavljanju jednog ovakvog aparata, modela čija je svrha vrlo bliska reprintu pohabanih reklamnih panoa, nakon što kiša i vrelina sunca speru njihov sjaj.

Alfred Hičkok, poznati britanski režiser, jednom je prilikom izjavio: „Televizijski program je kao američki toster – pritisnete dugme i svaki put izađe skoro isto“. U Canonu definitivno radi pozamašan broj ljubitelja Hičkoka. Ili barem američkog tostera. Šta god da je od ta dva, na momente se čini da trčimo nekakav maraton sa primesama mazohizma. Činjenica je da je malo onih koji se nisu umorili od Canonove Rebel klase (u najširem smislu) i upornog podgrevanja i žongliranja specifikacijama, sa tek sporadičnim inovacijama i to samo u pojedinim podklasama ove početničke kategorije aparata. Dovoljno je podsetiti da je nekad postojao samo jedan „Rebel“, dok ih sad ima najmanje tri aktuelna i jedan vegetativnog tipa (u ovom trenutku je to EOS 650D, koji je zamenjen novijim EOS-om 700D, ali i dalje egzistira na tržištu, kao što je i običaj sa Canonom u ovoj klasi). Ne sumnjamo da bi marketinški tim Canona (momci i devojke koji svoj posao rade izvrsno, u to nema sumnje) našao načina da nam predoči neophodnost njihovog postojanja u tom obliku, ali je malo onih koji se nisu zapitali: „Čemu sve to?“

Da budemo načisto – nismo jednom rekli da je čak i najlošiji aparat današnjice „loš“ samo komparativno gledano. Svi oni su već godinama iznad minimuma koji je potreban da prosečan korisnik (a kamoli laik) uživa u primarnoj radnji kojoj su ovakvi proizvodi namenjeni – fotografisanju. Pa, u čemu je onda problem, zapitaće se neki? Ni u čemu konkretno! Radi se samo o tome da biznis kao dokaz uspeha poznaje samo formu berzanskih aktivnosti i finansijske težine istih. Koliko god se mi upinjali da ukažemo na očigledne logičke nedoslednosti i bahato tehnološko unazađivanje pojedinih proizvoda (ili čak celih klasa istih, kako je to često slučaj), prodajni rezultati nas demantuju svom svojom silom. Bez kusura!

Suprotno očekivanjima upućenih, aparat čija je uvertira ovako mračna, verovatno će proći dobro na tržištu. Ne zbog toga što za kritike nema argumenata, već zato što marketing definitivno dozvoljava veće slobode nego što svaki pojedinac može da zamisli. Kako je moguće da neki proizvod bude toliko kritikovan, a da opet njegov tržišni skor bude dijametralno suprotan logici? Odgovor koji se nudi, prostiji je od pitanja – do onih kojih se ovakva vrsta kritike tiče, negativne ocene jednostavno ne dopiru. I dok to nije neobično za psihologiju mase, kojoj je globalizovano tržište odavno podložno, ono što nas čudi je odsustvo zapaženijeg uspeha onih koji su sav trud, novac i znanje uložili u istinski vrhunske proizvode, čija je jedina slaba tačka – slab marketing. Pogađate, mislimo na direktne konkurente. Kako one jače, tako i one slabije. Iz ma kog ugla posmatrali situaciju, nemoguće je neprimetiti jalov rezultat nekih zaista dobrih proizvoda u foto-industriji, a sve u korist onih koji se veoma malo (a nekad čak ni toliko) trude da vernim kupcima ponude nešto istinski novo i bolje.

I tako, dok se Canon već godinama bavi dodatnim raslojavanjem ionako upitno balansiranih proizvoda, drugi jedva sastavljaju kraj s krajem, konstantno gravitirajući u ograničenom prostoru između pozitivne nule i potpune propasti. Ne, nećemo roniti suze nad tužnom sudbinom drugih velikih korporacija... samo ćemo se zapitati da li kult karme možda postoji i na nivou ovakvih konglomerata, jer racionalno objašnjenje je očigledno nemoguće pronaći.

Ah da... tema je Canon EOS 1200D. Na američkom tlu poznat kao Rebel T5, a na japanskom kao Kiss X70. ’Ajmo još jednom...
 

SPECIFIKACIJE

Lista specifikacija otkriva naizgled veće razlike nego što ih zaista ima, dok mnoge od njih definitivno predstavljaju pomak, ali ne u meri koja može da isprati direktnu konkurenciju:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 1200D u poređenju sa 1100D

Senzor je jedna od onih stvari koje jesu unapređene u odnosu na prethodni model, ali u odnosu na glavne rivale predstavlja ništa drugo do klasičan primer tapkanja u mestu. Ostatak je manje ili više razuman za klasu kojoj aparat pripada, ali se ipak postavlja pitanje da li je ovakav model opravdan, s obzirom šta se nudi i u okviru Canon brenda, ali i van njega. Pitanje bafera na starom modelu, koje je istom donelo dosta kritika, video koji nije u rangu očekivanog, kao i displej, dobili su svoja unapređenja, pa za razliku od situacije sa EOS-om 700D, ovde se ipak ima o čemu diskutovati.



PAKOVANJE

Canon je tokom godina veoma malo menjao izgled pakovanja (sa izuzetkom najskupljih modela), pa ne čudi što se na polici EOS 1200D veoma teško uočava u moru drugih Canon aparata:
 

Canon EOS 1200D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektivom

Sadržaj kutije, osim samog tela i EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektiva, obuhvata LP-E10 bateriju sa poklopcem, pripadajući punjač LC-E10 (ili ovde prikazanu LC-E10E, verziju sa kablom), standardni široki kaiš za rame, poklopac bajoneta, USB kabl za povezivanje sa računarom, kratko štampano uputstvo, garantni list i tri diska koji sadrže besplatan softver i uputstvo u elektronskoj formi. Softver se, kao i do sada, sastoji od Digital Photo Professional aplikacije za razvijanje RAW fajlova, EOS Utility alata za upravljanje aparatom, Picture Styles Editora za kreiranje kolornih stilova, Photo Stitch-a namenjenog spajanju snimaka u panoramu, a tu je i Zoom Browser EX, za organizaciju i pregled fotografija. Sve aplikacije su dostupne u verzijama za Windows i Mac OS.

Osim u ovoj, Canon 1200D se može kupiti i u paketu sa jeftinijim EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III, a po prvi put je uvrštena i kombinacija tzv. „duplog kita“, koji osim optički stabilisane verzije 18-55 objektiva, uključuje i poznati EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II telezum. Za neke je ovo možda tek trivijalnost, ali smo mi sigurni da će ovakav komplet biti u vrhu liste želja, jer kombinuje veoma solidne optičke performanse po veoma pristupačnoj ceni. Još ako na to dodamo i uobičajeni popust koji važi za kit komplete, nije teško naslutiti popularnost u narednom periodu.



Ostatak teksta → Canon EOS 1200D, Test


Pozdrav

43

DSLR fotoaparati / Nikon D3300, Test

« poslato: Maj 19, 2014, 10:29:54 pre podne »

 

TIMELINE

“Prolećna kolekcija je spremna”... Poput nekakve reklame u modnoj industriji, marketinške kampanje u fotoindustriji sve više asociraju na odevne predmete, umesto na parče tehnike napravljene u svrhu bavljenja nekim konkretnim poslom ili hobijem. Čak i najambicioznije kompanije su uhvaćene u smeloj igri ponavljanja istih proizvoda sa tek kozmetičkim razlikama među generacijama, a kako profit ni na koji način ne ukazuje na greške u koracima, nije izgledno da će se u skorijoj budućnosti nešto promeniti u ovoj poslovnoj taktici.

Nikon D3300, aparat kojem posvećujemo ovaj članak, u nekim ključnim segmentima ipak nudi nešto više od kozmetike, ali na način koji zrači potrebom za predahom – žurno stremljenje ka najvišim rezolucijama koje današnja tehnologija može da izdrži bez preteranih kvalitativnih degradacija na drugim poljima, proizvelo je takav efekat, da sada više nije sasvim jasno gde ćemo se obreti već naredne godine, a kamoli u periodu od nekoliko godina. Tako smo došli u pomalo paradoksalnu situaciju da sada mnogo više aparata u ponudi deli jednu istu rezoluciju, nego što je to bio slučaj pre par godina, kada je Nikon sasvim opravdano bio kritikovan zbog tadašnjeg insistiranja na politici „12 MP za svakoga“, uglavnom zbog tehnološke ograničenosti. Sada srećom nije to u pitanju, ali jeste pomalo neobično da skoro cela Nikon gama (izuzev D800(E)) deli istu rezoluciju, te se neki od njih razlikuju samo po tome da li je senzor proizveden u Sony ili Toshiba pogonima. Do skoro je bilo moguće razlike u modelima/kategorijama videti i po pitanju prisustva AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filtera ispred senzora, a od sada više nije moguće ni to, pošto je i najjeftiniji i najskromniji DSLR u Nikon ponudi izgubio taj mali element. Nekada smo se pitali “kako bi fotografije izgledale da nema AA filtera na senzorima?”, a sada smo u poziciji da to i u praksi vidimo.

Odgovor je tu, pred nama. Nakon stidljive uvertire sa D800E, koji je u igru ušao tek kao alternativa osnovnom modelu, a u želji da se izbegne rizik zbog eventualnih tehničkih problema u realnoj eksploataciji (usled negativnih pojava kao posledica uklanjanja AA filtera sa Bayer-ovih senzora), Nikon je u svim kategorijama, bez previše premišljanja ukinuo postojanje AA filtera. Odmah nakon D800E, usledio je isti potez sa D7100, ali ovaj put bez igre “na sigurno” kroz predstavljanje dva paralelna modela, da bi niz bio nastavljen i sa D5300. Tako gledano, bilo je samo pitanje vremena kada će i najmanji Nikon DSLR, iz serije D3xxx izgubiti AA filter. Možda to nismo očekivali već sad, ali čini se da je Nikon rešen da sve karte baci na sto i tako dodatno ponizi direktnog konkurenta, koji se nije iskobeljao ni od prethodnih nekoliko udaraca koje je zadobio u direktnoj tehnološkoj (mada ne i tržišnoj) utakmici.

Za aparate u ovom, najnižem segmentu, odavno važi nepisano pravilo da se isplati investirati tek u svaku drugu generaciju, pa bi po toj nekoj logici ovo trebao biti idealan izbor za vlasnike D3100. Naravno, ovde ne računamo nove vlasnike DSLR-ova, kojima će ovo biti prvi aparat. Modeli ove kategorije su već nekoliko godina realizovani tako da je skoro pa nemoguće da laiku išta konkretno zafali ili ga u bilo kojem smislu osujeti u nameri fotografisanja. Vesnici proleća su odavno tu, a nama ostaje samo da u njima uživamo... sa novim modelom u novu sezonu!

 

SPECIFIKACIJE

Rutina u koju su nas velike kompanije jednostrano uvukle, svela se na čeprkanje za detaljima koji čine neku opipljivu razliku među modelima susednih generacija. Ako izuzmemo senzor u čije ćemo se potencijale uveriti kasnije u testu, većina ključnih sistema je ostala nepromenjena. Tek po koja sitnica čini razliku, pa to savršeno oslikava tačnost one poslednje rečenice iz uvoda:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D3300 u poređenju sa D3200

Kao što je maločas navedeno, većina podsistema na D3300 je preuzeta iz prethodnog modela, a tek sporadične promene novi aparat čine donekle različitim. Naravno, za razliku od glavnog direktnog konkurenta (Canon EOS 1200D), D3300 makar može da ponudi unapređenje senzora, ali ne bi bilo zgoreg da se boljitak novog aparata oseti na više nivoa, što trenutno baš i nije slučaj. Štaviše, jedna stavka ukazuje na ozbiljnu degradaciju, što neminovno povlači i pitanje da li se “unapređenjima” nešto zaista dobija ili se vrši samo drugačija preraspodela pozitivnih i negativnih poena na nekoj zamišljenoj vagi?

Oštro oko će primetiti i sufiks II pod stavkom “kit objektivi”, što ukazuje na dugo očekivanu promenu u delu kit optike. Stari AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR se konačno penzioniše i ustupa mesto novijem i modernijem modelu. Boljem? O tome nećemo suditi unapred, ali imamo sasvim opravdanih razloga da verujemo da je i optički napredak evidentan, jer nas je Nikon na to navikao praktično svim sličnim unapređenjima starih modela tokom proteklih nekoliko godina. Idemo dalje...
 


PAKOVANJE

Nikon D3300 se nudi u tri kolorne varijante tela, a može se birati između klasične crne, sive ili crvene. Kit objektiv, s druge strane, nije moguće birati, pa je jedino moguće odlučiti se za varijantu tela bez objektiva ili kit kompleta sa novim AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR II:

 

Nikon D3300, sadržaj kit pakovanja sa AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR II objektivom

U kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, nalazi se sledeće: telo sa poklopcem bajoneta i poklopcem papučice blica, kit objektiv sa prednjim i zadnjim poklopcem, EN-EL14a baterija i prateći MH-24 punjač, viljuška punjača za priključivanje na mrežu, široki kaiš za rame, poklopac tražila, USB kabl za povezivanje sa računarom, audio/video kabl za priključivanje na eksterni displej, kratko i detaljno štampano uputstvo, zatim diskovi sa Nikon ViewNX2 pratećim softverom za Windows i Mac OS, kao i uputstvom u elektronskom obliku. Osnovno pakovanje se od kita razlikuje samo po izostanku AF-S Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR II kit objektiva.



Ostatak teksta → Nikon D3300, Test

44

DSLR fotoaparati / Na prvi pogled... Nikon D3300

« poslato: April 22, 2014, 02:12:10 pre podne »

TIMELINE

“Prolećna kolekcija je spremna”... Poput nekakve reklame u modnoj industriji, marketinške kampanje u fotoindustriji sve više asociraju na odevne predmete, umesto na parče tehnike napravljene u svrhu bavljenja nekim konkretnim poslom ili hobijem. Čak i najambicioznije kompanije su uhvaćene u smeloj igri ponavljanja istih proizvoda sa tek kozmetičkim razlikama među generacijama, a kako profit ni na koji način ne ukazuje na greške u koracima, nije izgledno da će se u skorijoj budućnosti nešto promeniti u ovoj poslovnoj taktici.

Nikon D3300, aparat kojem posvećujemo ovaj članak, u nekim ključnim segmentima ipak nudi nešto više od kozmetike, ali na način koji zrači potrebom za predahom – žurno stremljenje ka najvišim rezolucijama koje današnja tehnologija može da izdrži bez preteranih kvalitativnih degradacija na drugim poljima, proizvelo je takav efekat, da sada više nije sasvim jasno gde ćemo se obreti već naredne godine, a kamoli u periodu od nekoliko godina. Tako smo došli u pomalo paradoksalnu situaciju da sada mnogo više aparata u ponudi deli jednu istu rezoluciju, nego što je to bio slučaj pre par godina, kada je Nikon sasvim opravdano bio kritikovan zbog tadašnjeg insistiranja na politici „12 MP za svakoga“, uglavnom zbog tehnološke ograničenosti. Sada srećom nije to u pitanju, ali jeste pomalo neobično da skoro cela Nikon gama (izuzev D800(E)) deli istu rezoluciju, te se neki od njih razlikuju samo po tome da li je senzor proizveden u Sony ili Toshiba pogonima. Do skoro je bilo moguće razlike u modelima/kategorijama videti i po pitanju prisustva AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filtera ispred senzora, a od sada više nije moguće ni to, pošto je i najjeftiniji i najskromniji DSLR u Nikon ponudi izgubio taj mali element. Nekada smo se pitali “kako bi fotografije izgledale da nema AA filtera na senzorima?”, a sada smo u poziciji da to i u praksi vidimo.

Odgovor je tu, pred nama. Nakon stidljive uvertire sa D800E, koji je u igru ušao tek kao alternativa osnovnom modelu, a u želji da se izbegne rizik zbog eventualnih tehničkih problema u realnoj eksploataciji (usled negativnih pojava kao posledica uklanjanja AA filtera sa Bayer-ovih senzora), Nikon je u svim kategorijama, bez previše premišljanja ukinuo postojanje AA filtera. Odmah nakon D800E, usledio je isti potez sa D7100, ali ovaj put bez igre “na sigurno” kroz predstavljanje dva paralelna modela, da bi niz bio nastavljen i sa D5300. Tako gledano, bilo je samo pitanje vremena kada će i najmanji Nikon DSLR, iz serije D3xxx izgubiti AA filter. Možda to nismo očekivali već sad, ali čini se da je Nikon rešen da sve karte baci na sto i tako dodatno ponizi direktnog konkurenta, koji se nije iskobeljao ni od prethodnih nekoliko udaraca koje je zadobio u direktnoj tehnološkoj (mada ne i tržišnoj) utakmici.

Za aparate u ovom, najnižem segmentu, odavno važi nepisano pravilo da se isplati investirati tek u svaku drugu generaciju, pa bi po toj nekoj logici ovo trebao biti idealan izbor za vlasnike D3100. Naravno, ovde ne računamo nove vlasnike DSLR-ova, kojima će ovo biti prvi aparat. Modeli ove kategorije su već nekoliko godina realizovani tako da je skoro pa nemoguće da laiku išta konkretno zafali ili ga u bilo kojem smislu osujeti u nameri fotografisanja. Vesnici proleća su odavno tu, a nama ostaje samo da u njima uživamo... sa novim modelom u novu sezonu!
 

PAR DETALJA

Rutina u koju su nas velike kompanije jednostrano uvukle, svela se na čeprkanje za detaljima koji čine neku opipljivu razliku među modelima susednih generacija. Ako senzor, u čije ćemo se potencijale uveriti kasnije u testu, stavimo po strani, većina ključnih sistema je ostala nepromenjena. Tek po koja sitnica čini razliku, pa to savršeno oslikava tačnost one poslednje rečenice iz uvoda:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D3300 u poređenju sa D3200

Ostatak teksta → Na prvi pogled... Nikon D3300


Pozdrav

45

DSLR fotoaparati / Canon EOS 100D, Test

« poslato: Mart 31, 2014, 03:37:30 pre podne »

TIMELINE

“Ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži”...  Ali šta raditi ako ne želiš da im se pridružiš, jer u tom slučaju prihvataš njihovu igru? Onda uradi nešto dovoljno slično, a opet dovoljno drugačije!

Ako izuzmemo daleku prošlost i nastanak fotografije kao pojma, nedavna istorija ove branše je imala nekoliko većih prekretnica. Sve su, naravno, vezane za digitalnu verziju omiljene nam discipline, profesije ili hobija (kako za koga), a odlikuju se izraženom segregacijom tržišta i iz korisničkog, ali i iz proizvođačkog ugla posmatranja. Prva velika prekretnica se desila u samom trenutku predstavljanja digitalnog ekvivalenta analognom filmu. Izostavićemo ovaj put priču o komičnim pretskazanjima vodećih ljudi industrije o tome kako je “digitalno samo prolazno, tek usputni trend koji će brzo biti zaboravljen” i tome slično, jer svi znamo kako se to završilo, mada su upravo takve tvrdnje i bile uvod u korenite promene koje je fotografski svet doživeo tih godina. Tada su neki jaki igrači uspeli da ugrabe svoje mesto i na vreme ga unovče, dok su neki drugi skoro u potpunosti ignorisali neizbežne promene. Neki od njih su odavno zaboravljeni i pominju se samo u enciklopedijama (i to digitalnim, da ironija bude kompletna), dok su neki drugi nastavili da “žive” u nekoj novoj odori, sa novom vlasničkom strukturom i principijelno drugačijim načinom poslovanja.

Niko nije ni slutio da će jednog dana započeti i treća tranzicija (sigurno se pitate gde je druga... čitajte dalje) – ona prema kojoj se svi (uključujući i autore ovog članka) gnušaju s naročito kiselim izrazom lica – masovan upliv “pametnih” telefona na teren gde su tradicionalni vladari oduvek bili fotoaparati, u najširem smislu te reči. Naravno, iluzija u potpunom preuzimanju primata ne bi trebalo biti. Međutim, situacija je daleko delikatnija po foto-industriju, nego što se to činilo do pre samo godinu-dve: poplava sve jeftinijih modela sa kvalitetnim* senzorima (*u okvirima koji prosečnom laiku ne dozvoljavaju da postavi pitanje kvaliteta) učinila je stagnaciju tržišta jeftinih kompakt aparata galopirajućom i zapretila da ih praktično u potpunosti istrebi. Srećom, tok stvari je takav da, sa strane gledano, sve to deluje nekako logično i kosmički balansirano – istovremeno kada se desi jedna velika stvar, neka druga velika stvar je već pripremila teren, pa u relativno bliskoj budućnosti možemo očekivati rast kvaliteta, jer tek bazična mogućnost fotografisanja odavno nije dovoljna. Prosečan kupac, ljubitelj fotografije, danas zahteva nešto više... nevažno da li mu je to i zaista neophodno. Najzad, potrošački mentalitet ne dopušta potpuno liberalne stavove po pitanju neophodnosti high-tech stvarčica – potrebno vam je sve ono što oni kažu da jeste.

Cela ova zbrka je u tradicionalnim ljubiteljima fotografije unela nekakvu zavist i pojačanu želju za većom mobilnošću. Svaki ljubitelj će vam reći da mu tegljenje punog ranca opreme ne predstavlja teret, jer je to hobi. Ipak, nakon nekog vremena se takav decidan stav umekšava, da bi prešao u opštu mrzovolju, zbog koje trpi upravo fotografija. Neko jednom mudro reče – “najbolji je onaj aparat koji je uvek uz tebe”. Od toga nema ničeg tačnijeg!

Poput neke pripovetke, ova priča ima i svoju sredinu (malopre namerno izostavljenu), koja nastoji da vešto balansira dve krajnosti – potrebu i za kvalitetnijim senzorom i kompaktnošću u istom pakovanju. Bez obzira što upućeniji znaju da mobilni telefoni još uvek nisu dosegli ni kvalitativni nivo najjeftinijih kompakt aparata, činjenica je da su mnogi spremni da žrtvuju takav dobitak zarad konfora nošenja samo jednog uređaja, govori da je za jednu veliku većinu bitka unapred izgubljena. Ciljna grupa novodefinisane kategorije su ljudi koji su na samo korak od toga da potpuno odustanu od preglomazne opreme, a tiho čeznu sa nečim dovoljno praktičnim, a kvalitativno superiornim u odnosu na sve dosadašnje kompakte (mobilne telefone da i ne pominjemo!).

Canon je ovde odlučio da sedi na dve stolice. Baš kao i Nikon, Canon je u kategoriju kompaktnih, bezogledalnih sistema sa izmenjivim objektivima (MILC; Mirrorless Interchangeable Lens Camera) ušao prilično stidljivo, sa proizvodom koji je praktično protumačen kao polufabrikat. Evidentno je da ni Canonov, a ni Nikonov adut u ovoj klasi nisu bili baš toliko loši (prodajni parametri svakako govore potpuno suprotno), ali jesu razočarali utoliko što je najveći broj njihovih poklonika očekivao odlučan napad maljem i redefinisanje tržišta, baš onako kako je nekad ustanovljen standard u DSLR kateogoriji. Umesto toga, oba proizvođača su u tom smeru krenula krajnje obazrivo, sa očiglednom željom da maksimalno prolongiraju trenutak kada bi njihov sopstveni MILC mogao ugroziti prodaju cele ulazne (entry-level) klase DSLR-ova. Priznaćete, motivacija za kreiranjem beskompromisnog MILC sistema i nije baš neka. Najzad, menjati formulu koja dobija, ne zvuči baš kao genijalna ideja. Kako bi zadovoljio rast potražnje za kompaktnim aparatima sa većim senzorom, osim EOS-a M, Canon je promovisao kompakt velikog senzora sa neizmenjivim objektivom (PowerShot G1X), a sada je tu i poslednji kec u rukavu u klasi DSLR-ova malih dimenzija. Možda je ispravnije reći – “minijaturnih”?

Bez obzira što razvoj jedne grupe proizvoda ne isključuje obavezno rad na drugoj, finansijski aspekt nastupa u konkurenciji u kojoj se iznova treba izboriti za kupce, sigurno ne deluje baš naročito primamljivo za proizvođača koji je navikao da suvereno dominira. Možda je upravo 100D recept koji pruža konačno rešenje za jedan broj neodlučnih? Japansko tržište se pokazalo kao veoma plodno tlo za tranziciju ka minijaturizaciji, pa je i cela MILC koncepcija tamo primljena veoma dobro. Potpuno je suprotna situacija na drugom kraju planete – u Severnoj Americi, gde se MILC baš i nije proslavio. Tradicionalnu nomenklaturu malih DSLR-ova Canon nije prekinuo do danas, pa se (u većem delu sveta poznat kao) EOS 100D, u Americi prodaje kao Rebel SL1, a u Japanu kao Kiss X7.
 

SPECIFIKACIJE

Do zaključenja ovog testa nismo uspeli da dođemo do informacije da li je EOS 100D i zvaničan naslednik maksimalno degradiranog 1100D, ali čak i da nije, višestruko ga prevazilazi, u praktično svim aspektima. To samo po sebi i nije neki uspeh, budući da se 1100D nikad nije dokazao kao naročito uspešan proizvod. Imajući na umu negativne utiske nakon promocije EOS-a 1100D, očekivali smo da će naslednik biti još dodatno oslabljen. Smanjene dimenzije daju dodatni povod za takve sumnje, ali:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 100D u poređenju sa 1100D

Srećom, sumnje se nisu obistinile, mada neke stavke jesu razočaravajuće, uslovno rečeno. “Uslovno”, jer se ne radi o lošim elementima u opštem smislu, već o nečemu što više deluje psihološki na zainteresovanu publiku, nego što zaista može da pokvari užitak. Tu prvenstveno mislimo na senzor, čiji broj uloga odavno ne možemo da izbrojimo, jer se malo ko seća kada je njegova primena počela, a čak i najveći proroci među nama nisu uspeli da odgonetnu kada će dotični biti zasluženo penzionisan. Ako izuzmemo ovu “sitnicu”, ostatak aparata nadilazi naša očekivanja, koja su (priznajemo) prvenstveno diktirana predsrasudama izazvanih veličinom. Tu je displej visoke rezolucije, osetljiv na dodir, video mod koji je daleko ozbiljniji od onog iz prethodne najniže kategorije (1100D), merenje koje deli sa najboljim aparatima iz Canon kuhinje, hibridni fokus... Sve deluje kao da se ipak ne radi o nasledniku, već o sasvim novoj klasi, iako se čini da bi još jedna podklasa „entry-level“ (ulaznih) aparata bila čisto preterivanje. Interesantno je da se iz spiska karakteristika sve može videti, osim onog najbitnijeg aduta ovog aparata. Zainteresovali smo vas? Čitajte dalje...



PAKOVANJE

Pakovanje je uobičajeno, kao i njegov sadržaj:
 

Canon EOS 100D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektivom

Sadržaj kit paketa, koji smo i mi imali na testu, osim samog tela i poklopca bajoneta, sadrži i sledeće: LP-E12 Li-Ion baterija, LC-E12 punjač (ili LC-E12E verzija sa kablom za napajanje iz mreže, koja je bila na testu), EW-EOS300D široki kaiš za rame, USB kabl, štampano uputstvo za aparat i uobičajene prateće diskove sa softverom i uputstvima u elektronskom obliku. Softver se sastoji od besplatne aplikacije za razvijanje RAW snimaka (Digital Photo Professional), upravljanje aparatom (EOS Utility), kreiranje kolornih stilova (Picture Styles Editor); izradu panoramskih snimaka (Photo Stitch) i katalogizaciju i pregled (Image Browser EX). Dodatak na osnovno pakovanje je novi kit objektiv  – Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM.



Ostatak teksta → Canon EOS 100D, Test


Pozdrav

46

Studijska i komercijalna fotografija / ::: NOVO ::: Stock soba!

« poslato: Februar 23, 2014, 01:21:01 posle podne »

U cilju kvalitetnije razmene mišljenja i radova oko stock tematike, otvoren je podforum Stock soba. Njegova namena nisu opšte diskusije o stocku, koje se nastavljaju ovde gde su i sada, već specifična tematika koja dotiče konkretne probleme, čiji sadržaj iz razumljivih razloga ne sme biti dostupan javno, jer bi kao takav bio u sukobu sa propisima stock agencija.

Njegova vidljivost ne obuhvata obično članstvo na forumu i da bi mu se moglo pristupiti, neophodno je zatražiti pristup klikom na PRIJAVA UREDNIKU () u donjem desnom uglu ovog posta.

Da biste dobili članstvo, neophodno je da imate najmanje 50 korisnih postova koji se tiču fotografije. Ovo je osnovni uslov i molim članove da ne pokušavaju da odmah nakon registracije zatraže pristup, jer ga neće dobiti.
Drugi način dobijanja članstva je na preporuku postojećeg člana ili uz prilaganje linka stock profila na uvid, u okviru prijave.

Nadamo se kvalitetnom druženju!

Pozdrav

47

DSLR fotoaparati / Nikon Df, Test

« poslato: Februar 19, 2014, 08:43:44 posle podne »

 

TIMELINE

Jedna od teorija kosmičkog balansa zasniva se na ideji da se sve odvija u ciklusima. Ciklusima u kojima se poznati nizovi događaja ponavljaju, čineći na taj način svet konstantno izloženim efektu već viđenog... Deja vu?

Da se istorija ponavlja, dokaza je beskonačno, a isto se može reći i za trendove u svetu mode. Tehnologija je donedavno bila koliko-toliko imuna na ovu pojavu, sve dok se u tržišnu trku nisu uključili finansijski skrajnuti igrači, koji se u digitalnu eru nisu uključili na vreme ili su to učinili sa nedovoljno energije. Kada je pre nekoliko godina Olympus predstavio digitalnu verziju nekada planetarno popularne „Pen“ serije aparata, čini se da je fotografska javnost prosto postala hipnotisana idejom modernih aparata spakovanih u retro dizajn. I zaista, u godinama iza, tržište je preplavljeno čitavim buljukom raznih aparata svih klasa kojima je zajedničko to što kombinuju kompaktnost, veliki senzor i vrlo često – retro dizajn. Kompaktnost je nešto čemu se pribegava uvek kada dizajneri osete nekakvu prezasićenost gabaritnim tehničkim spravama, a pitanje primata nad klasičnim kompakt aparatima je u startu rešeno izborom većeg senzora kao stožera cele koncepcije bezogledalnih aparata, vešto spakovanih iza akronima MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera).

Aparat o kojem ovde pričamo, odoleo je trendu da svaki retro aparat obavezno bude i ne-DSLR, tj. MILC, iako sam proizvođač nije (setimo se Nikon 1 MILC sistema). I pored glasina koje su pripremale teren za izlazak novog aparata koji gađa duh prošlih vremena, a koje su isti mahom predstavljale kao high-end Nikon MILC, stvarnost je da se retro ideja jeste obistinila, ali u pakovanju koje je većinu iznenadilo. Tako je stigao Nikon Df, aparat koji se od tekuće game popularnih DSLR-ova ovog proizvođača tehnički ističe samo dizajnom. I kakvim drugim nego li – retro. Podgrevanje atmosfere uoči promocije, uz recept koji smo već imali prilike da vidimo u ovoj branši, sastojao se iz niza reklama čiji je osnovni cilj bio da zagolicaju maštu – da pruže sasvim malo, a ipak sasvim dovoljno da u srcima ciljne grupe proradi nostalgija.

Da li je retro dizajn u funkciji praćenja trendova, uz zadržavanje naklonosti onih koji na MILC kategoriju baš i ne gledaju sa posebnim zadovoljstvom, ili se zaista radi o unapređenoj funkcionalnosti, ostaje da vidimo u konačnom testu. Na prvi pogled, deluje samo kao Nikonov odgovor na rastuću popularnost aparata poput Fuji-jeve X serije APS-C ogledalaca ili Olympusovog OM-D-a. Činjenica da Nikon sa 35mm senzorom nije ni imao na umu sukob sa pomenutim proizvođačima, govori nam da je u pitanju prosto ispunjavanje želja korisnika dužeg staža, ali i onih kojima se ceo taj retro fazon sviđa iz nekog razloga. Kako bi Nikon to nazvao – Digitalna Fuzija, tj. spoj nekadašnjeg, sporog i promišljenog načina rada i današnje savremene tehnologije, što je ujedno i zvanično objašnjenje naziva novog aparata. Od prvobitnih glasina nije ostalo mnogo – Df nije MILC, a nije baš ni mali. Retro? To je valjda već jasno.

Nas ovde brine samo jedna stvar – da li je retro dizajn Df-a u cilju marketinga ili je nešto od starih vremena implementirano na način koji će novi aparat zaista izdići iz gomile drugih, sve sličnijih modela? Možda marketinška kampanja koja se krije iza slogana „Pure Photography“ ipak krije nešto više od pukog igranja na kartu emocija? Promocija uoči novogodišnjih praznika? Lukavo, bez sumnje. Ipak, ako emocije ne prevagnu, finansijski momenat kod mnogih sigurno hoće. Na žalost.

 

SPECIFIKACIJE

Moramo priznati da nismo često u situaciji da novi aparat nemamo sa čime da uporedimo. Iako praktično sve podsisteme deli sa postojećim modelima iz Nikon kuhinje, Df nema prethodnu generaciju, jer je začetnik jedne potpuno nove kategorije. Kako god, specifikacije jesu bitne da bismo shvatili gde se novi aparat nalazi na tehnološkoj lestvici:
 

Tehničke karakteristike: Nikon Df

Da li ćemo ovu odluku posmatrati kao rezultat igranja na sigurno ili nedostatka inventivnosti, zavisi od ugla posmatranja. U svakom slučaju, Nikon je još jednom uspeo da uzburka javnost plasiranjem aparata koji po mnogim aspektima važi za jedinstven spoj različitih tehnologija, ali uz određen nivo kompromisa, koji kod nekih izazivaju rezigniranost, a kod nekih neopisivo zadovoljstvo. Senzor je definitivno jedna od takvih karakteristika – dok je do juče važio za predmet čežnje, jer se za cenu aparata koji ga poseduje (Nikon D4) lako može kupiti dobar polovan (a i poneki nov) auto, danas ga mnogi smatraju inferiornim, pre svega zbog nedovoljno konkurentne, za današnje pojmove ni po čemu posebne rezolucije od „svega“ 16MP. Na stranu šta svako od nas intimno misli o svemu tome, činjenica da jedan D610 nudi 50% veću rezoluciju za manje novca zaista unosi konfuziju, bez obzira što kvalitet senzora nikako ne bi smeo biti meren u odnosu na prostu količinu piksela na njemu. Čak i cela gama APS-C Nikona takođe nudi 24MP. Da li Df-ovih 16MP može u nekim drugim sferama da definiše neke nove standarde i na taj način opravda ovaj iskorak u domen rizičnog? Videćemo!

Ostatak aparata je manje/više već viđen. AF sistem, rafal, tražilo... stvarno novih stvari realno i nema na spisku. Međutim, nema ni nekih funkcija na koje smo navikli. Pre svih, tu je najbitnija nefotografska stavka – video mod! Da, dobro ste pročitali, Nikon Df ne poseduje video! Bilo kakav! Na spisku izostalih podisistema je i interni blic, što u paketu povlači i bežičnu kontrolu eksternih bliceva. Mnogima se ovo neće svideti i verujemo da je Nikon bio toga svestan kada je obrazovao spisak karakteristika novog aparata. Međutim, “pure photography” insistira na izvornim vrednostima fotografije, pa se i logika u ovoj odluci ipak može pronaći. S druge strane, live-view je ipak tu, a samim tim i displej, pa zlobnici s pravom mogu biti kritički nastrojeni.

Dizajn je ono što definitivno izaziva najviše pažnje. Nakon prvobitnog oduševljenja, dalje upoznavanje sa aparatom otkriva da retro dizajn nije sam sebi svrha, već da je pažljivo uklopljen da bi aparat bilo moguće koristiti dvojako – i kao retro aparat sa retro kontrolama, ali i kao moderan DSLR, čije se primarne komande ogledaju u dva kontrolna točka, kojima se upravlja svim osnovnim parametrima. Koliko je implementacija tog koncepta uspešna (?)... e to već zahteva ozbiljniji test.


PAKOVANJE

Unikatan aparat prati i donekle unikatno pakovanje. U potpuno crnoj kutiji, koja izgled tela skriva samo šturim tekstom i poznatim logotipom, nalazi se manje/više standardan paket opreme.

Sadržaj zavisi od ponuđene varijante, a Nikon Df se nudi u dve: „body only“ koja sadrži samo telo i pripadajuću opremu ili kit sa AF-S 50mm f/1.8G SE, koji je samo blago redizajnirana verzija dobro poznatog AF-S 50mm f/1.8G objektiva. Osim tela i objektiva, u kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, nalazi se još: BF-1B poklopac bajoneta, BS-1 poklopac papučice blica, EN-EL14a Li-Ion baterija i pripadajući MH-24 punjač sa odgovarajućom “viljuškom” za euro utičnicu; DK-26 poklopac tražila sa uzicom, AN-DC9 rameni kaiš, USB kabl, CD sa pratećim Nikon ViewNX softverom za pregled i osnovnu konverziju RAW fajlova i štampano uputstvo. Prateća oprema kit objektiva se sastoji iz prednjeg i zadnjeg poklopca, HB-47 zonerice i CL-1013 mekane torbice.



Ostatak teksta → Nikon Df, Test


Pozdrav

48

Foto-Informator / 2014 Sony World Photography Awards

« poslato: Februar 15, 2014, 07:31:49 posle podne »

Zanimljiv link, sa više zanimljivih, sjajnih fotografija.
Ima i nekih koje baš i ne spadaju u najbolje, ali su na neki volšeban način tu upale. Za neke bih rekao i da su manipulacija, ali OK.

U svakom slučaju, većina ih je izuzetno. Vredi pogledati:

The Sony World Photography Awards, an annual competition hosted by the World Photography Organisation, has recently announced its shortlist of winners. This year's contest attracted more than 140,000 entries from 166 countries. The organizers have been kind enough to share some of their shortlisted images with In Focus, gathered below. Winners are scheduled to be announced in March and April. All captions below come from the photographers. [33 photos]

LINK

Oficijelni sajt: www.worldphoto.org

Pozdrav

49

Vesti i obaveštenja / [važno] Crna lista Image Hosting sajtova!

« poslato: Februar 01, 2014, 06:19:36 posle podne »

Zbog učestalih problema i korisnika, a i foruma sa linkovanim fotografijama sa takozvanih "BESPLATNIH" servera koji to nisu, u ovoj temi ćemo ažurirati spisak nepoželjnih - crni spisak džukačkih sajtova, koji ničim izazvano brišu fotografije čiji su korisnici neaktivni ili su fotke neaktivne (?!).

Nebitno koji je razlog, njihova upotreba je štetna do stepena tragičnog - na SVIM mogućim forumima koje sam ikada pratio, najviše rupa u diskusijama, na mestima gde bi trebale biti fotografije i/ili ilustracije, sadržali su informaciju da su nekada bile linkovane na Photobucket ili Imageshack. Zbog neslavnog rejtinga pomenuta dva sajta klase "dno", njima počinjemo crnu listu:

● http://www.photobucket.com/
● https://imageshack.com/

Zasad sam se setio ova dva. Kome padne na pamet još neki, neka napiše, pa ćemo ga dodati ovde u prvi post.

Istovremeno molim korisnike foruma da ni ne pokušavaju da ubuduće linkuju fotografije sa ovih sajtova, jer to od danas više nije dozvoljeno. Na žalost, na to smo se odlučili iz razloga navedenih u OVOJ temi.

Hvala na razumevanju.

Pozdrav

50

Objektivi / [vesti] Tamron SP 150-600mm f/5-6.3 Di VC USD

« poslato: Januar 13, 2014, 02:21:59 posle podne »

Naleteo sam na jednu od prvih galerija fotografija urađenih kombinacijom ovog objektiva i Canon EOS 5D Mark III tela i taman htedoh da to podelim sa ostalima, kad ukapiram da 'ladno ni nemamo temu o ovom zanimljivom staklu.

Svima je poznato da nisam sklon da između 3rd party i OEM stakla biram 3rd party, ukoliko sredstva dozvoljavaju OEM, ali ovaj Tamron upravo spada u onu kategoriju zbog kojih ja mislim da 3rd party proizvođači i trebaju da egzistiraju, a to su specifična, donekle egzotična stakla koja svoje parnjake NEMAJU u OEM izvedbi. Takva je (s moje strane milion puta pominjana) Sigma 12-24, takve su i Sigme 120-300 f/2.8, 50-500 i 150-500 OS, zatim 8-16 za APS-C i tome slično.

Ovaj Tamron je ništa manje zanimljiv, jer kombinuje solidan raspon, ali u super-tele kategoriji, što je i dalje veoma retko. Imajući u vidu koliko je teško napraviti super-tele zum, a da on bude dobar, a kamoli jeftin, moram da priznam da sam se malo smorio kad sam video cenu od svega 1069$. Ne zato što sam milioner, pa mi je mrsko da nešto platim jeftino, već zato što u ovoj kategoriji to 99.9% znači da nešto sa staklom optički ne valja. Obično to bude muljav rezultat na nekom delu raspona, a najčešće baš tamo gde je i najzanimljiviji, na 450-600mm. Očekivao sam cenu od barem 2000-2500€ i performanse u skladu sa tim.

Međutim, osvanuli su prvi semplovi i zasad mogu reći da sam prijatno iznenađen viđenim. Vidi se da to ne može da parira high-end objektivima, ali za tu cenu bi bilo previše i očekivati takvo nešto. Da se razumemo, mnogima tih 1000+$ sigurno deluje kao nešto što se teško može podvesti pod "jeftino", ali verujte mi na reč. U ovom opsegu je to jednostavno bagatela, a performanse su bolje nego što cena sugeriše!

Dakle, radi se o objektivu sledećih karakteristika:

Kod: [Izaberi]

Image Circle: 35mm (FF)
Focal Length: 150 - 600mm
35mm Equivalent: 1.5x: 225 - 900mm; 1.6x: 240 - 960mm
Max Aperture: f/5 - 6.3
Min Aperture: f/32 - 40
Diaphragm Blades: 9 (circular)
Lens Construction: 20 elements in 13 groups, including 3 LD (Low Dispersion) elements
Diagonal Angle of View: 12 - 5 degrees
Focus Details: Ultrasonic Silent Drive (USD) with full-time manual focus mechanism
Front Element Rotation: No
Zoom System: Rotary
Closest Focus: 2.7m / 8.9 ft.
Magnification Ratio: 0.2x / 1:5
Filter Size: 95mm
Dimensions: (L x D): 257.8mm x 105.6mm
Weight: 1951g
Available mounts: Canon EF-mount, Nikon F-mount, Sony A-mount;
Included Accessories: Lens hood, detachable tripod mount;
Price: 1069$
Zvanična stranica proizvođača: LINK

Jedan review: LINK

A evo i one galerije koju pomenuh na početku posta: DCFever


Pozdrav

51

DSLR fotoaparati / Na prvi pogled... Nikon Df

« poslato: Januar 12, 2014, 03:02:54 posle podne »

TIMELINE

Jedna od teorija kosmičkog balansa zasniva se na ideji da se sve odvija u ciklusima. Ciklusima u kojima se poznati nizovi događaja ponavljaju, čineći na taj način svet konstantno izloženim efektu već viđenog... Deja vu?

Da se istorija ponavlja, dokaza je beskonačno, a isto se može reći i za trendove u svetu mode. Tehnologija je donedavno bila koliko-toliko imuna na ovu pojavu, sve dok se u tržišnu trku nisu uključili finansijski skrajnuti igrači, koji se u digitalnu eru nisu uključili na vreme ili su to učinili sa nedovoljno energije. Kada je pre nekoliko godina Olympus predstavio digitalnu verziju nekada planetarno popularne „Pen“ serije aparata, čini se da je fotografska javnost prosto hipnotisana idejom modernih aparata spakovanih u retro dizajn. I zaista, u godinama iza, tržište je preplavljeno čitavim buljukom raznih aparata svih klasa kojima je zajedničko to što kombinuju kompaktnost, veliki senzor i vrlo često – retro dizajn. Kompaktnost je nešto čemu se pribegava uvek kada dizajneri osete nekakvu prezasićenost gabaritnim tehničkim spravama, a pitanje primata nad klasičnim kompakt aparatima je u startu rešeno izborom većeg senzora kao stožera cele koncepcije bezogledalnih aparata, vešto spakovanih iza akronima MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera).

Aparat o kojem ovde pričamo, odoleo je trendu da svaki retro aparat obavezno bude i ne-DSLR, tj. MILC, iako sam proizvođač nije (setimo se Nikon 1 MILC sistema). I pored glasina koje su pripremale teren za izlazak novog aparata koji gađa duh prošlih vremena, a koje su isti mahom predstavljale kao high-end Nikon MILC, stvarnost je da se retro ideja jeste obistinila, ali u pakovanju koje je većinu iznenadilo. Tako je stigao Nikon Df, aparat koji se od tekuće game popularnih DSLR-ova ovog proizvođača tehnički ističe samo dizajnom. I kakvim drugim nego li – retro. Podgrevanje atmosfere uoči promocije, uz recept koji smo već imali prilike da vidimo u ovoj branši, sastojao se iz niza reklama čiji je osnovni cilj bio da zagolicaju maštu – da pruže sasvim malo, a ipak sasvim dovoljno da u srcima ciljne grupe proradi nostalgija.

Da li je retro dizajn u funkciji praćenja trendova, uz zadržavanje naklonosti onih koji na MILC kategoriju baš i ne gledaju sa posebnim zadovoljstvom, ili se zaista radi o unapređenoj funkcionalnosti, ostaje da vidimo u konačnom testu. Na prvi pogled, deluje samo kao Nikonov odgovor na rastuću popularnost aparata poput Fuji-jeve X serije APS-C ogledalaca ili Olympusovog OM-D-a. Činjenica da Nikon sa 35mm senzorom nije ni imao na umu sukob sa pomenutim proizvođačima, govori nam da je u pitanju prosto ispunjavanje želja korisnika dužeg staža, ali i onih kojima se ceo taj retro fazon sviđa iz nekog razloga. Kako bi Nikon to nazvao – Digitalna Fuzija, tj. spoj nekadašnjeg, sporog i promišljenog načina rada i današnje savremene tehnologije, što je ujedno i zvanično objašnjenje naziva novog aparata. Od prvobitnih glasina nije ostalo mnogo – Df nije MILC, a nije baš ni mali. Retro? To je valjda već jasno.

Nas ovde brine samo jedna stvar – da li je retro dizajn Df-a u cilju marketinga ili je nešto od starih vremena implementirano na način koji će novi aparat zaista izdići iz gomile drugih, sve sličnijih modela? Možda marketinška kampanja koja se krije iza slogana „Pure Photography“ ipak krije nešto više od pukog igranja na kartu emocija? Promocija uoči novogodišnjih praznika? Lukavo, bez sumnje. Ipak, ako emocije ne prevagnu, finansijski momenat kod mnogih sigurno hoće. Na žalost.
 

PAR DETALJA

Moramo priznati da nismo često u situaciji da novi aparat nemamo sa čime da uporedimo. Iako praktično sve sisteme deli sa postojećim modelima iz Nikon kuhinje, Df nema prethodnu generaciju, jer je začetnik jedne potpuno nove kategorije. Kako god, specifikacije jesu bitne da bismo shvatili gde se novi aparat nalazi na tehnološkoj lestvici:
 

Tehničke karakteristike: Nikon Df

Ostatak teksta → Na prvi pogled... Nikon Df


Pozdrav

52

DSLR fotoaparati / Nikon D5300, Test

« poslato: Januar 03, 2014, 06:41:09 posle podne »

 

TIMELINE

Vreme definitivno “leti”! Uprkos činjenici da je od predstavljanja modela D5200 prošlo gotovo godinu dana, promocija Nikona D5300 nekako nam se čini preuranjenom... kao da smo prethodnika tek nedavno ugledali prvi put. Očigledno je da je ubrzan tempo koji je već neko vreme aktuelan u svim domenima fototehnike (i ne samo nje!), učinio da vreme naizgled brže prolazi, pa i smena generacija deluje češća nego što zapravo jeste. Izloženost potrošača proizvodima koje krase nevelika unapređenja, vremenom je kreirala uslovni refleks koji izaziva vrlo negativne reakcije na učestalo “štancovanje” novih modela. Nesrećne okolnosti su Nikon D5300 automatski svrstale u grupu neinventivnih „imitatora“ prethodne generacije, zajedno sa Canonovim EOS-om 700D i Nikonovim D610. Iako sva tri aparata imaju neke dominantne zajedničke crte sa modelima koje su zamenili, činjenica je da za razliku od ostala dva, Nikon D5300 itekako ima razloge da bude prihvaćen malo drugačije i prigodno ispitan, bez predrasuda bilo koje vrste.

Već smo u prethodnih par navrata zamerili vodećem dvojcu (Canon i Nikon) da previše testiraju strpljenje svojih poklonika i da u nedostatku ideja besomučno podgrevaju stare ili barem nedovoljno sveže tehnologije. U svetlu dešavanja na fotografskoj sceni, gde konkurencija nikad nije bila oštrija i kada se borbe vode na više frontova istovremeno, pomalo indiferentna poslovna politika može biti mač sa dve oštrice. Dok se u jednom momentu demonstrira istrajnost i imunost na poteze manjih igrača, u drugom se sve to može vratiti poput bumeranga i nastup na tržištu preko noći učiniti gotovo patetičnim. I pored svega što smo videli, Nikon je odlučio da tranziciju među generacijama učini nešto manje atraktivnom, barem na prvi pogled, a korisnici, kako budući, tako i oni postojeći, to su dočekali “na nož”.

Naravno, da proizvođač svojim potezima ne daje povoda za takav opšti stav, sigurni smo da nezadovoljstva ne bi ni bilo. Ipak, Nikon je sam sebe postavio u nezavidnu poziciju, svojevremeno se trudeći da smenu generacija odradi što je moguće češće, da bi sada došao u poziciju udaranja u tehnološku barijeru, kada napredak, barem trenutno, više nije moguć. Trend rezolucijskog rasta je nezadrživo napredovao u poslednjih par godina i čini se da je 24 MP dosegnuto mnogo ranije nego što je to iko mogao da nasluti u vremenima iza nas. Ako čak i izuzmemo top model, Nikon D800(E), rezolucija je višestruko uvećana i u kategoriji početničkih (“entry-level”) aparata, a razlozi su, složio se neko ili ne, mahom marketinške prirode. Bez obzira što među svima nama sigurno ima onih koji će s lakoćom uspeti da materijalizuju prednost mamutskih fajlova, veći je broj onih koji će, barem u ovom cenovnom razredu, svoju pažnju pokloniti nejakom JPEG formatu i potpunoj automatici. Da li je umesto ovakvog tehnološkog razvoja bilo moguće baciti karte na unapređenja u drugim domenima? Svakako da! S druge strane, kompaniju Nikon, koja nikad u potpunosti nije stala iza svojih senzora u svim fazama nastajanja, ne možemo jedinu kriviti kada je ovaj aspekt unapređenja u pitanju, jer i ne zavisi sve od njih. Usvajanje senzora poslednje generacije je obaveza koju Nikon nije morao da preuzme, ali bi se na taj način svesno odrekao nemalih prihoda koji se u ovoj klasi aparata generišu, nezavisno od tržišta na kojem nastupa. I, što je još gore, na taj način bi sebi napravio teško nadoknadiv zaostatak, čije je kompanija posledice već imala prilike da konzumira u ne tako dalekoj prošlosti. Da je o celoj problematici oko senzora odlučivao isključivo Nikon, smeli bismo da se opkladimo da bi rezolucijski rast bio postepen. Ovako, realno je reći da se krivac ne može pronaći samo u dotičnoj kompaniji. Kako svaka priča ima dve strane, ne možemo staviti po strani ni ogroman napredak koji je ostvaren na polju dinamičkog raspona, čemu je Nikon doprineo na svoj način, izbacivši svoje proizvode u prvi plan, ispred svih ostalih.

Sada, kada je tempo već ustanovljen, teško je objasniti i zašto sada izlazi novi model, kad ni stari nije dostigao maksimalne prodajne parametre, isto kao što bi teško bilo objasniti zbog čega kasni, da kojim slučajem nije predstavljen. Nejasnoća je mnogo, entuzijazma u projektnim timovima kao da nedostaje, a tržište nikad surovije. Nikon je zbog toga prinuđen da sa D5300 donese neke velike promene, čije će implikacije na industriju biti veće nego što se pretpostavlja. Zanimljiv početak jeseni, rekli bismo.

 

SPECIFIKACIJE

Novina možda nema previše, ali moramo priznati da je njihov obim ipak nemerljivo iznad tragikomičnih tabela kakve smo videli u slučaju Canona EOS 700D i Nikona D610. Ovde se, ako ništa drugo, o nečemu da diskutovati:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D5300 u poređenju sa D5200

Većina podsistema na D5300 je preuzeto iz prethodnog modela, pa otud i negativan stav po pitanju unapređenja. Ipak, ako zanemarimo senzor koji je u osnovi isti, AF sistem koji je u celosti nasleđen od prethodnika i još neke sitnice, D5300 ipak ima šta da ponudi. Izostanak AA filtera je bitna, ali ne i jedina novina, dok se na prvi pogled može primetiti i prošireni ISO raspon. Expeed 4 doživljava svoju premijeru upravo na ovom aparatu, a i zasluge za bitno unapređeni video mod idu upravo u pravcu novog procesora. Displej je konačno dobio odnos stranica kakav je oduvek trebao da ima, autonomija je povećana zahvaljujući reviziji baterije, a telo je čak i nešto manjih gabarita nego ranije. Ipak, dve najučljivije razlike tiću se Wi-Fi i GPS modula, po prvi put integrisanih u jedan Nikon DSLR. Više nego dovoljno materijala za podrobniju analizu...


PAKOVANJE

Nikon D5300 se nudi u nekoliko varijanti, gde je osim jednog od dva raspoloživa kit objektiva, moguće birati i boju tela, između klasične crne, sive ili crvene. Sadržaj kutije možete videti na na slici ispod:

Nikon D5300, sadržaj „body only“ pakovanja

U osnovnom („body only“) pakovanju se osim tela, pripadajućih poklopaca bajoneta i papučice blica, nalazi EN-EL14a baterija i prateći punjač MH-24, viljuška punjača za priključivanje na mrežu (priložena umesto naponskog kabla), široki kaiš za rame, poklopac tražila, USB kabl za povezivanje sa računarom, audio/video kabl za priključivanje na eksterni displej, kratko i detaljno štampano uputstvo, diskovi sa Nikon ViewNX2 pratećim softverom za Windows i Mac OS, kao i uputstvom u elektronskom obliku. Pored ovog osnovnog pakovanja, postoje i verzije sa dobro poznatim AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR objektivom, kao i novim AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR.



Ostatak teksta → Nikon D5300, Test


Pozdrav

53

Foto-Informator / Fotoreporteri protiv izmena Zakona o autorskim pravima

« poslato: Decembar 12, 2013, 10:50:17 pre podne »

Fotoreporteri protiv izmena Zakona o autorskim pravima

Tanjug | 11. 12. 2013. - 23:24h

Fotoreporteri u srpskim medijima, članovi profesionalnih udruženja fotografa, ULUPUDS-a, predstavnici NUNS-a i UNS-a, izneli su danas primedbe na izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, jer smatraju da se time degradira profesija novinara i fotoreportera, ali i medija koji su već u katastrofalnom stanju.

 Na konferenciji za novinare koju je organizovao Centar za razvoj fotografije predstavnici udruženja i relevantni učesnici fotografske scene Srbije su naveli da predložene zakonske izmene narušavaju postignuti nivo njihovih prava, a doajen fotografije Tomislav Peternek istakao je da "ne može da veruje da se ponovo stvara situacija u kojoj se razmatra autorsko pravo na fotografiju".

-Ceo svet ima standarde i zna se da se autorsko pravo fotografije poštuje. Srbija hoće u Evropu, kako sada da se do odlaska u Evropu napravi ovakav promašaj - upitao je on, pomenuvši nabrojene slučajeve krađe fotografija, čemu je, doduše, u prilicnoj meri doprinela i digitalna tehnologija u toj oblasti.

Peternek je, aludirajući da se za pomenute izmene zakona zalažu tajkuni, rekao da su upravo oni najčešće vlasnici medija koji neovlašcehno koriste tuđe proizvode, pa sada "kukaju da im država reši problem tako što će ukinuti autorsko pravo kako oni ne bi morali za krađu fotografije da plaćaju".

Predlog izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima izradili su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za intelektualnu svojinu, on je u završnoj fazi i uskoro ide u skupštinsku proceduru.

Fotografi su zato pokrenuli peticiju protiv izmena Zakona, jer on, prema mišljenju svih učesnika današnje konferencije, degradira novinarske i fotografske profesije i za posledicu može imati srozavanje kvaliteta sadržaja na štetu medijskih potrošača.

Zvezdan Mančić iz Centra za razvoj fotografije ističe da su osnovne zamerke zakonskom predlogu što je usmeren na degradaciju autorskih prava i nemogućnost njihove zaštite.

Nacrt predviđa da onaj ko povredi prava autora odgovara "po opštim principima za naknadu štete" koje propisuje Zakon o obligacionim odnosima.

-Međutim povrede moralnih prava autora (prava na potpis) za koje autori imaju prema Zakonu pravo na naknadu nematerijalne štete, sada uopšte na predviđa kao osnov po kome se naknada može tražiti pa je time ostvarenje prava na naknadu apsolutno nemoguće iako je zakonom propisano, Zakon će sam sebi biti protivrečan - rekao je Mančić.

Kao drugi problem naveo je to što zakonodavac, pravdajući se potrebom usklađivanja Zakona sa Bernskom konvencijom, uvodi široku definiciju po kojoj se autorskim delom ne mogu smatrati "dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter medijskih informacija".

Ovakva definicija je proizvod slobodnog tumačenja Bernske konvencije i od nje odstupa kako u samom tekstu tako i u smislu odredbe na koju se zakonodavac poziva, istakli su učesnici današnje konferencije, uz napomenu da je ta konvencija doneta 1896. godine, a poslednji put inovirana pre više od četiri decenije.

IZVOR



Dakle, posle kidisanja fantomske OFA organizacije, sad i država pokušava da prejebe fotografe. Ja stvarno nemam reči dokle ludilo u ovoj državi ide, ali znam jedino da se ovo ne tiče samo fotoreportera, čisto da napomenem za one kojima se učinilo da ovo ima veze samo sa tim delom fotografa.

Tiče se svih, od amatera do profesionalaca. Ispada da ako je nešto za informativne medije, može da objavi ko kako hoće, bez da išta pita autora. Nije da su se "mediji" i dosad posebno obazirali na autorska prava, ali smo tu i tamo ipak mogli da potražimo zaštitu na sudu. Ovako dolazimo u idiotsku situaciju da mogu još i da nam se smeju u lice.

Ne bi me čudilo da se sada negde iz mraka pojavi OFA, kao spasioc i iznese "ponudu koja se ne odbija". 


Pozdrav

54

DSLR fotoaparati / Na prvi pogled... Nikon D5300

« poslato: Novembar 21, 2013, 01:48:43 pre podne »

TIMELINE

Vreme definitivno “leti”! Uprkos činjenici da je od predstavljanja modela D5200 prošlo gotovo godinu dana, promocija Nikona D5300 nekako nam se čini preuranjenom... kao da smo prethodnika tek nedavno ugledali prvi put. Očigledno je da je ubrzan tempo koji je već neko vreme aktuelan u svim domenima fototehnike (i ne samo nje!), učinio da vreme naizgled brže prolazi, pa i smena generacija deluje češća nego što zapravo jeste. Izloženost potrošača proizvodima koje krase nevelika unapređenja, vremenom je kreirala uslovni refleks koji izaziva vrlo negativne reakcije na učestalo “štancovanje” novih modela. Nesrećne okolnosti su Nikon D5300 automatski svrstale u grupu neinventivnih „imitatora“ prethodne generacije, zajedno sa Canonovim EOS-om 700D i Nikonovim D610. Iako sva tri aparata imaju neke dominantne zajedničke crte modelima koje su zamenili, činjenica je da za razliku od ostala dva, Nikon D5300 itekako ima razloge da bude prihvaćen malo drugačije i prigodno ispitan, bez predrasuda bilo koje vrste.

Već smo u prethodnih par navrata zamerili vodećem dvojcu (Canon i Nikon) da previše testiraju strpljenje svojih poklonika i da u nedostatku ideja besomučno podgrevaju stare ili barem nedovoljno sveže tehnologije. U svetlu dešavanja na fotografskoj sceni, gde konkurencija nikad nije bila oštrija i kada se borbe vode na više frontova istovremeno, pomalo indiferentna poslovna politika može biti mač sa dve oštrice. Dok se u jednom momentu demonstrira istrajnost i imunost na poteze manjih igrača, u drugom se sve to može vratiti poput bumeranga i nastup na tržištu preko noći učiniti gotovo patetičnim. I pored svega što smo videli, Nikon je odlučio da tranziciju među generacijama učini nešto manje atraktivnom, barem na prvi pogled, a korisnici, kako budući, tako i oni postojeći, to su dočekali “na nož”.

Naravno, da proizvođač svojim potezima ne daje povoda za takav opšti stav, sigurni smo da nezadovoljstva ne bi ni bilo. Ipak, Nikon je sam sebe postavio u nezavidnu poziciju, svojevremeno se trudeći da smenu generacija odradi što je moguće češće, da bi sada došao u poziciju udaranja u tehnološku barijeru, kada napredak, barem trenutno, više nije moguć. Trend rezolucijskog rasta je nezadrživo napredovao u poslednjih par godina i čini se da je 24 MP dosegnuto mnogo ranije nego što je to iko mogao da nasluti u vremenima iza nas. Ako čak i izuzmemo top model, Nikon D800(E), rezolucija je višestruko uvećana i u kategoriji početničkih (“entry-level”) aparata, a razlozi su, složio se neko ili ne, mahom marketinške prirode. Bez obzira što među svima nama sigurno ima onih koji će s lakoćom uspeti da materijalizuju prednost mamutskih fajlova, veći je broj onih koji će, barem u ovom cenovnom razredu, svoju pažnju pokloniti nejakom JPEG formatu i potpunoj automatici. Da li je umesto ovakvog tehnološkog razvoja bilo moguće baciti karte na unapređenja u drugim domenima? Svakako da! S druge strane, kompaniju Nikon, koja nikad u potpunosti nije stala iza svojih senzora u svim fazama nastajanja, ne možemo jedinu kriviti kada je ovaj aspekt unapređenja u pitanju, jer ne zavisi sve od njih. Usvajanje senzora poslednje generacije je obaveza koju Nikon nije morao da preuzme, ali bi se na taj način svesno odrekao nemalih prihoda koji se u ovoj klasi aparata generišu, nezavisno od tržišta na kojem nastupa. I, što je još gore, na taj način bi sebi napravio teško nadoknadiv zaostatak, čije je kompanija posledice već imala prilike da konzumira u ne tako dalekoj prošlosti. Da je o celoj problematici oko senzora odlučivao isključivo Nikon, smeli bismo da se opkladimo da bi rezolucijski rast bio postepen. Ovako, realno je reći da se krivac ne može pronaći samo u dotičnoj kompaniji. Kako svaka priča ima dve strane, ne možemo staviti po strani ni ogroman napredak koji je ostvaren na polju dinamičkog raspona, čemu je Nikon doprineo na svoj način, izbacivši svoje proizvode u prvi plan, ispred svih ostalih.

Sada, kada je tempo već ustanovljen, teško je objasniti i zašto sada izlazi novi model, kad ni stari nije dostigao maksimalne prodajne parametre, isto kao što bi teško bilo objasniti zbog čega kasni, da kojim slučajem nije predstavljen. Nejasnoća je mnogo, entuzijazma u projektnim timovima kao da nedostaje, a tržište nikad surovije. Nikon je zbog toga prinuđen da sa D5300 donese neke velike promene, čije će implikacije na industriju biti veće nego što se pretpostavlja. Zanimljiv početak jeseni, rekli bismo.

 

PAR DETALJA

Novina možda nema previše, ali moramo priznati da je njihov obim ipak nemerljivo iznad tragikomičnih tabela kakve smo videli u slučaju Canona EOS 700D i Nikona D610. Ovde se, ako ništa drugo, o nečemu da diskutovati:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D5300 u poređenju sa D5200

Ostatak teksta → Na prvi pogled... Nikon D5300


Pozdrav

55

Ostala oprema / Canon Introduces the DP-V3010 4K Monitor

« poslato: Novembar 10, 2013, 01:42:46 posle podne »

Reč "reference" iz audio domena uleće klizeći u video

MELVILLE, N.Y., November 6, 2013 – As motion picture, television and commercial production continues to transition to ever-higher resolution digital video and CGI (computer graphic imaging) formats, color-grading and postproduction professionals increasingly rely on reference displays with exceptional detail, color and gradation accuracy. Developed in response to this trend is the new DP-V3010 4K Reference Display from Canon U.S.A., Inc., a leader in digital imaging solutions. The Canon DP-V3010 4K Reference Display measures 30 inches wide diagonally by 7.4 inches deep to help minimize space requirements and provides a 2000:1 DCI-compliant contrast ratio, uniform brightness, very wide viewing angles in all four directions, internal color calibration and additional advanced features. Designed for use in color-grading, digital intermediate (DI), CGI/animation/visual effects (VFX), and editing/finishing suites, as well as digital imaging technician (DIT) workstations on production stages and on-location “video villages,” the Canon DP-V3010 4K Reference Display provides full-screen 4096 x 2560 resolution with extremely high levels of color accuracy and fidelity.

“We are proud to continue the Canon tradition of providing our customers with complete solution technologies, providing them the option to work within a Canon ecosystem from input through output, and maintain the quality and reliability of our brand,” noted Yuichi Ishizuka, executive vice president and general manager, Imaging Technologies & Communications Group, Canon U.S.A. “These displays are the result of the enthusiastic response we received to the Canon Cinema EOS System of cameras and lenses, and we look forward to continuing to demonstrate our commitment to these markets with outstanding technology, quality and reliability to help creative professionals deliver and tell the stories as they envision them.”

The DP-V3010 4K Reference Display features a 16:10 aspect ratio for the display of video signal information essential to VFX creation. With a tightly packed “pixel pitch” of 157.5æm, the Canon DP-V3010 4K Display provides high-accuracy tonal gradations between darkest and brightest areas, with 1024 shades in each color channel. The technology enabling such performance is a new and proprietary display engine developed by Canon that helps maximize color accuracy and brightness uniformity. The actual panel employed by the DP-V3010 4K Display is an IPS (in-plane switching) LCD with full array RGB LED scanning backlight technology that delivers excellent color accuracy, and crisp video imagery without the perception of motion blurring between frames. By featuring an IPS LCD panel with polarizing and filtering film layers to prevent changes in color and contrast, the DP-V3010 4K Reference Display enables image viewing within a wide viewing angle, top to bottom and left to right.


Industry Compatibility
 The Canon DP-V3010 4K Reference Display is compatible with the five major color gamut standards – SMPTE-C, EBU, ITU-R BT.709, DCI, and AdobeRGB – as well as conforming to DCI standards for 4K display. These DCI standards include a 2000:1 contrast ratio, which the DP-V3010 4K Reference Display evidences in its faithful reproduction of detail in the shadows and accurate highlights. This high contrast accuracy is essential for critical assessment and mastering of high dynamic range cinematic imagery.

Also supported by the Canon DP-V3010 4K Reference Display is the ASC CDL (American Society of Cinematographers Color Decision List) format. The display controller provided with the DP-V3010 4K Display includes a dedicated CDL button. Color settings made at the shooting location can be stored on a USB flash drive and imported into the user’s color-grading system, which can then relay color correction parameters directly to the DP-V3010 4K Display in the ASC CDL format using slope, offset, power, and saturation parameter adjustments to the overall RGB image and/or separately to the individual R, G, and B channels.

The importation of LUT (Look Up Table) data created by third-party color-grading systems is also supported by the DP-V3010 4K Reference Display. The Display allows both 1D and 3D LUTs to be easily imported by operating the menus of the unit itself. This enables accurate color matching between displays and the ability to import customized “looks” created in third-party applications. In this way, the unique colors and gradations intended by producers can be easily reproduced.

Ready to support the wide dynamic range of Canon Log gamma video data recorded by the popular Canon EOS C500 and EOS C300 Cinema cameras, the Canon DP-V3010 4K Reference Display also comes pre-installed with the Cinema EOS Canon Log viewing LUT allowing those cameras to be integrated with the DP-V3010 4K Display for linear conversion and display in real time. Furthermore, using 1D/3D-LUT data, the display will be able to provide support for ACESproxy output from Canon’s EOS C500 digital cinema camera.

A wide variety of the full HD video production format resolutions, typically used for TV dramas, commercials and other TV content, can also easily be displayed by the new Canon DP-V3010 4K Reference Display. To accommodate HD formats, the DP-V3010 Display offers upscaling modes offering smooth and accurate rendering up to 4K resolution of DCI 4K (in up to 12 bit 4:4:4 color), 2K, 1080p, 1080i and 720p. Inputs include 3G-SDI, HD-SDI and DisplayPort connectors for compatibility within many different production, post and VFX workflow environments.

Calibration and Convenience
 Each Canon DP-V3010 4K Reference Display undergoes high-precision calibration before shipment to help ensure high color uniformity between all units. Color accuracy is further improved by the Canon DP-V3010 4K Display’s control system, which continuously monitors internal conditions of the display which might affect color, uniformity and performance accuracy, like heat or aging of internal components and make corrections to help ensure long-term image stability and exceptional color consistency.

External calibration of the Canon DP-V3010 4K Reference Display can be performed without the need for a dedicated PC application through the use of a third-party spectroradiometer. Use of such an external sensor allows users of the DP-V3010 Display to maintain factory calibration settings as well as help adjustment for specific display applications or account for variations in ambient lighting.

The DP-V3010 Display features an easy-to-navigate on-screen display that can be controlled using the included display controller. Built-in carrying handles allow the display to be easily transported and positioned on top of a desk or a counter, or attached to a VESA-compliant bracket for easy wall or rack mounting. The accompanying display controller is designed to be used as both a desktop control device or to be rack-mounted for easy integration into suites, control rooms or mobile vehicle applications, such as HD sports production trucks.

Markers, time code display and test patterns are provided within the Canon DP-V3010 4K Reference Display. A variety of markers (aspect, safety zone, grid, and center) and test patterns (pluge, grayscale [20%], white, five-step, ramp, color bars, and black) are also built into the DP-V3010 Display.

The Canon DP-V3010 4K Reference Display is scheduled to be available in the first quarter of 2014 for a suggested list price of $40,000.

Taman sam mislio da se počastim sa jedno-dva komada, kad ono međutim.

Dakle, koja boleština od cene...

Pozdrav

56

Cafe pcfoto / Speed Riding Mont Blanc

« poslato: Novembar 06, 2013, 12:14:51 pre podne »

Kako to izgleda kada se upare skije i paraglajder?

A kad se to uradi u grupi, pa još i na najvišim planinama Evrope?

(OBAVEZNO PUSTITE U FULLSCREEN-u! Zahteva malo jaču mašinu, ali isplati se! I nemojte štedeti zvuk, i to se isplati! )

Mont-Blanc Speed Flying

by Didier Lafond, Vision Films
(Film Banff Mountain Film Festival World Tour)

Music is Elijah Bossenbroek's "I Give Up"

Dôme Du Goûter, 24.04.2007, 14:37, 4304m

Uživajte!

Pozdrav

P.S. Kome zapinje, može da proba da skine video pomoću YouTube Downloader HD programa i onda pusti u VLC Player-u. Ide mnogo glatkije.

57

DSLR fotoaparati / Na prvi pogled... Nikon D610

« poslato: Oktobar 30, 2013, 01:48:31 pre podne »

TIMELINE

I... evo nas opet! Tek što smo prežalili gubljenje vremena sa škrtim softverskim unapređenjem zvanim Canon EOS 700D i Nikon se uključio u nadmetanje svojim viđenjem kako treba da izgleda „novi“ model koji to nije – Nikon D610. Nismo sasvim sigurni koja priča zvuči patetičnije – da li Canonova kojom dotični nastoji da nedostatak ideja nadomesti besomučnim štancovanjem istog proizvoda u novom pakovanju (iako 700D ne predstavlja čak ni to) ili Nikonova rešenost da zabašuri kritike javnosti oko nekih tehničkih nedostataka, gurne ih pod tepih, a problem elegantno reši predstavljanjem novog modela, čija je najveća novina novi amblem.

Kako stvari stoje, i ovaj put pred sobom imamo svojevrsnu enigmatsku zavrzlamu, pa uprkos tome što ovaj portal ne stremi ka tome da postane humorističko-zabavni bilten, sve su prilike da ponašanje dva najveća proizvođača insistira da nas ničim izazvano uvede i u te vode.

Geneza nastanka Nikona D610 je, kako ste mogli i da zaključite iz prethodnog pasusa, nešto drugačija od one koja je ispratila Canonov APS-C aparat niže klase. Naime, za one manje upućene, Nikon D600 se nedugo nakon početka prodaje našao u centru pažnje, ali za razliku od komentara koji su pratili samu promociju i koji su bili krajnje pozitivni (možemo dodati – sasvim opravdano) ponovni dolazak u žižu se desio nakon što je izvestan broj novopečenih vlasnika prijavio čudnu pojavu prljanja senzora već nakon nekoliko desetina snimaka, iako neki od njih čak nisu ni jednom promenili objektiv! Kako će se kasnije ispostaviti, pojava prljanja nije univerzalna, javlja se od slučaja do slučaja i, barem prema informacijama iz servisnih centara, nije vezana ni za jednu konkretnu seriju. Tako su sa raznih strana stizale informacije o tome da pojedini korisnici nemaju baš nikakvih problema, do onih koji ni nakon čišćenja u ovlašćenom servisu nisu videli boljitak.

Prvo zvanično saopštenje je delimično umirilo korisnike, budući da je Nikon izneo tvrdnju da je ova pojava prolaznog karaktera i da će nakon jednog ili nekoliko tretmana besplatnog čišćenja u servisu, prestati da se javlja. Kao izvor problema označen je mehanizam zatvarača, čiji je lubrikant nanesen u (očigledno) većoj količini nego što je potrebno, pa se višak odbacuje baš tamo gde najviše smeta – na površinu senzora. Pošto su neki korisnici primetili da ni nakon više uzastopnih, temeljnih čišćenja problem ne jenjava, podignuta je ozbiljna prašina u elektronskim medijima, što osnovana, što neosnovana, a Nikon je, pomalo nespretno, reagovao na način koji svakako ne priliči ozbiljnoj kompaniji – ignorisanjem problema. Kada je rukovodstvo kompanije shvatilo da epilog priče neće biti u njihovu korist, rešili su da problem iskorene naizgled jedinim logičnim rešenjem – izbacivanjem novog modela, i to nakon što zainteresovana javnost nije bila zadovoljna zvaničnim saopštenjem. Ako nas pitate, radi se o Solomonskom rešenju, koje uopšte ne rešava postojeći problem, budući da su postojeći korisnici prepušteni nerviranju oko aparata koji su pošteno platili. Što se budućih krajnjih korisnika tiče, postoji i nešto više nego pozitivno – oni koji su spremni na manji rizik (a učestalo čišćenje je ipak samo to), sada potpuno nove primerke D600 mogu kupiti po rekordno pristupačnoj ceni! Na taj način, Nikon se na taj način revanširao onima koji su od početka želeli ovaj aparat, ali nisu bili spremni da deo vremena provedu u servisu, a posebno onima koji nisu ni marili za takve probleme, ali nisu mogli finansijski da isprate prvobitnu ponudu. Na žalost, kako to uvek na kraju biva, nisu svi na dobitku, pa deo korisnika koji problem sa zamašćivanjem senzora i dalje imaju, mora se zadovoljiti uslugom besplatnog čišćenja, koje je i onako obuhvaćeno u periodu garancije, nezavisno od modela.

Sve u svemu, trend koji vodeći dvojac (Canon i Nikon) neguje u poslednje vreme, ni malo nam se ne dopada. Ostaje samo nada da je sve to prolaznog karaktera i da će nas u budućnosti čekati malo više inventivnosti između dva modela iste klase. Ako se pitate da li je promena mehanizma zatvarača jedina razlika u odnosu na D600, precizan odgovor je – nije. Uz ogradu da se i dalje radi o više nego izuzetnoj fotografskoj spravi, razlike na žalost itekako jesu simbolične, pa čisto sumnjamo da će ovaj aparat biti upamćen po njima. Međutim, ako će ovaj potez jednom za svagda staviti tačku na neslavnu epizodu sa D600 i konačno obezbediti ovom modelu prodaju i popularnost kakvu zaslužuje, onda cela ova akcija ipak ima smisla.

 

PAR DETALJA

Ne sumnjamo da bi za nekolicinu bilo više nego zabavno proveriti sposobnost opažanja detalja, ali smo na sugestiju čitalaštva odlučili da istovetna polja u tabeli udružimo i tako skrenemo pažnju na razlike. Onda kada ih ima, naravno:
 

Još jedna enigmatska zavrzlama: Tehničke karakteristike Nikona D610 u poređenju sa D600

Pošto je u pitanju „kopija“ aparata koji je relativno svež i koji, za razliku od slučaja sa Canonom, nije stigao da nam dosadi, nije iznenađenje što svi hvalospevi, ali i kritike upućene „starom“ modelu, važe i u slučaju D610. Senzor je identičan prvobitnom i s te strane nemamo nikakvih zamerki. Nikon D600 poseduje izuzetan senzor visoke detaljnosti, odličnih ISO performansi i vanserijskog dinamičkog raspona. Više od toga je zaista teško poželeti. I svi ostali sistemi u D610 su nasleđeni od D600, pa promene ne možemo nazvati čak ni kozmetičkim. Većina njih je mogla biti rešena prostim unapređenjem sistemskog softvera, tzv. „firmware-a“. Mišljenja smo da bi daleko efektnije bilo da je u aparat ubačen makar samo Wi-Fi modul, ali se po tom pitanju projektni tim očigledno ne slaže sa nama.



Ostatak teksta → Na prvi pogled... Nikon D610


Pozdrav

58

DSLR fotoaparati / Ricoh/Pentax full frame camera rumors

« poslato: Oktobar 26, 2013, 01:09:00 posle podne »

Naravno, u pitanju je samo trač, ali moja iskustva kažu da im se u principu najčešće može verovati.

Ako je ovo istina, biće sve zanimljivije. Još samo da porade malo na sveukupnom nastupu, koji im je i dalje bedan.


Ricoh/Pentax full frame camera rumors


E sad, kakva je problematika što se tiče optike? Koliko sam upućen, Pentax u poslednje vreme mahom proizvodi APS-C objektive, ali ima neku bazu FF stakala iz analognog doba. Kakva je njihova funkcionalnost na modernim telima?

Pominje se i 645D II, što je isto zanimljivo. Cenim da verzija 1 ima neku prođu, s obzirom da izbacuju mkII.

A pominje se i Pentax-ovo viđenje retro DSLR-a, poput upravo očekivanog Nikona.

Ne bih da prejudiciram sudbinu ovakvog projekta, jer se Pentax još uvek može odlučiti za drastičan zaokret u poslovnoj politici. Zasad nema indicija da će tako biti, ali... postaje zanimljivo.

Pozdrav

59

Foto-Informator / Ovako to rade "veliki"

« poslato: Oktobar 24, 2013, 12:16:16 posle podne »

Evo, slika i prilika našeg novinarstva - LINK
Aj što su maznuli fotku sa Shutter-ovog displeja, nego što su je još i potpisali kao svoju:

60

DSLR fotoaparati / Canon EOS 70D, Test

« poslato: Oktobar 22, 2013, 12:46:51 posle podne »

 

TIMELINE

Ravno 13 godina od predstavljanja začetnika klase, „dvocifreni“ Canon DSLR-ovi su prešli dug put. Od jednostavnog aparata sa malim senzorom i ograničenošću isključivo na EF objektive, kakvi su bili modeli D30, D60 i nešto kasnije EOS 10D, evoluirali su u ozbiljna magnezijumska tela, čiji je manji senzor, načelno sa EOS 20D modelom, po prvi put bio viđen kao prednost, umesto kao jeftinija varijanta FF aparata. Uvođenjem namenskih APS-C objektiva sa oznakom EF-S, proširio se i upotrebni kapacitet Canonovih naprednih APS-C tela, a ljubiteljima omogućio da u fotografiji uživaju za manje novca nego što je to do tada bio slučaj. Vremenom će ova klasa doživeti nekoliko redefinicija, što po pitanju konstrukcije, što po pitanju funkcija, ali će uvek biti važna karika u Canon gami DSLR-ova.

Gledajući razvoj situacije nakon što je u igru uključen Canon 70D, možemo reći da sada donekle i razumemo praznoglavo taktiziranje Canona sa marketinškim fijaskom kakav predstavlja EOS 700D. Da je proizvođač primenio recept koji smo videli u prošlosti i inkorporirao isti senzor u obe klase, izgubio bi se značajan deo zamaha i ekskluzivnosti koji je novom aparatu preko potreban. Slično smo imali prilike videti kada je 60D bio „miniran“ iz samog Canona, predstavljanjem EOS-a 600D. Sve ovo je od posebnog značaja, ako imamo u vidu šta najozbiljnija konkurencija radi poslednjih meseci... da ne kažemo – godina. Nove prilike ne daju dovoljno jasne odgovore na pitanje o opstanku EOS-a 7D u budućoj kategorizaciji Canon game DSLR-ova. Jeste da 70D ne pruža sve ono po čemu je 7D ekskluzivan, ali ako razmislimo racionalno, uvidećemo da je 7D bio svojevrstan odgovor na Nikonovu dominaciju sa D300, te da bi u ovom trenutku, kada naslednik D300(s) nije verovatan, Canonovo insistiranje na nasledniku EOS-a 7D možda bio samo traćenje resursa, čak i pored onoga što aktuelni Nikon D7100 trenutno nudi.

Canon 70D pruža odgovor i onima koji su se potajno nadali da bi ova klasa mogla biti vraćena na trasu koju je nekada davno definisao EOS 10D, što bi podrazumevalo vraćanje korenima, kako u smislu izrade, tako i u smislu ergonomije. Na žalost (ili na sreću onih koji u ovome vide nekakvu najavu 7D Mark II), to se nije desilo, a novi aparat nam posle dužeg vremena pruža priliku da isprobamo zaista novi APS-C senzor iz Canona. Naravno, i nas, kao i vas verovatno, najviše kopka da li u novom senzoru ima pravih novina ili je u pitanju formalno povećanje piksela, kako bi sve nezadovoljnijoj javnosti bila zapušena usta. Jasno je da na to pitanje nije moguće odgovoriti bez detaljnijeg uvida u sam rad senzora. Umesto toga, moramo primetiti da je 70D doneo mnogo već poznatih tehnologija iz 7D, da je nešto preuzeo iz 6D, a nešto i iz aparata niže klase – EOS-a 700D. Neke opcije koje su tendenciozno izostavljene iz prethodnika, ovaj put su na mala vrata vraćene, ali to na žalost ne uključuje i magnezijumsko telo, koje je upravo EOS 10D promovisao pre tačno jedne decenije, a EOS 60D izgubio. Canon 70D ima zadatak da ubedi vlasnike popularnih modela, poput EOS-a 40D, da je dostojan svog nasleđa.

 

SPECIFIKACIJE

Za razliku od EOS-a 700D koji se propisno obrukao praktično identičnom listom specifikacija u odnosu na svog prethodnika, 70D itekako ima čime da se pohvali:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 70D u poređenju sa 60D

Aktuelni 18MP APS-C senzor već godinama predstavlja predmet nezadovoljstva fotografske javnosti. Ne zato što je loš, jer to nipošto nije, već zato što ne ide u korak sa vremenom, a pogotovo što ne prati razvoj konkurentskih senzora. S tim u vezi, novi 20 MP DualPixel CMOS je pravo osveženje, a iza bombastičnog naziva primenjene tehnologije, krije se više nego zanimljiva priča, koja teži da jednom za sva vremena skloni sa dnevnog reda priču o slabom kontrastnom fokusu (CDAF) na Canon aparatima. Novi autofokusni sistem nije suštinska inovacija, već je u pitanju revizija onoga što smo prvi put videli na modelu EOS 7D. To predstavlja još jedan istinski pomak, a vredno je pomenuti da je i AF Microadjustment, opcija kalibracije fokusa objektiva, ponovo sastavni deo ove klase, što je bila i jedna od većih zamerki modelu 60D. Brži rafal je na korak od onoga čime se diči 7D, a novi aparat je neke novine pokupio i iz niže klase... takav je displej osetljiv na dodir – vrlo korisna stvarčica u trenutku kada video doživljava renesansu. Iako smo GPS očekivali, nismo ga dobili, a umesto njega, 70D nudi Wi-Fi modul, čije smo mogućnosti relativno skoro upoznali na EOS-u 6D. Vezano za ovo, jako je bitno koju ćete verziju aparata kupiti, jer samo ona označena sufiksom “(W)” poseduje Wi-Fi funkciju, dok je ona druga (označena sa “N”) namenjena tržištima na kojima pravnom regulativom nije dozvoljena upotreba bežičnih konekcija ovog tipa, pa to treba imati u vidu prilikom nabavke.



PAKOVANJE

Pakovanje je uobičajeno, kao i njegov sadržaj:
 

Canon EOS 70D, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja

Sadržaj kutije zavisi od ponuđenog paketa, a u slučaju Canon-a EOS 70D, postoji četiri varijante. Osnovna, koju smo i mi imali na testu, podrazumeva samo telo sa pripadajućim poklopcem bajoneta i prateću opremu: LP-E6 Li-Ion baterija, LC-E6 punjač (ili LC-E6E verzija sa kablom za napajanje iz mreže, koja je bila na testu), EW-EOS70D široki kaiš za rame, USB kabl, štampana uputstva za aparat i Wi-Fi modul, uobičajeni prateći diskovi sa softverom i uputstvima u elektronskom obliku. Softver se sastoji od besplatne aplikacije za razvijanje RAW snimaka (Digital Photo Professional), upravljanje aparatom (EOS Utility), kreiranje kolornih stilova (Picture Styles Editor); izradu panoramskih snimaka (Photo Stitch) i katalogizaciju i pregled (Image Browser EX). Ostale tri varijante paketa uključuju jedan od tri kit objektiva – Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM ili Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS.



Ostatak teksta → Canon EOS 70D, Test


Pozdrav