PCFoto digitalni fotoaparati i foto oprema
PCFOTO.BIZ => Cafe pcfoto => Temu započeo: neo Mart 13, 2011, 10:55:20 pre podne
-
Evo neverovatnih fotografija koje prikazuju katastrofu u Japanu!Strašno!
http://www.boston.com/bigpicture/2011/03/massive_earthquake_hits_japan.html
-
Neverovatno!
Dve su fotografije ostavile najveći utisak na mene.
Prva zato što je put pukao tačno po liniji, a druga zato što je ovaj momak dok udara 9 merkalije, imao nagon da fotografiše.
I uhvatio ovo pucanje stakla. (mislim da je staklo u pitanju)
dakle ... šta reći
-
Zabavan mi je onaj vlasnik keramicke radnje, koji studioznoo gleda kao da tu jos ima nade da se nesto popravi :)
A inace, jbt, ono je apokalipsa.
Kod nas je udario 5,4 pa je napravio nered.
Sto je najgore, ta pomeranja ploca ce se preneti i ka nama :/
-
Ove dve bi mogle ici za novo Stormovo takmicenje "Gomila". Koji li su ovo automobili?
-
Canon i Nikon su dali zvanicna saopstenja, kako njihova postrojenja nisu pretrpla velike stete.
Al' ako to moze da bude za utehu, posle svega vidjenog :(
-
Nisu pretrpela velike stete...ali sta li je bilo u ovim kontejnerima? Nesto mislim da ce uskoro stici poprilican broj nekalibrisanih objektiva.
-
Satelitski snimci pre i posle cunamija (preći mišem preko snimaka):
http://www.abc.net.au/news/events/japan-quake-2011/beforeafter.htm
Neverovatno! :(
Zvanične informacije kažu da zemljotres fakat nije napravio nikakvu posebnu štetu. S obzirom na snagu, Japanci su ga poprilično predupredili planskom gradnjom. Na žalost, cunami je bio previše. On je odgovoran i za problem sa nuklearkama, jer je onesposobio sisteme napajanja, koji su trebali da hlade reaktor. :(
Pozdrav
-
Evo jos vesti iz Canon-a: http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ja&tl=sr&u=http%3A%2F%2Fweb.canon.jp%2Fpressrelease%2F2011%2Fp2011mar13j.html
-
Pozdrav,
tuga na fotkama, ali pribranost da se fotka u tim momentima...valja treba za to imati nesto posebno...ili nesto posebno nemati, nisam skroz nacisto.
-
A kazu da je sve kriv on ???
-
Gravitacija je čudo. Najbliži našoj planeti će biti 19-og marta, a kada se poslednjeg puta toliko približio desio se cunami u Indoneziji. Znači - kriv je!
-
Baš razmišljam - i ranije sam gajio simpatije prema narodu Japana, a otkako ih je zadesila ova nesreća, još im se više divim. :(
Radije će umreti od gladi, nego da ne održe obećanje:
Japan će nastaviti da pomaže Srbiji (http://"http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/241535/Japan-ce-nastaviti-da-pomaze-Srbiji")
Na ovo je nemoguće dati razgovetan komentar. Kakvi ljudi...
Osećam stid što kod nas podrška i akcija organizovane pomoći (čak i da je masovna) jednostavno ne može da nas makar malo učini dostojnim pomoći koje smo primili i koje ćemo primiti od Japana.
Pozdrav
-
A šta tek reći na ovo (?):
Japanski mentalitet - mirno, zajedno i časno (http://"http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2011&mm=03&dd=15&nav_id=499273")
Izvor: Tanjug
[size="1"]Japanci, iako u veoma teškoj situaciji, na niskim temperaturama, mirno stoje u redu za hranu, vodu i odeću. - Oni su veoma povučeni kada je reč o ispoljavanju ličnih emocija i ne žele da opterećuju druge svojim osećanjima.Ako bi poredili sa bilo kojom katastrofom u bilo kom drugom gradu u svetu, osećaj za humanost bi u takvoj situaciji bio poptuno izgubljen, ali ne i u Japanu.
Japanci, pored sve nesreće koja ih je zadesila nakon zemljotresa, cunamija i eksplozija atomskih elektrana, ne ostavljaju utisak da padaju u očaj. Njihov moto je “Mirno i zajedno”.
Japanska tradicija ne dozvoljava da ljudi izgube obraz, bez obzira u kakvim se situacijama nalazili.
Japanci, međutim, poslednja četiri dana imaju i dovoljno razloga za očaj.
Stanovnici zemljotresom i cunamijem pogođene japanske oblasti ostali su bez krova nad glavom, a mnogi još traže svoje najmilije: decu, roditelje, bližu i dalju rodbinu.
Na nesreću, prete im i radioaktivna zračenja nakon eksplozija u atomskoj centrali. Međutim, na televizijskim snimcima koji kruže svetom, vidljivi su kadrovi Japanaca koji, na niskim temperaturama, mirno stoje u redu za hranu, vodu i odeću i nastoje da spasu ono što se spasti može.
Bez ekscesa i nasilja
Kada su zalihe postale dostupne zahvaljujući različitim organizacijama, Japanci su vrlo učtivo i smireno čekali svoj red bez guranja ili svađe.
Supermarketi su drastično snizili cene proizvoda, dok su vlasnici aparata za kupovinu pića, otvorili vrata svojih frižidera za sve volontere i one koji rade u ovakvim kriznim situacijama.
Jedine vesti koje nisu stizale iz Japana su o krađi. Čini se da je pitanje zašto u Japanu nema krađe retoričko.
Naime, ljudi koji dolaze iz Japana iskazuju poniznost, dostojanstvo, ali su i okrenuti potrebi da dokažu čast svoje porodice tako što će valjano obavljati posao. U tom svetu izgleda da čast diktira ponašanje. To je vrednost kako za mlađe, tako i za starije, za ostvarenje kroz obrazovanje, ali i za poslovne domašaje.
Iako važi verovanje da u svakom žitu ima kukolja, statistike pokazaju da je kriminal u Japanu vrlo redak. Ukoliko bi neko ukrao, ne samo što bi time narušio svoj ugled, već i ugled cele porodice.
Kada poredimo ovu situaciju sa posledicom zemljotresa u Čileu ili sa stanjem nakon prirodne nepogode u bilo kojoj drugoj zemlji, videli bi da u ostatku sveta broj kriminalnih radnji raste neviđenom brzinom. Nekolicina se uvek udružuje čak i kada je katastrofa na početku.
Takođe, poznavaoci japanskog mentaliteta ističu da su Japanci veoma povučeni kada je reč o ispoljavanju ličnih emocija i da ne žele da opterećuju druge svojim osećanjima. To objašnjava i činjenicu zašto se mnogi smeškaju kada daju izjave o tome da su izgubili sve.
Za mnoge Evropljane to je neshvatljivo. Međutim, japanska tradicija nalaže da pojedinac ne sme svoja loša osećanja da prenosi na druge ljude.
Japanci su pri tom i mnogo opušteniji u odnosu na druge narode. Mentalitet, tradicija, ali i šok, razlozi su iz kojih se Japanci ponašaju ovako u ovoj teškoj situaciji.
Oni svakodnevno računaju na zemljotrese, emotivno su pripremljeni na njih i oduvek su očekivali da će se dogoditi jedan veliki zemljotres.
Japancima je važna i harmonija u grupi. Svaki Japanac je deo jedne grupe, što znači da svi moraju da slede isto pravilo - nema nedoličnog ponašanja.
Japanska filozofija je da čovek koji pravi ekscese pada na teret celoj grupi. Svi pripadnici grupe imaju isti problem, koji mogu rešiti samo zajedničkim trudom i naporom.
To što se stiče utisak da Japanci ne žele pomoć iz inostranstva, pa čak ni od japanske dijaspore, takođe, je deo njihovog mentaliteta.
U ovom trenutku, objašnjavaju upućeni, pomoć sa strane im smeta jer oni ne žele ljudima da kažu da dođu u Japan, a da prethodno ne znaju šta da urade sa njima.
Ljude sa strane treba negde smestiti, oni ne znaju jezik, ne znaju ni gde da idu, zato Japanci prvo žele tačno da vide gde im je pomoć potrebna, pa tek onda da ih angažuju.
Ove devize se pridržava i japanska dijaspora. Prvo čekaju informacije i smernice iz Japana, pa će tek onda reagovati.
Japanska dijaspora poručuje: ”Oni će nam reći šta im je potrebno, a kada nam to kažu, mi ćemo se pokrenuti. Kod nas nema pokreta samo da bi bilo akcije.”[/size]
Pozdrav
-
I ja sam oduvek imao samo simpatije prema Japancima.Uvek me oduševljavala njihova životna filozofija,disciplina,poslovna kultura...Poslednjih dana vrtim sat vesti više nego u prethodnih nekoliko godina zajedno.Ove ekspolozije u nuklearci su strašna stvar i nadam se da će ipak uspeti da izbegnu nuklearnu katastrofu!
-
Pozdrav,
Storm, ja da ne ispadnem neskroman, ali do danas sam pokusavao sa nekom inicijativom vezanom za pomoc, pomoc u ljudstvu specijalizovanom za kojesta, obzirom na neke kapacitete koji su mi delimicno na raspolaganju, i danas ovakav odgovor direktno iz ambasade Japana:
- Oni sami nece nista od pomoci, jer sve sto budu radili, hoce da rade temeljno i dugotrajno, a to ukljucuje svaku bogovetnu radnju od samog prvog potresa naovamo. Da se ne bismo mi uvredili, objasnjavaju kako identican stav imaju i prema vlastitoj veoma imucnoj, ali i za pomoc raspolozenoj dijaspori. Sve se ceka da oni sami izvrse defektaze i snimanja, pa da onda eventualno dozvole da se jos neko ukljuci u samu pomoc. Za novac su preponosni, ali mozda dozvole neku konkretniju pomoc...zamal'da napisem - strucnu pomoc. Mislim, ako dodje dotle da im mi pruzamo strucnu pomoc, onda im je cunami sa sve zemljotresom ispao kao uvod u katastrofu a ne njen vrhunac ;D
-
Saša,totalno si me zaprepastio(ne prvi put ;D ).Svaka ti čast na inicijativi!!!
-
Ljubo, jedna preporuka za tebe, kupi ti jedan Gajger-Milerov brojač (http://www.industrijska-merenja.rs/instrumenti/topselleri/cenovnik_topselleri/cena_zracenje_GAMMASCOUT.htm), cisto da proveris svu opremu koja ti bude dolazila u narednih godinu-dve.
-
Pozdrav,
Saša,totalno si me zaprepastio(ne prvi put ;D ).Svaka ti čast na inicijativi!!!
i ovaj put je u pitanju samo refleks nekoga ko ima odredjene potencijale na raspolaganju, verujem da bi vecina na mom mestu isto cinila. Danas bi vest o ponudjenoj pomoci trebala da se pojavi na medijima, ali ja sam danas privatno zatecen, pa zatim prezauzet jednom drugom vescu, pa ne stizem da ispratim bas medije. Kao sto je rekao Storm, sramota bi bila da se ne ponudimo ljudima koji su se uvek jako trudili oko nas, bar u zadnjoj deceniji od kad su poverovali da ce od nas biti nesto :)
Kad ja kazem "trudili" pritom ne mislim samo na davanje, jer davanje koje je samo sebi cilj, u dalekoseznom smislu je kontraproduktivno, naviknes nekoga na davanje i ucinis ga time invalidom u smislu stajanja na svoje noge. Pritom mislim na trud da nam se promeni svest o necemu, a posebno o nekoj zajednickoj svojini, te da nam se iskoreni zapaceni sindrom "sluzbenog automobila" koji najmanje trosi, najbolje savladava rupe, najbolje trpi lupanje vratima i cepanje sedista i slicno. Na taj trud mislim, posebno iskazan za cuvenim "zutim autobusima", jer...lako nam je dati, tesko nas je uciti kako da dato i sacuvamo. Ja licno im se mnogo osecam duznim i zbog toga.
-
Fotka na kojoj se put prepolovio je neverovatna :o