Poruke

1

MILC fotoaparati / Fuji X-T4, Test

« poslato: Septembar 18, 2020, 12:36:01 posle podne »

 

TIMELINE

Posle turbulentnih godina od predstavljanja prvog člana X sistema, mnogo osporavanja usled loše softverske podloge i nastojanja da se nametne kao ravnopravan takmac postojećim igračima na tržištu, Fujifilm je konačno došao u poziciju da može da uspori tempo i zadrži se na utabanim stazama, čije je nastajanje mukotrpno platio, razvojem koji svakako nije bio jeftin, a bio je dodatno opterećen insistiranjem na nesvakidašnjem dizajnu.

X-T4 je prvi iz serije, koji je u startu prepoznat prema svojim kapacitetima i koji neće imati teret dokazivanja u oštroj konkurenciji. Bukagije, koje je Fujifilm sebi obezbedio, odbacivši bilo kakvu ideju uvođenja 35mm senzora u svoju ponudu, učinila je igru nešto težom u samom startu. Međutim, praksa je pokazala da ova poslovna politika nije bila toliko bezumna, koliko je možda delovala u svom začetku. Razlozi za to se kriju u činjenici da je zasićeno tržište aparata sa senzorom punog formata, više sklono traćenju resursa, nego obezbeđivanju primata.

Nasuprot tome stoji skromnije, ali bitno živopisnije tržište APS-C modela, u kojem obitava i celokupan X sistem. X-T4 je etabliran kao najvažniji model u okviru tog sistema. Radi se o aparatu koji kombinuje superiorne elemente u okviru brenda i nudi ih u integralnom obliku, maksimalno lišenom uslovljavanja i ograničenja, najčešće nametnutih u nižim klasama. Takođe, iako deli cenovni rang sa X-Pro3, ciljne grupe su im dijametralno različite, gde X-T4 dominira onom koja od aparata očekuje beskompromisne performanse, uz što manja ergonomska ograničenja.

Retro momenat ostaje okosnica dizajna, ali se primećuje da Fujifilm sve manje insistira na isključivom potenciranju baš takvih komandi i dozvoljava ograničenu, ali sve efikasniju „digitalizaciju komandi, što u konačici – dovodi do bitno bolje ergonomije.

Ono što mnogima prvo privuče pažnju, senzor, ovaj put je skinut s liste unapređenja, što ne mora nužno biti uzeto kao nedostatak. Najzad, senzor u Fujifilm aparatima nikad nije bio problematična stavka, te je i sad svu pažnju moguće usmeriti na neke druge aspekte funkcionisanja. Koliko je ceo recept zreo i otporan na eventualne nedostatke, pokušaćemo da dokučimo u nastavku testa.

 

SPECIFIKACIJE

Simbolične generacijske razlike su u principu nepoželjne. Potencijalni kupci teže ka tome da za svoj novac dobiju što više, a unapređenja koja je potrebno tražiti u tabelama, obično ne sugerišu da je proizvođač imao ozbiljne planove:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-T4 u poređenju sa prethodnikom

X-T4, bez obzira na tek sporadične promene, ima dovoljno argumenata da vas ubedi da je čak i tranzicija sa X-T3 vredna ulaganja. Naravno, isplativost zavisi od ličnih afiniteta, ali je teško odoleti takvim pikanterijama kakva je integrisana stabilizacija na nivou senzora, brži rafal, obrtni displej ili veća baterija. Nisu promene limitirane samo na ove stavke, ali su one najatraktivnije. Određena unapređenja su izvedena i na nivou video zapisa (istina, dosta stidljivo) i u softverskom segmentu generalno.


PAKOVANJE

Fuji X-T4 se nudi u dve varijante i dve vrste pakovanja. Samo telo može biti u crnom ili srebrnom finišu (metalni delovi oplate), dok pakovanje može podrazumevati samo telo ili sa kit objektivom. Mi smo na testu imali crno telo u kit varijanti. Pakovanje je standardno za Fuji. U diskretnu, mat crnu kutiju, gotovo kockastih proporcija, smešteno je sve ono na šta smo navikli kada je Fuji X sistem u pitanju:

Fuji X-T4, sadržaj kit pakovanja sa Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivom

Sadržaj kit pakovanja, osim tela i poklopca bajoneta, podrazumeva zaštitni poklopac papučice blica, široki rameni kaiš, poklopac PC-sync konektora, USB-C/3.5mm stereo adapter za slušalice, NP-W235 bateriju i AC-5VJ adapter sa pridruženim USB kablom za punjenje. Primećujemo da aparat sada stiže sa već montiranim trouglastim alkama za montažu ramenog kaiša, te je samim tim izostavljen i naročit alat za njihovu montažu ili uklanjanje. Kožne manžetne su takođe već montirane, mada bismo bili srećniji da je primenjeno rešenje kao kod Nikon DSLR-ova, gde je alkama fizički limitirana pokretljivost, tako da ni u kom slučaju ne mogu fizički dodirnuti, pa samim tim ni oštetiti telo.

Tu je, naravno, i kit objektiv, dobro poznati Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS. Fujifilm X-T4 je jedan od retkih modela koji danas stižu sa štampanim uputstvom, ali je to slaba uteha, s obzirom da su neki drugi standardni elementi zakinuti. Pre svih – namenski punjač koji je, po uzoru na mnoge druge MILC modele, izostavljen u korist direktnog punjenja posredstvom samog tela, dok je baterija u njemu. U prethodnim recenzijama smo obećali da ćemo čvrsto ostati na liniji kritike ove prakse, pa to ovom prilikom i činimo.

U skladu sa trudom koji neki proizvođači ulažu u pogledu poštovanja logike (ali i džepa svojih kupaca), smatramo da je dovoljno samo prekopirati pređašnju konstataciju:

Virus bespoštedne i najčešće potpuno nelogične, nesvrsishodne i krajnje iritirajuće štednje, preti da se raširi na apsolutno sve frontove tehnike. Bezumna i neobjašnjiva ideja da jedan punjač može činiti nekakvu merljivu razliku u smislu profita, teško može parirati očitom i neizbežno gorkom ukusu koji, uz već očekivan marketinški kontra-efekat, ne ostavlja mnogo mesta racionalnoj analizi. Svaki pokušaj da ovakav potez racionalno objasnimo, završio se neslavno. Činjenica je da punjenje na ovaj krajnje diskutabilan način, neizostavno prolongira vreme između dva fotografisanja – prvo, zato što je punjenje sa standardnog USB konektora veoma slabog napona i samim tim sporo (može potrajati i 3 sata; jeste brže nego ranije, ali je i dalje sporo), a drugo jer se kao interfejs između punjača i baterije koristi ni manje, ni više nego – sam aparat. Samim tim, dok god se baterija puni, prinuđeni ste da sa njom parkirate i aparat, a to nekad podrazumeva i veoma nepraktične pozicije za držanje skupog aparata! Možda se kao očigledno rešenje nameće logična ideja o kupovini dva primerka aparata – jedan za korišćenje, a drugi za punjenje. Ili je možda ipak jednostavnije bilo uvrstiti i taj neverovatno skupi, obični, plastični punjač, koji bi celu zavrzlamu učinio nepotrebnom? Ideja punjenja putem USB konektora na telu može biti korisna kao dodatna opcija. Kao primarni način punjenja – ni slučajno! No, pošto neki proizvođači očito istrajavaju u svojoj ideji, bićemo slobodni da i mi istrajemo u svojoj, koliko god bila „donkihotovska“.


Ostatak teksta → Fuji X-T4, Test

2

MILC fotoaparati / Fuji, X-Pro3, Test

« poslato: Avgust 02, 2020, 01:43:22 posle podne »

 

TIMELINE

Nije teško dobiti trku u kojoj trčite sami. Svakako da se situacija može posmatrati i tako ali, kada se govori o tržištu i učesnicima čiji smisao postojanja nije samo filantropski, reklo bi se da i profit igra ulogu u poimanju uspeha u nekoj disciplini. X-Pro zaista jeste serija koja svoju trku trči sama. U tome je izvrsna i nema nikakve sumnje da po mnogim komparativnim parametrima nadilazi konkurentske modele, čak i u disciplinama koje joj nisu primarna namena. Ipak, specifičnosti kojima nastoji da privuče potencijalnog kupca, nisu nešto što bismo mogli nazvati konvencionalnim. Tradicionalnim možda i da, ali jasno je da u ovoj kombinaciji elemenata, ta dva pojma definitivno nisu u saglasju. Tradicionalno u ovom slučaju postaje retro, a konvencionalno za današnje pojmove važi za nešto što u mnogome odudara od viđenja aparata kakvo donosi unikat poput X-Pro3.

Prvobitna verzija, iako ne toliko avangardna kao današnja, kao glavnu manu je imala nedorađeni softver. Druga iteracija je ispeglala većinu nedostataka začetnika klase, dok treća nastoji da dodatno prodrma tržište, te svojom još rigidnijom predstavom retro koncepta, podigne dosta visok zid, kao prepreku koju će retki želeti da pređu. Može se na temu svrsishodnosti arhaičnog dizajna naširoko raspravljati, ali kada je aparat već tu, ostaje samo da se prema ponuđenom odredimo. X-Pro3 možda i previše provocira prosečnog korisnika, kao da je Fujifilm želeo da privuče samo najokorelije sledbenike fotografije s kraja analogne ere i na taj način im ponudi ukus digitalnog, koji ne mora nužno biti gorak, za pojam nekoga ko se opire prelasku sa filma u svet binarnog.

Unikatnost ovog formata može biti mač sa dve oštrice. Koliko god ova izlizana fraza delovala trivijalno, činjenica je da ovom modelu savršeno pristaje. Tako će ovaj model ili biti primljen onako kako je proizvođač zamislio ili će biti zaboravljen. Neki elementi konceptualne nedoslednosti su se u prethodnoj generaciji mogli ignorisati (ukoliko biste imali problem sa različitim imitacijama analognog rangefinder-a), dok treća iteracija broj takvih ad-hoc rešenja smanjuje za barem jedno manje i čini korišćenje glavnog ekrana najblaže rečeno otežanim… ako ne i nemogućim u nekim situacijama. Hoće li to imati reperkusija na tržišni prijem? Nezahvalno je prognozirati, tim pre što se neoprezne prognoze često ispostave netačnima. Uostalom, srce je ono što kupca vodi jednom ovakvom modelu, a ne racio. Da smo se sličnim predskazanjima bavili na pitanju X-Pro2, verovatno bismo pogrešili, pa ćemo se, umesto brzoplete procene, ipak baviti konvencionalnim testom jednog nekonvecionalnog aparata, bez želje da unapred sudimo.

 

SPECIFIKACIJE

Bićemo sasvim iskreni – nismo očekivali da će posle prve verzije, biti ponuđena i druga. Zamislite tek kako smo se iznenadili kada je predstavljena treća iteracija Fujifilm X-Pro3. I, kao što je X-Pro2 u nekim tačkama bio kopija X-T2, tako je i X-Pro3 ponudio veći broj podsistema koji su identični ili barem vrlo slični top modelu oznake X-T3, uz neke razlike koje su sasvim opravdane, u svetlu specifične ciljne grupe kojoj je X-Pro serija okrenuta:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-Pro3 u poređenju sa prethodnikom

U odnosu na prethodnika, unapređenja su uglavnom očigledna. Neke promene su tek kozmetičke, neke možda čak i bespotrebne, ali jedno je sigurno, kao i u slučaju obe prethodne generacije X-Pro serije  – lista specifikacija prosto nije dovoljna da dočara unikatnost kojom ovaj aparat zrači… nevezano za to da li je ta unikatnost pozitivna ili negativna. Senzor je preuzet iz X-T3, što znači da mu detalja, vrhunskih ISO performansi i dinamike ne nedostaje. Samim tim, i autofokus je na visokom nivou, a isto važi i za memorijski bafer. Tražilo je i dalje hibridno (da nije, X-Pro3 ne bi imao naročitu svrhu pored X-T3), a jedino je video mod zapostavljen taman toliko da konceptu ne bude teret, a modelu X-T3 konkurencija unutar kuće. Nismo sigurni koliko ovakva kombinatorika ima smisla, jer X-Pro3 naprosto nije aparat koji bi na bilo koji način mogao uticati na prodaju jednog daleko univerzalnijeg modela, kakav je X-T3.
 


PAKOVANJE

Sada već standardno Fujifilm pakovanje prati i novi X-Pro3. Aparat se isporučuje uglavnom u varijanti koje podrazumeva telo bez objektiva, a kao eventualni kit se pominje jedino Fujinon XF 23mm f/2 R WR, vrsni, a ipak jeftini prajm, malih dimenzija, zanemarljive mase i fizičkog izgleda koji se nekako savršeno uklapa u izraziti retro stil X-Pro serije. Telo je ponuđeno u čak tri varijante, čija se spoljašnost naizgled razlikuje samo po boji, a zapravo se razlikuju i po robusnosti, pa tako pored klasične crne varijante, presvučene karbonom, Fujifilm nudi i dve ojačane Duratect™ verzije, čija je cena do 10% viša od standardne.

Fuji X-Pro3, sadržaj pakovanja

Sadržaj pakovanja je… pa ne bismo to mogli nazvati uobičajenim – pre trendovskim – osim tela i pripadajućeg poklopca bajoneta, tu su NP-W126S baterija, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama, zaštitnim kožnim manžetnama i alatom za njihovu (de)montažu, štampano uputstvo i… ništa više. Potražismo punjač, ali bezuspešno. Kratka konsultacija sa spiskom opreme koja se isporučuje u kutiji, dovodi nas do zaključka da virus bespoštedne i najčešće potpuno nelogične, nesvrsishodne i krajnje iritirajuće štednje, preti da se raširi na apsolutno sve frontove tehnike. Iritirani svežim saznanjem, proverismo još jednom da li je baterija tu. I jeste, srećom. Bezumna i neobjašnjiva ideja da jedan punjač može činiti nekakvu merljivu razliku u smislu profita, teško može parirati očitom i neizbežno gorkom ukusu koji, uz već očekivan marketinški kontra-efekat, ne ostavlja mnogo mesta racionalnoj analizi. Svaki pokušaj da ovakav potez racionalno objasnimo, završio se neslavno. Reklo bi se da većina današnjih proizvođača smelo pretpostavlja da svaki kupac obavezno pri ruci ima i odgovarajući USB punjač ili laptop koji je voljan koristiti kao zamenu za konvencionalni punjač. Na stranu činjenica da punjenje na ovaj krajnje diskutabilan način, neizostavno prolongira vreme između dva fotografisanja – prvo, zato što je punjenje sa standardnog USB konektora veoma slabog napona i samim tim sporo (može potrajati i 4 sata!), a drugo jer se kao interfejs između punjača i baterije koristi ni manje, ni više nego – sam aparat. Samim tim, dok god se baterija puni, prinuđeni ste da sa njom parkirate i aparat, a to nekad podrazumeva i veoma nepraktične pozicije za držanje skupog aparata! Možda se kao očigledno rešenje nameće logična ideja o kupovini dva primerka aparata – jedan za korišćenje, a drugi za punjenje. Ili je možda ipak jednostavnije bilo uvrstiti i taj neverovatno skupi, obični, plastični punjač? Čini nam se da je ovo možda i najduži opis sadržaja kutije koji smo napisali. Ali, ništa zato – sledeći će biti još duži. Isto važi i za sve naredne, dok god proizvođači istrajavaju u ovom preglupom trendu (preglup; od „previše glup“, što je različito od priglup; da neko ne pomisli da je u pitanju slovna greška, jer nije).



Ostatak teksta → Fuji X-Pro3, Test

3

DSLR fotoaparati / Canon EOS 90D, Test

« poslato: Maj 01, 2020, 02:33:21 posle podne »

 

TIMELINE

Kako poslednjih godina, a naročito poslednje dve, prisustvujemo ubrzanoj smeni na polju koncepta modernog aparata, mnogim ustaljenim DSLR klasama preti sigurno izumiranje. Klasa „dvocifrenih“ Canon EOS DSLR-ova, kojoj pripada EOS 90D, za sada je sigurna, mada je u nedavnoj prošlosti bilo nekih nedefinisanih modela, čija svrha, a ni pozicija u gami ni dan danas nemaju jasno objašnjenje. Takav model je EOS 77D. Budućnost ove klase je zbog toga u jednom momentu bila poljuljana i bez obzira na stabilnu prodaju, ugrožena pred naletom sve ozbiljnijih MILC modela. Ironično, MILC-evi nisu uspeli da ugroze APS-C DSLR-ove srednje klase, uglavnom zbog sopstvene visoke cene. Osim toga, i pored nesumnjivih prednosti koje moderni MILC sistemi donose, u praksi se pokazalo da DSLR-ovi i dalje imaju prođu. Sa stanovišta čiste tehnike, to deluje gotovo neobjašnjivo, s obzirom na očigledne fizičke limite koji DSLR-ove niže i srednje klase u mnogočemu čine inferiornima, ali sa stanovišta čistog racija, a naročito gledano iz ugla proizvođača, jedan 90D je više nego dovoljan da svom vlasniku obezbedi hiljade sasvim dobrih i upotrebljivih fotografija.

Težnja da se strast ka fotografisanju približi banalnom minimalizacijom gabarita, uz obrazloženje da „ono što je malo, nosimo sa sobom“, dala je određeni polet MILC sistemima, ali je tržišni efekat (iako bez sumnje pozitivan) nekako ustuknuo pred neobuzdanom i bez ikakve mere agresivnom naletu svih klasa pametnih telefona. Brutalno satiranje prodaje kompaktnih fotoaparata sa malim senzorom, itekako je uticalo na percepciju uspeha u foto-industriji, pa se sada za „dovoljno dobar“ rezultat uzima sve što nije strmoglav pad: prodaje, vrednosti kompanije na berzi ili čega god, potpuno je svejedno.

EOS 90D dolazi u trenutku kada Canon očigledno više nema ideja kako bi se ova klasa mogla održati u nekom narednom periodu. Slučajno ili s nekim razlogom, i nomenklatura dolazi do svojih prirodnih limita, pa se kao naslednik EOS-a 90D nekako prirodno nameće nekakav MILC. Ipak, ne treba brzopleto dolaziti do takvih zaključaka, jer je sličan osećaj suvišnosti postojao i sa 80D… pa možda čak i sa 70D.

Uglavnom, da učmalost ne bi bila potpuna, Canon je uspeo da za ovu priliku obezbedi potpuno novi senzor. Ideja „potpuno novog senzora“ u svetu foto-tehnike nema uvek pozitivan skor – nekada novi senzor znači i bitno bolji kvalitet, a nekad znači samo puko, marketinško zadovoljavanje javnosti, kako kupac ne bi imao osećaj da nova oznaka ne znači i novi aparat. Prvobitne informacije koje se tiču novog senzora, daju nam za pravo da očekujemo više nego pre. A koliko su takva očekivanja opravdana, pokušaćemo da odgonetnemo u nastavku testa.


 

SPECIFIKACIJE

Ciklus između dve generacije nije baš uvek isti, ali se poslednjih godina vremenski jaz između dva modela sve više uvećava. Nekada su modeli ove klase stizali na godinu dana ili dve, kasnije na tri, a sada i više od toga. Razlike postoje, mada se čini da više nikada neće biti toliko upečatljive, kakve su mogle biti u doba kada MILC nije postojao ni kao patent. Zbog toga se novine moraju bazirati na onome što čini jezgro samog aparata, a to je pre svega njegov senzor:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 90D u poređenju sa 80D

Faktografija, koja ponosno stoji ispred EOS-a 90D, kaže da je ovo senzor za sada najveće rezolucije u APS-C klasi. Sama ta činjenica (naravno) ne može biti posebno impresivna, ako nije ispraćena naprednijim A/D konvertorom, boljom internom obradom i odgovarajućom otpornošću na šum. Konvencionalni AF sistem nije bitnije menjan u hardverskom smislu, mada jeste unapređen u softverskom, o čemu će više reči biti kasnije. Ekran nije pretrpeo nikakvo unapređenje, a slično se može reći i za optičko tražilo. Tu su i svi ostali podsistemi sa manjim ili većim izmenama, ali i delom unapređeni, a delom i unazađeni video mod. Autofokus u LV modu je od temelja prerađen u skladu sa novim trendovima unutar kuće, dok je baterija opet (i na sreću) ostala ista, iako neobjašnjivo veće efikasnosti u novijem okruženju.

U nastavku ćemo se posvetiti detaljima.



PAKOVANJE

Tipično Canon pakovanje, dostupno je u dve verzije kitova (EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM). Naravno, moguće je kupiti i varijantu samo tela, bez objektiva. Izgled je prepoznatljiv:
 

Canon EOS 90D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM

U osnovnom kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, kao i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM objektiva, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se ne isporučuje u paketu, već je besplatno dostupan na zvaničnom sajtu proizvođača. Nudi se u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično, kao i prenos snimaka na računar. Tu je i Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka. Kao i u slučaju EOS-a 80D, na spisku opet nedostaje USB kabl, kojim se aparat povezuje sa računarom, pa se može reći da je sreća da barem još uvek isporučuju punjač, što danas i nije slučaj kod svih brendova.



Ostatak teksta → Canon EOS 90D, Test


Pozdrav

4

MILC fotoaparati / Odg: Nikon Z6, Test

« poslato: Oktobar 29, 2019, 10:28:48 pre podne »

Izvini što kasnim sa odgovorom... pritisle me neke obaveze, pa ne mogu da se saberem proteklih nedelja.

Elem... pa ne znam... ja moram da priznam da sam pogrešio u svojim projekcijama po pitanju napretka EVF-a. Činjenica je da razvoj ipak ide brže od onoga što sam ranije pretpostavljao i da se EVF približio na svega milimetar. Ono što je štucalo ranije, štuca i sada, ali u manjem obimu. Čini se da problem muljavog prikaza, kada su svetlosni uslovi lošiji, jednostavno nije rešiv u današnjim uslovima. Jednostavno, digitalno pojačanje signala mora da napravi šum i to se jasno vidi, nezavisno od toga koji se EVF koristi.

E sad, pitanje generalizacije ovde uzima maha, pa kad se u internet diskusijama potegne EVF vs OVF, nekako se uvek potenciraju maksimalna dostignuća, a stvar je takva da svega 2-3 modela mogu uopšte da se pohvale krštenim EVF-om. Recimo, Sony, koji je kovan u zvezde do pre godinu dana, realno zaostaje po pitanju prikaza u odnosu na Nikon Z6 i EOS R. Nisu te razlike drastične, ali ko bi ikakve očekivao u korist konkurencije, s obzirom na startne pozicije? Isto tako, Fuji bi mogao da poradi na svojoj verziji EVF-a, jer ima najslabiju dinamiku - situacije u kojima svetlije nijanse gore pred očima, a tamnije su zapušene, najčešće se dešavaju na Fuji EVF-u. Sad, naravno, nisu iste karakteristike svih modela, ali generalno je tako. Mislim, nije da je drugačije i kod OVF-a... kad se govori o top modelima, situacija je (znaš i sam) kudikamo drugačija u odnosu na konfekciju tipa 200D. Nema tu nekih dodirnih tačaka, izuzev koncepta koji stoji iza toga.

Uglavnom, ako tražiš odgovor koji mislim da tražiš, mogu samo da kažem da ja i dalje više volim vrhunski OVF u odnosu na vrhunski EVF, ali je jaz danas (u poređenju najboljih iz oba sveta) daleko manji i primećujem da mi rad sa EVF-om daleko manje smeta nego pre par godina. U nekim trenucima čak i zaboravim da mi je pred očima EVF! To se zaista nije dešavalo ranije. Sad, da li je to fazon sporog kuvanja žabe stavljene u hladnu vodu ili je tehnički to unapređeno da mi više zaista ne smeta u toj meri (a može biti da je tako, jer sad refresh rate više nije tako mali kao nekad), ne bih znao. Drugim rečima, sa najboljim EVF-ovima može da se živi. I ne samo živi, nego može da se i radi. Imao sam prilike da neka svoja putovanja ispratim sa MILC-evima novije generacije. Nosio sam ih iz čisto egzibicionističkih poriva, a ispalo je sjajno, pa mi je čak bilo i žao kad sam vraćao opremu. Dakle, nešto se menja.

Kod Sony-ja mi se sviđa nešto drugo što, čini se, nikad neće biti sustignuto od ovih ostalih - komande. Neverovatno je da su oni problem komandi rešili na nesvakidašnji način - brutalnom silom. Izgleda da je neko u nekom trenutku dao nalog da se od svih brendova pokupi sve i strpa na Sony, pa tako imamo α7 III koji ima 3 kontrolna točkića, polugice, letvice, rotaljke, dugmiće, džojstike i sve živo i mrtvo čega su mogli da se sete. I kad se navikneš, pa sve to lepo mapiraš po sopstvenom ukusu... neverovatno je koliko brzo može da se radi. Mislim, ne brzo... nije u brzini stvar... ne fotografiše se trka F1 svaki dan, nego mislim ono - lak rad, tečno snalaženje u moru dugmića... i direktna komanda za svau sitnicu. Kad se navikneš, pa posle toga u ruke uzmeš EOS R, osećaj je kao da posle traktora upregneš volove. Može, ali sporo, nezgrapno i frustrirajuće. Za svaku sitnicu moraš da prevrćeš menije. Najgore od svega je što je EOS R sposoban za sjajne rezultate, ali je izvedba više "entry-level". A još gore od toga je spoznaja da EOS R nije koncipiran kao entry-level. I kad pomisliš, kud će jednostavnije, oni izbace RP.

Z6... to je (subjektivno) otprilike najkompletniji i najbolje balansirani FF MILC danas. Uz dužno poštovanje prema Sony-ju (zaslužio je, iskreno), Nikon je iskoristio višedecenijsko iskustvo i DSLR logiku pretočio u MILC, do poslednjeg šrafa, koliko je god tehnologija to omogućavala. I jedino sa njim nije potreban neki predug period prilagođavanja, nakon prelaska sa DSLR-a. Sve je tu gde se i očekuje i radi kako se očekuje. Jedini šok je bio bafer. Dugo me nešto nije impresioniralo kao to. Period potpune odumrlosti aparata praktično ne postoji. Z6 se vraća u život za svega par sekundi. To je nešto što je uobičajeno tek na top-level DSLR-ovima... pa čak ni na njima u svakoj prilici.

Pozdrav

5

MILC fotoaparati / Nikon Z6, Test

« poslato: Oktobar 18, 2019, 09:36:41 posle podne »

 

TIMELINE

I pored toga što je tržište foto-opreme uzavrelo poslednjih godina, što se uprkos opštoj stagnaciji prodaje unutar branše nudi sve više i više kvalitetnih aparata i prateće optike, višedecenijski rivali i lideri industrije, Canon i Nikon, i dalje najviše pažnje poklanjaju međusobno, jedan drugome. Kako drugačije objasniti činjenicu da se skoro svaka velika promena u poslovnoj politici ogleda pre svega u onome što je glavni rival uradio ili planira uraditi? Da, jasno je da je vodeći dvojac odavno prerastao u trojac, ulaskom Sony-ja u gornji dom dominacije branšom, ali je isto tako činjenica i da su glavni rivali najbolji razlog za unapređenja sopstvene ponude.

Da li je uopšte i potreban bolji dokaz za ovu tezu, od činjenice da MILC nije bio na vidiku jedne kompanije, dok nije bilo očigledno da će ga druga predstaviti, te da se isto može reći i za MILC u 35mm formatu, koji je opet, iz obe kompanije došao nekako sinhronizovano. I iskreno, ne bismo se začudili kada bi u nekom trenutku ove kompanije sinhronizovano predstavile mobilne telefone, srednjeformatne aparate ili čak objavile da se povlače sa tržišta. Kao kakvi sportisti, izgleda da i kompanije smisao svog postojanja nalaze u konkurenciji. Dok god jedan egzistira, drugi je tu da oponira. Ukoliko bi jedan nestao, ne bi bilo naročito čudno ako drugi krene da usporava i polagano nestaje.

Skoro da je i nebitna činjenica da Nikon Z i Canon EOS R nisu predstavljeni istog dana, imajući u vidu da vremenska razlika, a naročito kada se radi o ovakvim prekretnicama, nije čak ni simbolična. Više je bitna marketinškim odeljenjima ovih kompanija, koja svoja dostignuća često projektuju iz ugla boljeg tajminga, nego što je bitna javnosti. I zaista, dok je u nekim okolnostima možda i bitno ko je bio prvi, činjenica da nijedna od dotične dve kompanije ni izdaleka nije prva u promovisanju, kako MILC-a, tako ni 35mm MILC-a, čini se uopšte ne smeta čuvenim kompanijama. Kao kakav šahovski velemajstor, koji do obližnjeg parka svrati poput nekakvog iskusnog barda, iskusnim okom ošacuje situaciju i s visine dobaci po koji savet dostojan prekaljenog eksperta, tako i vodeće kompanije žive u iluziji da je dovoljno da se pojave, kako bi pokupile svu slavu i ukrale šou.

Međutim, u periodu dok su Canon i Nikon bili opijeni sopstvenim odrazima u dijamantima optočenom ogledalu, druge kompanije su iz prikrajka vrebale svoju priliku i većim delom je iskoristile na pravi način. Godine ignorisanja ostavile su traga na tržištu. Iz pozicije totalnih autsajdera u DSLR eri, kompanije poput Fujifilm-a, Olympus-a i Panasonic-a, stasale su u veoma ozbiljne igrače, dok je Sony izrastao u svojevrsnog vajara industrije, koji oblikuje, ne samo trendove, nego i dugoročna pravila igre. Da li su nekadašnji kormilari u prilici da preuzmu komande i budućnost ponovo podrede sebi, o tome je još rano govoriti. S druge strane, konkretni proizvodi daju i konkretnih povoda za diskusiju, pa je Nikon sa svojim novim, Z sistemom, došao u pravom trenutku, kako bismo prethodna saznanja iz druženja sa EOS-om R, mogli da pretočimo u neku konkretniju priču. Prisustvo Sony-ja celu zabavu čini još zanimljivijom. Da li su Nikon i Canon ovaj put propustili voz? Videćemo…

 

SPECIFIKACIJE

Izdanak novog sistema nije zgodno uporediti sa prethodnikom, prosto zato što takvog jednostavno – nema. Kako je Nikon u startu promovisao dva modela, mi ćemo iskoristiti priliku da njihove karakteristike uporedimo kroz dobro poznatu tabelu specifikacija:
 

Tehničke karakteristike: Nikon Z6 u poređenju sa Z7

Kao što se iz tabele može videti, ključna razlika između dva predstavljena modela je u senzoru, a kako je senzor u MILC kategoriji zadužen za mnogo više od pukog prikupljanja svetlosti i konverziju iste u fotografiju, jasno je da razlike ipak nisu samo kozmetičke. U stvari, najmanje su kozmetičke, a mnogo su više one koje je spolja nemoguće primetiti.

S obzirom da, kao nova klasa, Nikon Z donosi sasvim drugačiji pogled na digitalnu foto opremu ovog proizvođača, izlišno je vršiti bilo kakve komparacije spram postojeće DSLR game. Umesto toga, reći ćemo samo da novi aparati definitivno pripadaju višem segmentu i to ne samo u pogledu buduće klasifikacije unutar brenda, već i u odnosu na direktne konkurente iz Sony, Canon i Panasonic ponude.



PAKOVANJE

Novi sistem je izvrsna prilika za drugačiji dizajn pakovanja, pa nismo iznenađeni što je Nikon sve spakovao u izrazito drugačiju kutiju u odnosu na ono na šta smo navikli:
 

Nikon Z6, sadržaj pakovanja sa Nikkor 24-70mm f/4S VR objektivom

Nikon Z6 je, kao i Z7, raspoloživ u varijanti samo tela i tela sa kit objektivom, kakva je i nama stigla na test. Sadržaj kutije je manje ili više jednak u celom svetu, sa tek sporadičnim sitnicama u zavisnosti od tržišta. Osim tela koje dolazi u paketu sa BF-N1 poklopcem bajoneta i BS-1 zaštitom papučice blica, kutija sadrži sledeće elemente: EN-EL15b Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže (ili viljuškom za odgovarajuću utičnicu); AN-DC19 široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; HDMI/USB držač kabla; štampano uputstvo za aparat i kratko uputstvo za SnapBridge. Kao što se dâ videti, Nikon je odoleo opštem trendu štednje i ukidanju isporuke konvencionalnog punjača u korist USB varijante, koja bateriju puni dok je u samom telu. Istina, jači model, Z7, u paketu donosi i jedan takav USB adapter, ali zajedno sa klasičnim MH-25a punjačem.



Ostatak teksta → Nikon Z6, Test


Pozdrav

6

MILC fotoaparati / Fuji X-T30, Test

« poslato: Avgust 09, 2019, 04:26:55 posle podne »

TIMELINE

Koncept smanjenog i funkcijama olakšanog tela koje za uzor ima neki prestižniji model, ne predstavlja novinu u foto svetu. Svaki proizvođač ima svoje viđenje ovakvog koncepta. Osim očiglednije diversifikacije ponude, to omogućava i kupcima skromnijeg budžeta da uživaju u blagodetima prestižnih tehnologija, ali u skromnijem pakovanju.

Fujifilm X-T30 predstavlja već treću generaciju ovakvog koncepta, jer su i X-T10 i prethodni X-T20, svoje uzore imali upravo u telima višeg segmenta, X-T1 i X-T2. Recept je vrlo jednostavan: platežno jači i tehnički zahtevniji kupci će posegnuti za top modelima, dok će oni nižih apetita zadovoljiti svoje prohteve i skromnijom ponudom zadržavajući mogućnost beleženja fotografija najvišeg kvaliteta. Na ovaj način, zadovoljan je i proizvođač, a zadovoljni su i ljubitelji brenda, budući da će ih takva ponuda lišiti potrebe da gledaju ka konkurentskom taboru. S obzirom da sa X-T3 deli najbitniju komponentu – senzor, X-T30 ima relativno lak zadatak u pogledu privlačenja potencijalnih kupaca – senzor o kojem govorimo se dokazao u praksi, osigurao Fuji-ju veoma vredne epitete superiornosti u pojedinim kvalitativnim segmentima, a neveliko, a opet ergonomski skladno telo, novom aparatu osigurava veoma širok tržišni potencijal.

Kako to obično biva, aparati koji ne gravitiraju ka maksimizaciji spiska funkcija, prinuđeni su da solidnim balansom izbegnu teret nezanimljivosti. X-T30 definitivno ne bismo mogli nazvati nezanimljivim… pre namerno sputanim u pojedinim tačkama, a to je, kao i uvek, posledica većeg prioriteta marketinškog u odnosu na inženjersko odeljenje kompanije. U svakom slučaju, od valjanosti tog balansa dobrog i ne baš dobrog (da ne kažemo – lošeg), zavisi i dopadljivost proizvoda, pa ćemo u narednim poglavljima pokušati da odgonetnemo gde se u toj priči nalazi novi Fuji aparat srednje APS-C klase MILC-eva.

 

SPECIFIKACIJE

Fujifilm je zadržao ranije ustanovljeni koncept ove klase fotoaparata, koja je smeštena tik ispod najprestižnije u kojoj figurira aktuelni X-T3. To u praksi znači nešto slabije performanse, skromniji spisak funkcija, ali ipak dovoljno dobru konačnu izvedbu, koja novi X-T30 čini veoma atraktivnim, a po značajno nižoj ceni, baš kao što je to važilo i u doba X-T20:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-T30 u poređenju sa prethodnikom

Senzor je preuzet iz X-T3, što je i glavni adut novog modela. Tu su i poboljšani sistem autofokusa, napredniji video, bluetooth komunikacija i još štošta drugo, zbog čega mnogi neće imati potrebu da investiraju dodatni novac u skuplji X-T3 ili X-H1. Naravno, balansiranje proizvoda ima svoju cenu, pa X-T30 ne nudi neke funkcije koje nude modeli više klase, o čemu ćemo nešto više reći u nastavku testa.


PAKOVANJE

Fuji X-T30 se nudi u dve varijante. Jedna podrazumeva samo telo, dok druga uključuje i kit objektiv. Mi smo na testu imali drugu varijantu. Pakovanje je standardno za Fuji. U diskretnu, mat crnu kutiju, smešteno je skoro sve na šta smo navikli kada je Fuji X sistem u pitanju:

Fuji X-T30, sadržaj kit pakovanja sa Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivom

Sadržaj kit pakovanja, osim tela i poklopca bajoneta, podrazumeva metalne alke sa kožnim zaštitama, široki rameni kaiš, NP-W126S bateriju i AC/USB adapter, koji podseća na punjač. Daljom proverom ustanovljavamo da to i jeste punjač, da je predviđen za punjenje baterije u samom aparatu, putem USB-C konektora, te da namenski punjač, kakav je prisutan na ostalom modelima, uključujući i X-T20, više nije na raspolaganju! Odmah smo se setili Sony-ja i njihove „uštede“ ostvarene na ovaj način i ponovo ne možemo da se načudimo logici koja stoji iza ovoga. No, o tome ćemo kasnije.

Kit varijantu prati i (naravno) objektiv, dobro poznati Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS. U poslednje vreme se sve češće dešava da uz fotoaparate ne stiže štampano uputstvo, ali je Fuji barem po tom pitanju i dalje dosledan. Prateći softver se odavno isporučuje samo putem zvanične stranice proizvođača, odakle se može besplatno preuzeti, u verzijama za Windows i MacOS operativne sisteme.


Ostatak teksta → Fuji X-T30, Test

7

DSLR fotoaparati / Odg: 750 ili 810?

« poslato: Mart 21, 2019, 01:16:04 posle podne »

Suštinska i jedina razlika među ovim aparatima je senzor. Sve ostalo su nijanse. Detalji su na strani D810, ali ono što je mene kupilo kod tog aparata je ISO raspon. Mogućnost da svaki objektivom radiš na najvećoj blendi, u podne, sa blicem... kako god, nešto je nemerljivo korisno. Da ne pričam koliko znači za bulb ekspozicije, pri čemu se ponekad veoma duge ekspozicije mogu izvesti čak i bez ND filtera ili sa filterom slabog intenziteta i (treba li reći) samim tim slabog color-casta.

Ako ti treba aparat za akciju, onda D750 i to ne zbog AF-a, nego zbog opšte brzine i manjih fajlova, zbog čega se i memorijske kartice lakše snalaze sa fotografijama. Odbijam da poverujem da je bilo ko s ispravnim aparatom ikad imao problem sa autofokusom na D810. Jednostavno, to je izmišljotina, kao i mnogo toga što se pričalo o D800 ili o D7200 npr. E sad, ako ljudi koji to plasiraju nisu svesni razlika među objektivima (svakako da će se 50 1.4G više mučiti od nekog skupljeg modela ili nedaj bože makro u odnosu na klasični portretni), onda je moguće da im je fokus "lovio" po slabijem svetlu. Isto tako, neki ljudi vole da zaglave rafal, krenu da štekću dok ne napune karticu i za svaku promašenu fotku krive AF. A nije AF uvek kriv. Ako aparat nije predviđen za sport, naravno da njegov rafal ne može da isprati AF i onda se i tu javljaju problemi.

Poenta je da, ako stojiš s dve noge na zemlji i tačno znaš šta očekuješ od opreme, onda ćeš očekivano i postići, u okvirima mogućnosti sistema. Kad pojedinci ne znaju, onda su najpre skloni da okrive gremline, višu silu, vremenske prilike i loše uslove, pre nego da zastanu i provere nije li problem u njima.


Sve ovo je pomalo subjektivno, jer ja svoje mišljenje o ovim modelima iznosim na osnovu sopstvenih iskustava. Naravno da se može desiti da nečiji primerak stvarno nije funkcionisao kako valja, ali onda nema potrebe generalizovati, kao što to neki čine.

Moj izbor - D810. Tvoj izbor zavisi od toga kakav ti senzor više leži. Ostalo zanemari.

Pozdrav

8

MILC fotoaparati / Sony α7 III (ILCE-7M3), Test

« poslato: Mart 21, 2019, 01:04:33 pre podne »

 

TIMELINE

Kroz celu modernu tehnološku prošlost, a praktično od svog nastanka, Sony korporacija je težila (i većinom uspevala) da bude inovator… vodeći, u svakom smislu. Jedna od retkih branši gde poznata japanska kompanija nije pustila korenje, bila je fotografija. I kako to obično biva u svetu krupnog kapitala, nekada je za početni korak neophodno naći prečicu, te na taj način nadomestiti manjak iskustva (pa i patenata) u novim okolnostima. Znanja nije nedostajalo, jer je Sony već odavno bio prisutan u domenu pokretnih slika. Akvizicija neke postojeće kompanije bio je logičan korak, pa je Sony izveo preuzimanje Konica-Minolta-e, jedne od nekada vodećih kompanija, iz reda onih koje se nisu snašle u tranziciji sa analogne na digitalnu fotografiju.

Dugo osporavan usled ulaska na teren koji je odavno podeljen između divova industrije, Sony je svojom beskrajno jakom reputacijom na drugim poljima, nastojao da izdrži višegodišnji pritisak i istraje bez obzira na sve. Prošle su godine investiranja u DSLR sistem, SLT koncept i štošta drugo, poput veoma smelih pokušaja kao što je model DSC-R1, kompaktni fotoaparat tzv. „bridge“ klase, sa senzorom APS-C formata, da bismo pre oko 8 godina bili upoznati sa novim konceptom koji je Sony usvojio, prateći inicijativu koja je potekla od tandema Olympus-Panasonic. Sony je u tom trenutku gledao da se što bolje uklopi u trendove, da bi svega par godina kasnije i sam postavljao trendove, predstavivši model α7 – prvi 35mm MILC fotoaparat.

Prvi model iz Alpha serije u MILC klasi, sa novim E bajonetom i 35mm senzorom, možda je i prvi iz Sony familije, kojem to ime pristaje i ne deluje suviše pretenciozno. Redefinisao je i skoro u potpunosti preoblikovao potrebe prosečnog kupca fotoopreme, zbog čega su čak i okoreli ljubitelji DSLR-ova, pa i njihovi proizvođači, bili prinuđeni da ubrzaju sopstveni tempo. Tada naizgled naivno, vremenom je postalo veoma ozbiljno, a skeptični osvrti, postali su osvrti respekta. A7 (ili kako se pravilno označava – α7) u svojoj trećoj iteraciji donosi podugačak spisak novina, od kojeg bi naročito vodeći dvojac DSLR kategorije (Canon i Nikon; prim.aut.) mogao dosta da nauči. Inicijalno predviđen kao optimalan izbor za prosečnog fotografa, α7 je evoluirao do tačke koja ga po mnogim parametrima izdiže iznad nekada nedostižnih DSLR modela više klase. Znači li ovo da je došao poslednji momenat da konkurencija iz DSLR lože zasuče rukave? Čini nam se da je taj momenat odavno i prošao, a ovo je samo poslednji poziv na ozbiljnu reakciju. Ako je takva uopšte više i moguća u ovim okolnostima. Ipak, treba biti pošten i priznati da je i Sony štošta naučio od konkurencije, pa u slučaju novog modela imamo i nekoliko elemenata koji su, recimo to tako, unazađeni u odnosu na prethodnu generaciju. Trendovi su trendovi, čak i kada idu silaznom putanjom, ne?

 

SPECIFIKACIJE

Tehničke karakteristike su obično prvi i logičan korak prilikom upoznavanja sa novim modelom fotoaparata. Spolja su svi oni, a pogotovo kada se radi o novoj generaciji nekog modela, gotovo isti. Ono ispod oplate čini najveće razlike:
 

Tehničke karakteristike: Sony α7 III u poređenju sa prethodnikom

Kroz godine razvoja digitalnih senzora, nezavisno od kategorije fotoaparata o kojem se radi, nekako se ustalilo shvatanje da rezolucija identična onoj sa prethodne generacije, nedvosmisleno ukazuje na izostanak unapređenja na tom polju. Ne bismo mogli tvrditi da to nikad nije slučaj, ali zaista postoje situacije u kojima ista rezolucija definitivno ne znači i isti senzor. Novi A7 spada upravo u takve primere, zahvaljujući modernijem rešenju prikupljanja fotona, o čemu će više reči biti kasnije. Novi aparat donosi pregršt novina i unapređenja, ali se čini da je autofokusni sistem zvezda novog modela, pored (naravno) videa. Ima tu i nekih negativnih novina, koje proizvođaču ne idu u prilog, što nas prilično podseća na period suverene dominacije Canon-a i Nikon-a. A o čemu se tačno radi, saznaćete u nastavku priče.



PAKOVANJE

U kutiju nevelikih dimenzija je stalo dosta toga, premda ponešto i fali:
 

Sony α7 III, sadržaj kit pakovanja sa FE 28-70 mm f/3.5-5.6 OSS objektivom

Telo se isporučuje u dve varijante. Jedna u kojoj dolazi samo telo i osnovna oprema i druga koja nudi kit objektiv Sony FE 28-70mm f/3.5-5.6 OSS objektiv, a koju smo i mi imali na testu.

Osim tela i pripadajućeg poklopca bajoneta, u kutiji stiže široki rameni kaiš, USB kabl, AC/DC-USB adapter za punjenje i baterija. Pregršt štampanog materijala je danas retkost, čemu bismo u nekim drugim okolnostima mogli dati dobru ocenu, da nije činjenice da Sony, u eri kada su baterije postale kao prirodna spona čoveka i tehnike, nije odlučio da (opet) izostavi punjač za eksterno punjenje baterije. Iz tog razloga, punjenje se opet obavlja „na mišiće“, korišćenjem priloženog USB kabla i (čuda li?) adaptera putem kojeg se USB port snabdeva strujom. Na ovaj se način (navodno) štedi, a nama baš i nije jasno kako. Pogotovo što punjač u nekoj formi ipak postoji, jedino što ne može da puni bateriju samostalno, nego samo dok je ona u aparatu.

Kit varijanta, pored pobrojanog, donosi pomenuti objektiv, oba pripadajuća poklopca i zonericu oznake ALC-SH132.



Ostatak teksta → Sony α7 III (ILCE-7M3), Test


Pozdrav

9

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R, Test

« poslato: Januar 19, 2019, 01:53:44 pre podne »

@Argon
Hbg, mogli smo da organizujemo probu, nego sam i ja bio do guše u g*, pa bih se teško organizovao za bilo šta. Tražilo jeste bitno bolje od većine onih koja sam probao. Manje umara i stvarno je nekad teško biti siguran kroz šta gledaš. Problem je što  takav pristup glođe bateriju sa sve kostima, za šta je dokaz i autonomija. Baterija je ista ona koja se nudi i uz skoro sve Canon DSLR-ove, izuzev najmanjih, a autonomija je ipak bedna.

Da, Z bi bio zanimljiv za poređenje, pa se nadam da će biti i toga u nekom trenutku. Mora koješta da se poklopi, pa ono - videćemo.

Broj 1 utisak su komande. Možda su moji utisci suviše nagnuti na jednu stranu, jer sam gro zamerki izneo iz ugla dugogodišnjeg korisnika DSLR-a. Mada, realno ovo i nije baš namenjeno onima koji nikad aparat u ruke uzeli nisu. Tom idejom sam se vodio kritikujući sve negativne osobine EOS-a R.


@Arhi
Pa da... klasika. Kriza identiteta. Uzimala/davala od modela do modela. Čas ga vidiš, čas ga ne vidiš. Malo ima wi-fi, malo gps, nekad oba, nekad nijedno... kao loto, pa kako ti se zalomi. Dobro je dok lutrija ne važi od primerka do primerka. To bi tek bilo zabavno.

Pozdrav

10

MILC fotoaparati / Canon EOS R, Test

« poslato: Januar 18, 2019, 12:36:09 pre podne »

 

TIMELINE

Retke su situacije kada test ne predstavlja samo običan prikaz novog fotoaparata, već praktično test čitavog novog sistema. U prilici smo da, posle nešto više od 30 godina od predstavljanja EOS sistema i sada već čuvenog EF bajoneta, prisustvujemo početku razvoja naslednika, čija je oznaka RF.

Sam po sebi, EOS R predstavlja samo jedan korak u razvoju i sasvim sigurno ga ne bismo mogli smatrati reprezentom mogućnosti sistema, nezavisno od toga kako se EOS R pokazao u testu i kako će se nadalje pokazati u praksi. Mnogo veća stvar je to što je Canon odlučio da se pridruži opštem trendu i prekine veoma mučnu praksu beskrajnog taktiziranja i eskiviranja sukoba kako sa konkurencijom, tako i sa samim sobom. Liči li vam ovo na nekakvo preventivno pravdanje potencijalnog fijaska – sasvim ste u pravu. Canon teško zaslužuje da izigravamo njihovog advokata, a ovu vrstu „odbrane“ iznosimo samo zahvaljujući iskustvu na polju velikih promena kojoj je ova kompanija sklona poslednjih godina. Ili tačnije rečeno – nije sklona.

Srećom, nekako u isto vreme, i glavni konkurent, Nikon, istupio je sa svojim viđenjem 35mm MILC-a, pa je to možda i uticalo na delimično ishitrenu odluku da se EOS R pretvori u stvarnost, možda i ranije nego što je prvobitno bilo planirano.

Zasad nije sasvim jasno kakav je status budućeg sistema. Logično je da je Canon ozbiljan u vezi sa ovim, ali nomenklaturom nije želeo da stavlja do znanja u kojoj se kategoriji najnoviji aparat nalazi. Oznaka R sama po sebi deluje kao zaseban entitet u okviru game, bez jasnog definisanja gde se dotični nalazi u okviru neke buduće ponude. Samim tim, nemamo čak ni pretpostavke o tome šta će se nadalje dešavati, da li će postojati klase FF Canon MILC-eva, koje će svojim karakteristikama pokriti postojeću gamu koju trenutno obrazuje DSLR klasa, kakva je budućnost EF bajoneta i tome slično.

Canon je, po svom starom običaju, prilično škrt na informacijama. Izvesno je jedino da je EOS R na svom početku. Sudbina EOS-a M ostaje vrlo neizvesna, a potencijal maglovit, jer je u većini slučajeva i dva zasebna i ograničeno kompatibilna bajoneta previše. Tri nije ni za komentarisanje. Jedno je sigurno – razvoj EOS R sistema nije počeo juče. Traje godinama i to se može primetiti na svakom koraku. A izabrani trenutak je samo rezultat pritiska tržišta.

Pa, krenimo sa demistifikovanjem potencijala i realnosti…

 

SPECIFIKACIJE

Začetak nove klase je specifičan po tome što prvi aparat ne možemo uporediti sa prethodnikom, jer isti i ne postoji. Prva generacija, prvog modela čitavog novog sistema je još interesantnija u tom pogledu, jer osim prethodnog modela u istoj klasi, ne postoji bilo kakav model bilo koje klase, pa je i svaki oblik poređenja izlišan. Canon EOS R ćemo kroz ostatak testa svakako obraditi kroz usputnu komparaciju karakteristika sa aktuelnim DSLR modelima ili konkurentskim MILC-evima, ali će se tabela ipak sastojati samo od specifikacija najnovijeg Canonovog proizvoda:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS R

Kako je u pitanju nov sistem, ne postoji spisak novina, jer je novo skoro sve. Senzor nam je poznat iz EOS-a 5D Mark IV, što već u startu predstavlja uglavnom pozitivnu karakteristiku, a čak su i neka ključna rešenja odavno prisutna u Canon-ovim DSLR-ovima. Ipak, pojedinačne stavke retko kad mogu oblikovati kompletnu sliku o nekom proizvodu, pa ćemo razlaganje na činioce početi uobičajenim tempom i uobičajenim redosledom.



PAKOVANJE

Pakovanje je nekarakteristično za Canon i tek minimalno podseća na ono što smo navikli u DSLR klasi ovog proizvođača. Na raspolaganju je varijanta koja podrazumeva samo telo i ona koja se nudi u kitu sa RF 24-105mm f/4L IS USM objektivom. Mi smo na testu imali varijantu koja uključuje samo telo:
 

Canon EOS R, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja

U pakovanju se, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.1 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se isporučuje isključivo u elektronskom obliku i besplatno je dostupan na sajtu proizvođača. Postoji u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.

Ukoliko se odlučite za kit varijantu, gore pobrojani elementi biće obogaćeni i potpuno novim i sistemu prilagođenim RF 24-105mm f/4L IS USM objektivom, zajedno sa pripadajućim poklopcima, zonericom i mekanom torbicom.



Ostatak teksta → Canon EOS R, Test


Pozdrav

11

MILC fotoaparati / Fuji X-T3, Test

« poslato: Decembar 19, 2018, 05:52:41 posle podne »

 

TIMELINE

Biljka koja preživi oluju, nastoji iskoristiti apsorbovanu energiju i vodu, kako bi učvrstila koren i iz borbe izašla jača. Fuji-jev put u mnogome podseća na tu biljku, jer - ako je i lako boriti se sa divovima industrije, kao što su Canon i Nikon, budući da nijedna od pomenute dve kompanije do nedavno nije imala volju (ili kapacitet) da odoli naletima modernih i pretećih alternativa, sudar sa korporacijom kakva je Sony, postaje sve teži zalogaj i za mnogo jače takmace u ovoj beskrajnoj igri. Da sve bude gore, opštoj gužvi se pridružuju i ostali proizvođači, nastojeći da iz trenutne situacije izvuku sve što mogu. Preživeo je Fuji i prvobitno oduševljenje retro dizajnom i beskrajne kritike zbog loše softverske izvedbe, pa zatim negodovanje zbog cenovnog ranga u kojem X sistem gravitira… a ipak opstao. I ne samo da je opstao, nego dodatno ojačava temelj svog prisustva, šireći se i na srednjeformatni teren. Jedino što zasad uspešno ignoriše, jeste 35mm format. Da li će to trajati doveka? Ne bismo bili tako sigurni. Najzad, i mnogo ubedljivije izjave iz nekih konkurentskih kompanija, pale su nakon sve veće potražnje za tim formatom. Smatramo da Fuji neće još dugo moći da izbegava konkretne korake u tom smeru, a dotad će nastojati da brusi ono na šta je tržište već naviklo i oberučke prihvatilo.

Treća iteracija jednog od Fuji-jevih top modela X serije, došla je očekivano, bez naročitih iznenađenja u pogledu specifikacija. Premda je ovo možda zvučalo kao nekakva kritika, to ipak samo znači da je sistem već dovoljno sazreo i da se od proizvođača tačno može očekivati određeni zamah sa svakom novom generacijom. Ovo ujedno znači i da se Fuji prikladno udaljio od izreke "treća - sreća", uspevši da X-Tx klasu odmah definiše na način koji naglašava superiornost i ne ostavlja mnogo prostora za premišljanje, onima koji u istom paketu žele i dobar senzor i kvalitetnu optičku podršku. Istovremeno, ovo je na žalost verovatno i uvertira u prelazak iz galopirajućeg u ritam lakog kâsâ, kada su unapređenja u pitanju, jer X-T3 predstavlja sve ono što je javnost očekivala… skoro pa bez ostatka! Vreme će pokazati grešimo li u ovoj proceni, a u međuvremenu ćemo se posvetiti Fuji modelu sa najozbiljnijim video mogućnostima. Mislili ste da je taj epitet rezervisan za X-H1? Niste bili u pravu, kao ni mi. X-H1 je, u osnovi, kao sopstvenu ekskluzivu zadržao jedino stabilizaciju (IBIS) i gabarite. Ah da, dodajte tu i statusni displej. Ovo drugo je, jasno, potrošni argument, dok se oko pitanja stabilizacije senzora provlači pitanje problematike gabarita. Baš kao i u slučaju statusnog ekrana.

Mnogo je tehničkih proizvoda koji su kroz istoriju bili na samo korak od savršenstva, a nepristojno, svojim sitnim, ali uočljivim nedostacima, minirali sreću budućeg kupca. X-Tx serija spada u takve proizvode, kod kojih ponekad deluje da su nedostaci namerno implementirani, kako bi svaka pomisao na večno rešeno pitanje samog aparata, bila u startu osujećena. Kao kakav vid zavere, oduvek smo „znali“ da aparati nisu savršeni, samo da bismo sledeće godine, ili sledećih par godina, kupili neki još noviji i bolji. U očekivanju da X-T3 stavi tačku na ovakva razmišljanja, ipak smo zaključili da će se, i pored nespornih kvaliteta novog modela, neki X-T4 ipak pojaviti, pre ili kasnije. Zašto? Na to pitanje ćemo pokušati da odgovorimo u nastavku testa.

 

SPECIFIKACIJE

Pošto novi model retko kad (da ne kažemo – nikad) ne podrazumeva promene u apsolutno svim segmentima, uporedna tabela može pružiti dovoljno informacija o tome šta je ostalo isto, a šta je unapređeno:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-T3 u poređenju sa prethodnikom

GFX-50s, model iz klase srednjeformatnih MILC-eva, na trenutak je uneo nemir među ljubitelje X-trans RGB matrice, budući da je ista bila izostavljena. Razlozi za to sadržani su u činjenici da se Fuji nije bavio razvojem srednjeformatnih senzora, a da razloga za zabrinutost nema, vidimo iz primera najnovijeg Fuji MILC-a, koji nastavlja razvoj X-trans-a. Rezolucija je, čini se, viša tek toliko da dobro poznatih 24 MP ne dosadi u marketinškom smislu. ISO raspon se delimično razlikuje, time što je bazna ISO vrednost spuštena za 1/3 EV, na veoma neuobičajenih ISO 160. Nove prilike su iznedrile i potpuno novi centralni procesor, a u paketu sa njim smo dobili i znatno unapređeni AF sistem, bolju pokrivenost faznim AF tačkama i bolju osetljivost. Video segment je veliki adut novog modela, pa su ostala unapređenja, u vidu bržeg rafala, nešto šireg bafera i unapređenog tražila, tek kozmetičke primene. Forma je ostala ista, uz nešto dublji rukohvat, dok je baterija ista, što za sobom povlači laku dobavljivost i široku kompatibilnost sa ostalim Fuji modelima, ali i ne baš idealnu autonomiju. Pređimo na detalje…


PAKOVANJE

Fuji X-T3 se nudi u dve varijante. Jedna podrazumeva samo telo, dok druga uključuje i kit objektiv. Mi smo na testu imali drugu varijantu. Pakovanje je standardno za Fuji. U diskretnu, mat crnu kutiju, gotovo kockastih proporcija, smešteno je sve ono na šta smo navikli kada je Fuji X sistem u pitanju:

Fuji X-T3, sadržaj kit pakovanja sa Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivom

Sadržaj kit pakovanja, osim tela i poklopca bajoneta, podrazumeva zaštitni poklopac papučice blica, metalne alke sa kožnim zaštitama, široki rameni kaiš, poklopac PC-sync konektora, EF-X8 minijaturni eksterni blic, NP-W126S bateriju i BC-W126S punjač, kao i naponski kabl. Tu je, naravno, i kit objektiv, dobro poznati Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS. U poslednje vreme se sve češće dešava da uz fotoaparate ne stiže štampano uputstvo, ali je Fuji i dalje dosledan po tom pitanju, s tim da diska sa pratećim softverom ipak više nema. Umesto njega, proizvođač upućuje na zvaničnu stranicu, odakle se instalacija softvera može besplatno preuzeti.


Ostatak teksta → Fuji X-T3, Test

12

Fotografske tehnike i softver / Odg: Korištenje blica-početnička pitanja

« poslato: Decembar 07, 2018, 10:40:23 pre podne »

Na ostalo ti je manje/više odgovoreno, pa ću ja da se pozabavim kompenzacijom. Kompenzacija snage bljeska se radi kada TTL sistem aparata nije u stanju da ispravno izmeri ambijent. To sad zavisi od implementacije koju Sony ima i ja lično ti na to ne mogu odgovoriti bolje, nego da napravim malu komparaciju drugih brendova, pošto sa Sony-jem nemam dovoljno iskustva, da bih mogao da kažem kako se ponaša u praksi, u specifičnim uslovima.

Kod Canona je recimo poželjno da se radi kompenzacija +1 EV, kada se koristi bounce o zidove/plafon, a precizan intenzitet kompenzacije zavisi od toga koliko je taj zid/plafon blizu glave blica i kakva mu je refleksija. Kod Nikona, a i kod Fujija, nije neophodno raditi ručnu kompenzaciju u 2/3 slučajeva, jer će aparat uzeti u obzir manjak svetla koji se dobija odbijanjem. Ponekad pogreši, ali dosta retko.

Kartica sa blica i onaj dodatni difuzor.... i manje više svi ti neki "korisni" dodaci koje sam blic nudi... u principu ne služe baš ničemu. Možeš da isprobaš kakav im je uticaj tu i tamo, ali moje lično iskustvo kaže da bih lako mogao da počupam sve te gluposti sa blica i verovatno mi nikad ne bi nedostajale. Što se ovih LED-ovki tiče, taman i da mogu da se koriste u fotografisanju, ne vidim kakav bi efekat mogle da imaju, osim da dodatno smetaju. Bljesak blica često nije prijatan za subjekte, ali permanentno svetlo nije ni toliko. Osim toga, s obzirom da dolazi gotovo iz ose objektiva i efekat je bezvezan, taman da je i dovoljno jaka svetlost. Moja preporuka - koristiti samo u slučaju da snimaš u pećini, pa nemaš nikakvog drugog izbora.

Pozdrav

13

Objektivi / Odg: ~24 - ~70 predlog? F/2.8

« poslato: Oktobar 24, 2018, 09:43:50 pre podne »

Ne znam... sa Sigmom imam fina iskustva, ali sveukupno Canon 24-70 mk2 je najbolje rešenje, po svim mogućim parametrima. Jedini koji može da mu stane na crtu, u preseku kvaliteta optike, izrade i pouzdanosti je f4 IS verzija, ali je ona namenjena onima kojima blenda nije bitna. Taj objektiv je moj apsolutni favorit. Biser koji jako podseća na 70-200 f4L IS, koji je nekada bio sinonim za prajm kvalitet u zum aromi.

Tamron... znam da se mnogi ne bi složili, ali ja sam sve to obilato drndao na mnogo kombinacija/sistema i jednostavno - uvek mi se C/N varijante nameću kao daleko najbolje varijante u tim šljakerskim klasama. Istina, Nikonova ranija verzija je imala ozbiljnih problema sa helikoidima, gde je čak i servis reko bio od pomoći, ali tebe to svakako ne interesuje. Tamron, imam utisak, i dalje nije uspeo da reši pitanje kolor-formule, da nekako izostavi color-cast koji je prisutan na snimcima s njihovim objektivima. To je nekada bio "zaštitni znak" Sigme, ali su oni to rešili nešto pre uvođenja Art serije. Tamron, po mojim iskustvima sa više novijih objektiva, i dalje kuburi s tim. Neko to i ne primećuje, ali ja primećujem i ne leži mi. Nikad se nisam navikao ni na njihovu mehaniku. Mehanizam retko kad radi fluidno i meko... uvek mi nekako zapinje, pa onda naglo olabavi... može to biti i do konkretnih primeraka, ali je to recimo nemoguće videti kod Art Sigme ili Canona.

Pozdrav

14

Objektivi / Odg: ~24 - ~70 predlog? F/2.8

« poslato: Oktobar 23, 2018, 11:37:23 posle podne »

Nema tu preterano jednostavnog saveta. Canon L je dosta skup, Sigma Art takođe, a ostali su ipak dosta ispod. Stara Sigma (ne-Art) mi nikad nije legla, a stari Canon je baš krupan balvan. Prodaj da potražiš po oglasima i probaš. Možda ti bude legao. Ako fokus dobro gađa, to traje koliko hoćeš.

Pozdrav

15

Ostala oprema / Odg: Monopod

« poslato: Septembar 24, 2018, 03:34:40 pre podne »

Monopod ti dođe ono... umesto da se nasloniš na drvo/zid/banderu, imaš sopstvenu banderu našrafljenu na objektiv. Značajno umanjuje ljuljanje i bilo kakvo trzanje, koje je uobičajeno za živu ljudsku jedinku. Ne omogućava stvarno duge ekspozicije, ali omogućava da smiriš (npr) teleobjektiv i da preciznije izvedeš (npr) paning.

Ako želiš da njime odmeniš stativ, neće ići. Samo sa stativom je moguće pucati 2+ sekunde itd. Mislim, moguće je to i monopodom, ako ga prethodno odozgo zakucaš u zemlju nekom macolom.

Isto tako on olakšava opremu u rukama. Umesto da nekakvu skalameriju držiš "na mišiće", prosto je natrkečiš na monopod i uz pridržavanje, sve stoji bez prevelikog napora. Nedostatak je, što kao i kod stativa (ali uz ipak brži rad), zahteva dobru opremu (kombinacija monopod+glava), da bi to moglo brzo da se podigne, spusti, nagne itd.

Pozdrav

16

DSLR fotoaparati / Nikon D850, Test

« poslato: Septembar 14, 2018, 02:19:07 pre podne »

TIMELINE

Nikon D810 je imao veoma nezahvalnu ulogu. Trebalo je održati korak sa konkurencijom ali, možda i teže od toga, nastaviti utabanom trasom kojom je D800(E) postavio temelj uspešne serije visokorezolucijskih Nikon DSLR-ova. Tako je D810 imao težak zadatak da ne ostane u senci prethodnika, dok D850 ima možda još i teži, a to je da ne ostane u tržišnom zapećku, u atmosferi gde neki novi momci oblikuju potrebe kupaca i nameću svoju viziju koja se, nekako kao u inat, ni najmanje ne poklapa sa vizijama Nikon korporacije.

Odustajanje od sistema Nikon 1, koji je predstavljao tek slabašan pokušaj ove kompanije da upliva u MILC kolotečinu, ali tako da ne ugrozi DSLR ekosistem, moglo bi se tumačiti na dva načina: ili će to biti prelomni trenutak, kada Nikon nastavlja u pravcu redefinisanja sopstvenih planova i počinje da radi na velikom povratku, ili će nastojati da sve dosadašnje izlete van DSLR sistema stavi pod tepih, te nastavi starim tempom i sa očekivanjima na korak od naučnofantastičnih filmova i zapletom koji počiva na vremenskim mašinama.

Izvesno je da sa ignorisanjem dalje neće ići. Ili će isplivati i u poslednjem trenutku uhvatiti priključak, ili će nastaviti da tone do zaborava. Velike korporacije ne primećuju sopstvenu propast, baš kao što ni zgrade na jalovištu ne primećuju da polako tonu u nekompaktno tlo. Ova se pozicija gotovo do u piksel može preslikati i na konkurentski Canon, s tim da potonji iza sebe ipak ima koliko-toliko (u tržišnom smislu) uspešni EOS M sistem, koji (opet) nije predviđen kao stožer budućeg razvoja, već samo kao nužni artefakt u cilju zadovoljenja džangrizave javnosti.

Bilo kako bilo, sve ove opservacije ne utiču direktno na entitet kakav D810 predstavlja i kakav bi D850 trebao da predstavlja. A predstavlja srž bitisanja Nikon korporacije i razlog zbog čega su i dalje cenjeni u krugu uspešnih fotografa. Da li je D850 dovoljan da obezbedi još taj jedan, poslednji time-out do pada zavese i srljanja na stranputicu sopstvene korporativne tvrdoglavosti i kratkovidosti? Videćemo… a do tada – predstavljamo vam Nikon D850!

SPECIFIKACIJE

Novi aparat ne donosi tako upečatljiv rezolucijski rast, kakvim se prethodnik mogao pohvaliti, ali je on ipak dovoljno primamljiv za one kojima su detalji apsolutno primarni u procesu nastanka fotografije. Kako god, specifikacije nekako uvek ističu rezoluciju, pre nego li neke druge elemente novog modela, iako promene svakako nisu tek kozmetičke:

Tehničke karakteristike: Nikon D850 u poređenju sa prethodnikom, D810

Osim senzora, koji nastavlja novo nepisano pravilo, da Anti-Aliasing (u daljem tekstu AA) filter mora biti izostavljen sa senzora ove kategorije, novi D850 donosi i najbolji autofokusni sistem koji je trenutno raspoloživ na tržištu, bolji svetlomer, memorijski bafer bitno većeg kapaciteta, napredniji video režim, bežičnu komunikaciju kao deo osnovnog paketa i gotovo nestvarnu autonomiju. Naravno, kao i uvek, proizvođač se uvek dovoljno potrudi da izbalansira proizvod, a to znači da, kad postoji sijaset pažnje vrednih poboljšanja, mora postojati i određeni broj negativnih utisaka, kako bi sveukupni utisak ostavio dovoljno razloga za neku noviju generaciju.


PAKOVANJE

Nikon nas je navikao na svoja klasična, zlatno-žuta pakovanja, svedenog dizajna koji u prvi plan ističe jedino oznaku modela. Nije bilo razloga da sada bude drugačije:
 

Nikon D850, sadržaj osnovnog pakovanja

Sadržaj kutije je manje ili više jednak u celom svetu, sa tek sporadičnim sitnicama u zavisnosti od tržišta. Osim tela, koje dolazi u paketu sa BF-1B poklopcem bajoneta, kutija sadrži sledeće elemente: EN-EL15a Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže (ili viljuškom za odgovarajuću utičnicu; AN-DC18 široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; štampano uputstvo za aparat i kratko uputstvo za SnapBridge. U kutiji se nalazi i nosač za kabl, predviđen za sigurno pričvršćivanje kablova, kada je aparat povezan sa eksternim uređajima, putem USB ili HDMI veze.



Ostatak teksta → Nikon D850, Test


Pozdrav

17

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 06, 2018, 07:10:11 posle podne »

Ne, nisam gledao nikakve prikaze... to je moj utisak nakon letimičnog čitanja komentara po raznim sajtovima. Ništa validno i oficijelno. Vidim samo da mnogo njih nešto gunđa i sahranjuje Nikon Z, a neki od njih su bili nogama i rukama Nikon fanovi. Može biti da je u pitanju kiselo grožđe ili efekat preletača na drugi brend (koji god).

Najiskrenije, potpuno nemam pojma ni o jednom, ni o drugom. Znam samo da startna pozicija ne ide na ruku Nikonu, jer su bili izgubljeni kao guske u magli sa serijom 1. Canon, iako inferioran po mnogim parametrima, sa svojim EOS M sistemom je uspeo da se nametne iz pozadine, direktno na prodajne top liste. I sa prvog mesta je potisnut tek nakon što su konkurenti izbacili tipa 28 modela u dve godine. To je zasluga jakog brenda, u to nema sumnji, ali je isto tako zasluga i do savršenstva dovedenog interfejsa i komandi, koje svaki laik skonta u roku od 15 minuta.

Meni u celoj ovoj C/N MILC priči smeta to što sam nekako siguran da je cela ova ujdurma iznuđen potez, a ne nešto proisteklo iz uverenja i planova za postizanje nečega boljeg. Shvatili su da će proći kao Kodak, pa vele "ajd da probamo nešto, šta god". I eto, probaše. Tek neka sledeća generacije će biti dovoljna da se pomeri ugao posmatranja i sagledaju namere i potencijal.

Sve u svemu, videćemo. Jesen je pred nama, pa onda Black Friday, pa NG, najave, novi modeli, eto i Panasonica, Fuji tera svoje, Sony takođe... ko zna šta nas sve čeka... jedino je izvesno da cene neće dole.

Pozdrav

18

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 06, 2018, 05:16:18 posle podne »

@Bare
Nisam spreman da poredim C vs N u ovom slučaju. Vrlo je moguće da si u pravu, iako klima po netu baš i nije naklonjena Nikonu. Moguće je da je uzrok tome nekonzistentna politika oko Nikon 1 sistema i njegovo puštanje niz vodu. Videćemo... još je rano diskutovati o tome. Kad budem pipnuo, štipnuo... moći ću da prenesem neke utiske, mada ni to neće reći ništa bitno u pogledu budućnosti koncepta.

Pozdrav

19

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 05, 2018, 06:33:07 posle podne »

@dalibor
Saglasan sam... taj senzor je prosto neverovatan. Sa čime god da sam ga poredio na 12MP, on se prosto ne da, jer taman i kad detaljima ne može da se poredi sa novijim senzorima, oštrinom i bojama je nenadmašan. Zvuči kao urbana legenda, ali jbg - nije. Na crtu može da stane A7s bez ikakvih poteškoća, ako se ne siluje ISO.

@bare
Sigma je prva počela, Nikon još ranije, Sony se nikad nije ni trudio da napravi nešto malecko, pa me ovakav epilog uopšte ne čudi. Pogledaj masu Sigme 105 1.4 art... zastrašujuće. Ja nisam siguran da svaki bajonet može to da izdrži, bez da postane decentriran. I mrtav sam ozbiljan. Jer, postoje masivniji objektivi, ali su oni i veći, pa se koriste ili na monopodu ili se čitav aparat drži sa rukama na objektivu. Kod malih objektiva, kao što je ovaj Canon i ta Sigma, to baš nije izvodljivo tek tako, a nisam baš previše ubeđen da višednevno drndanje ne može da proizvede mikro-zazore ili da čak malo iskrivi bajonet. Sigurno je jedino da ovo nije pametno kačiti na adapter za prve Sony A7 MILC-eve... koliko se sećam prvi A7R je imao plastični bajonet?

Pozdrav

20

MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R

« poslato: Septembar 03, 2018, 10:54:07 posle podne »

O tome i pričam... kada je Canon sam, za sebe, postizao tu cenu po senzoru, a proizvodio je čak 2 FF senzora u vreme kad drugi nisu ni imali nešto slično, šta misliš kakve proizvodne cene postiže Sony, koji ih prodaje dalje i koji ih prodaje u atmosferi gde se mnooooogo više prodaje i kupuje? Nebitno je ko je proizvođač, ako je tehnologija up-to-date, a Sony-jeva jeste i kao takva, jeftinija je od Canonove, koji je spustio tempo i tek nedavno počeo da menja tehnologiju.

U svakom slučaju, moja poenta je da sve to mora da bude jeftinije, jer je sada, u svom okruženju, jednostavno preskupo za ono što nudi. I sve dok je tako, nema mesta čuđenju zbog usporavanja rasta ili čak stagnacije.

@Zoran Rodić
Kontam primedbu, ali mislim da u ovom slučaju to nije naročito bitno, jer je ovaj Canon MILC tu pre svega da smiri vernu korisničku bazu (fazon: "evo i mi nešto radimo, ne idite nikud, još"), a kao takav, treba da odmeni DSLR. A da odmeni DSLR može jedino ako ergonomski liči na njega. Poštujem umjetničarenje, ali Canon i Nikon su ipak snabdevači niše profesionalnih fotografa, koji ne biraju okruženje i atmosferske uslove. Drugim rečima, i ovakav kakav je, ovaj Canon i onaj Nikon imaju šansi da samo nastave utabanim stazama DSLR sistema, a da Sony opet izvisi, iako se nije ni primio u pro krugovima koji tradicionalno pripadaju C/N dvojcu. Tu sad već dolazimo i do priče o marketingu i verovanju u brend, ali sve je to realnost.

Uostalom, ni Sony nije lakši, sa svojih 647 grama (A7R III).

Ostaje da vidimo konačne specifikacije.


Pozdrav